INTERVJU:ILJAZ HALIMI, LIDER NARODNE DEMOKRATSKE PARTIJE

Skopje Dec 30, 1993

"MI NISMO PROTIV PRIJEMA MAKEDONIJE U KEBS"

AIM, Skopje,30.12.1993

(Lider druge po velicini albanske partije u Makedoniji iznosi stavove ove partije o prijemu Makedonije u KEBS, o uahtevima Albanaca koji zive u ovoj drzavi, o vladi i o koaliciji sa Partijom za Demokratski Prosperitet koja prolazi kroz veliku

unutarpartijskom krizom.)

Pre neko vreme G-n Gert Arens, visoki komesar za nacionalne manjine pri UN, je bio u Makedoniji i podneo nekoliko zahtjeva u korist Albanaca kao sto su otvaranje pedagoske akademije, otvaranje jednog TV kanala, prosirenje radioprograma, usvajanje zakona o upotrebi nacionalnih simbola i dr. Ovi zahtevi su identicni sa zahtevima vase partije, medjutim do danas ovi zahtevi nisu ostvareni. Ima li izgleda da se oni ostvare u bliskoj buducnosti?

I.H.- Tacno je da se odvijaju pregovori na kojima ucestvuju albanske stranke, makedonska strana koju predtstvalja vlada i radna grupa za nacionalne i etnicke zajednice i manjine pri medjunarodnoj konferenciji za recenje krize u bivsoj Jugoslaviji koju predvodi G-din Gert Arens. Do sada su odrzani 13 susreta pocevsi od 16-17 Juna 1992 i u ovim razgovorima su razmatrana sva bitna pitanja oko recavanja nacionalnih pitanja u Makedoniji. Tokom susreta koji je odrzan u Ohridu uglovnam se razgovaralo o Ustavu Makedonije i mi, kao albanska strana smo ucinili primedbe i istovremeno smo dali predloge sta treba da se promeni na ovom ustavu sa ciljem da se Albanci priznaju kao drzavotvoran narod i potpuno ravnopravan sa makedonskim narodom. Nase primedbe nisu uzete na razmatranje, pa tako nije ni mogla da se ucini neka intervencija na medjunarodnoj konferenciji za recenje krize u bivsoj Jugoslaviji, u pravcu promene ustava. Na inicijativu G- dina Arensa mi smo pristupili podnosenju nekih zahteva koji su direktno vezani za prakticni zivot gradjana. Dakle, rec je o otvaranju pedagoske akademije, otvaranje jednog posebnog TV kanala na albanskom jeziku, izdavanje jednog dnevnog lista, prosirenje radio programa takodje je trazeno da se pedagoska evidencija u skolama vodi na jeziku na kojem se odvija i nastava itd. Medjutim, do dana danas nema nikakvog pomaka, i stanje je prakticno isto. Ovo je bio razlog da smo mi kao politicka partija, na trinaestom susretu koji smo imali sa makedonskom stranom uz posrednistvo Arensa, trazili da konferencija, odnosno radna grupa za nacionalne i etnicke zajednice i manjine, pripremi jedan raport o razgovorima koji su odrzani do sada. Do sada ovo nije ucinjeno i mi, kao partija smo zauzeli stav da daljnji razgovori nemaju efekat, ukoliko se prethodno ne pripremi jedan takav raport.

U javnosti, posebno onoj makedonskoj, stvorilo se uverenje da ostvarenje ovih zahteva, ucinjeni sa albanske strane, ugrozava njihov polozaj. Sta vi mislite, dali ostvarivanje ovih zahteva ugrozava interese Makedonaca?

I.H.- Realizacija ovih zahteva nimalo ne ugrozava makedonski narod, naprotiv, realizacija ovih zahteva omogucava da se promeni polozaj jednog naroda koji je vekovima bio obespravljen i na ovaj nacin bi se stvorila mogucnost za mnogo bolju perspektivu Makedonije. Dakle, nasi zahtevi nisu usmereni ni protiv ugrozavanja teritorijalnog integriteta Makedonije niti protiv interesa makedonskog naroda. Mi trazimo ona prava koja makedonski narod vec uziva, i mi ne trazimo nista vise nego sto ima makedonski narod. Druga je stvar sto se nasim zahtevima daje drugaciji karakter, Kao da eto, nasi zahtevi ugrozavaju Makedoniju i izmislja se da mi trazimo teritorijalnu podelu Makedonije sto nije istina. Nasi zahtevi nemaju nista s tim, mi smo se opredelili za jednu suverenu Makedoniju i priznajemo njen teritorijalni integritet. Ali u okvirima ove Makedonije trazimo ostvarenje prava jednaka na one koja uziva makednoski narod.

U zadnje vreme vrlo je cesto u opticaj ideja o kantonizaciji Makedonije. Dali vi podrzavate ovu ideju i mislite li da ce se na ovaj nacin lakse resiti masunacionalni problemi u Makedoniji?

I.H.- Sam nacionalni sastav Makedonije zahteva nejnu kantonizaciju. Mi smo jos od ranije prezentirali ovu ideju putem nasih konferencija za stampu, da se perspektiva Makedonija treba gledati u njenoj federalizaciju. Ali, ovo nimalo ne znaci da se ovde radi o ugrozavanju teritorijalnog integriteta.

