"VREME KNJIGE" - ZNAK PROMENE?
,AIM, Beograd,4.1.94. Dvanaest dela objavljeno je jesenas u prvom kolu novopokrenute biblioteke "Vreme knjige" , koju zajednicki izdaju nedeljnik "Vreme" i stamparija "Publikum". Reagovanje kritike, knjizevne ngagrade i ukupan odjek u javnosti svedoce o tome da je ovaj poduhvat ocenjen veoma pozitivno. U vreme najvece oseke izdavacke delatnosti , u vreme kada je sve manje i onog sto je najnuznije - hrane, lekova - pojavile su se lepo opremljene knjige, mahom autora mladje i srednje generacije. Knjizevni deo ove biblioteke cine afirmisani autori: Albahari, Basara, Petrovic, Tesic, Acin, Tontic, Velikic, Petkovic. Gotovo svi su i dosad bili visoko ocenjivani, pogotovo od kriticara koji pripadaju istoj generaciji (Jerkov, Pavkovic, Pantic...). Za svakog od njih se moze reci da predstavlja izrazit lik srpske knjizevnosti i da ne pripada nikakvoj grupi ili struji. Ipak, mimo rasprave o dometu svake od ovih knjiga, vredi ukazati na nesto sto ih nesumnjivo povezuje i sto cini da prvo kolo ove biblioteke mozda naznacava vazan prelom u nasoj knjizevnosti, pa i u srpskoj kulturi u celini.
Nijedan od ovih autora ne postoji od juce, ali kao da tek sada oni obelezavaju novo stanje duha. Samo do pre nekoliko godina na najveci odjek i kod kritike i kod citalacke publike nailazila su stiva koja su se - u razlicitim verzijima realistickog prosedea - bavila velikim ideoloskim, istorijskim i nacionalnim problemima. Njima su bila posvecena obimna dela D. Cosica, A. Isakovica, M. Mrakova i da ne pominjemo roman Danka Popovica koji je doziveo dvadesetak izdanja...Dakako da navedeni i srodni autori nece i dalje objavljivati, niti da ce izgubiti svoju citalacku pubbliku. Pitanje je, medjutim, da li ce ikad vise njihove knjige biti docekivane kao duhovna i kulturna otkrovenja.
Gotovo svi knjizevni autori prvog kola biblioteke "Vreme knjige" pripadaju postmodernistickom talasu u srpskoj knjizevnosti. Oni sebe ne vide kao nosioce velikog poslanja - nacionalnog, prosvetiteljskog, politickog - jer svet ne dozivljavaju kao homogen entitet koji se menja kao celina, takoreci poput nekog mitskog bica. U raslojenom svetu novi umetnici nisu sigurni u svoj postupak, u vrstu price koju grade, u cvrstinu takozvanih cinjenica, u uverljivost velikih vrednosti. Ta nesigurnost zapravo je izraz njihove otvorenosti za promene koje su se dogodile u ovom veku i osobeno svedocanstvo skorasnjih bolnih iskustava i izneverenih nada. Oni shvataju da je najvaznije izloziti se iskusenjima izmenjenog sveta i pustiti ga da govori kroz njih. Pri tom su- mozda ponajvise zbog otpora prema ulozi proroka, propagandista ili moralnih propovednika - ironicni, aluzivni, okrenuti detalju i pojedinacnom, uvereni da je svet vise kopija ili krivotvorina nego uzvisena i neporeciva datost i vrednost. Ponovo je na sceni generacija koja je u zivom i plodnom dosluhu sa umetnickim i kulturnim kretanjima u svetu. Sada, kada smo kao drustvo i narod dvostruko izolovani, i spolja ( sankcijama) i iznutra (provincijskim mitotvorstvom velicine), ova kulturna cinjenica, prvo kolo biblioteke "Vreme knjige", obelodanjuje vaznu promenu u srpskoj kulturi, raskid s jednim tipom iskustva i njemu primerenim knjizevnim postupcoma, s knjizevnom zastareloscu koja se do ovih dana prikazivala ako ne kao nesto novo, ono kao nesto sto se moze unedogled uspesno obnavljati.
Knjizevne edicije ne stvaraju pisce, ali doprinose kulturnom razvoju kada pravovremeno predstave ono sto postoji. To je, sigurno, ucinio nedeljnik "Vreme" ovim izdavackim potezom.
SLAVICA MILETIC