Najrazvijene zemlje sveta, taj razvoj su postigli upravo na osnovu ovakvog organiziranja kao sto su kantoni ili oblasti u okviru jedne drzave. Imamo na primer Saveznu Republiku Nemacku, gde iako zivi samo jedan narod ona je podelena na 14 oblasti, i ovo je u interesu funkcionisanja i realizacije interesa gradjana i za bolju perspektivu zemlje. Mi kao politicka partija smatramo da kantonizacija ili federalizacija , Makedoniju samo moze ojacati, i tu se treba gledati perpektiva Makedonije, slicno kao sto je slucaj sa Svajcarskom, Belgijom itd. Sa druge strane cesto se kaze da se Makedonija ne moze uporediti za Svajcarskom i Belgijom je je ovde Balkan. Ali, to ne drzi, jer ako postoji suglasnost i konsenzus medju narodima koji zive u Makedoniji takvo nesto je moguce. I jedino na taj nacin, mi smatramo da ce Makedonija imati perspektivu u buducnost i na ovaj nacin ce moci da opstoji na Balkanu.

Najnovija anketa , koju su zajednicki realizirali redakcija lista na albanskom jeziku "Flaka" i list na makednoskom jeziku "Vecer", koju su ostvarili u dve mikro-sredine u Skopje, pokazala je da se 70% anketiranih Albanaca osecaju ugrozeni u Makedoniji dok, njih 40% smatra da postoji mogucnost izbijanja medjuetnickih konflikata ili rata. Kako vi tumaciti ovo?

I:H:-To je i normalno ako se uzme u obzir polozaj Albanaca, jer i dalje se nastavlja diskriminacija na svim poljima drustvenog i politickog zivota. Mozemo govoriti o partipaciji u organima centralne vlasti, lokalne vlasti, zaposljavanju, ucesce u organima policije, u vojsci, sredstvima za informiranje i dr. gde Albanci nisu pretstavljeni sa vise od 5%. Ako uzmemo u predvid da su Albanci, koji cine 40% stanovnistva, drugi narod po velicini u Makedoniji i da su autohton narod, imaju teritorijalnu, geografsku, ekonomsku povezanost, i vekovima zive na ovim prostorima, onda im i pripada prirodno pravo da budu priznati kao narod. A mi kao narod ne uzivamo ta prava i zeli se da se Albancima priznaju prava kao da su manjina, scime se mi ne slazemo i tu lezi najveci problem zbog kog se ne moze izaci iz ove situacije. Medjutim, jasno je da ce prije ili kasnije mora se doci do logicnog resenja tako da se Albanci, onoliko koliko ih ima, obuhvate na svim poljima drustvenog zivota. Kad se to ostvari, onda ce se realizovati jedno obostrano povrenje i veca lojalnost prema drzavi koja vodi racuna o svojim gradjanima bez obzira kojoj naciji ili religiji pripadaju. Mi smatramo da bi kantonizacija stvorila preduslove za resenje i eliminaciju svih ovih problema koji su sada prisutni. Razume se da bi kantoni bili u okviru jednog centra u Makedoniji, gde bi se i vrsilo pretstavljanje na osnovu novog uredjenja i na proporcionalan nacin.

U javnosti postoji uverenje da je upravo vasa partija ona koja se najostrije protivi prijemu Makedonije u KEBS. Vi ste to i potvrdili mnogobrojnim komunikeima gde kao preduslov za prijem Makedonije u KEBS postavljate ispunjenje vasih zahteva. Medjutim, mnogobrojni, kako unutrasnji tako i spoljni politicki faktori smatraju da ce ostvarenje ovih zahteva biti lakse nakon prijema Makedonije u KEBS. Slazete li se stim?

I.H.- Makedonija je podnela zahtev za prijem u mnogim medjunarodnim organizacijama. Pa tako, ona je podnela zahtev za prijem i u KEBS, medjutim do sada nije primljena. Mi kao politicka partija jos ranije smo formulirali nas stav, i mi smo za to da Makedonija prvo ispuni uslove, one koji se traze za prijem u jednoj medjunarodnoj asocijaciji.

Smatrate li da bi nakon eventulanog prijema u KEBS Makedonija odbila da ispuni zahteve Albanaca?

I.H.- Sto se tice prijema Makedonije u KEBS, postoje pravila, norme koje ona treba da ispuni nakon prijema, i mi sumnjamo da bi Makedoniaj mogla da ispuni te norme. Ali mi ne bi smo hteli biti pogresno svaceni da smo mi kao partija decidno protiv prijema Makedonije u ovim organizacijama. Sa nasim stavom da najprije Makedonija ispuni uslove a da onda bude primljena, mi zelimo pomoci Makedoniji. Mi smo uvereni da se jednom ovakvom situacijom, sa postojanjem ovakvog odnosa medju narodima, sa jednim ovakvim statusom Albanaca, sa jednom ovakvom diskriminacijom prema Albancima u Makedoniji, mi smo uvereni da ako se jedna ovakva slika pretstavi clanicama KEBS-a, one se ne bi slozile da Makedonija bude primljena, i sve bi one ocenile da Makedonija ne ispunjava uslove i zatrazili bi da Makedonija prethodno resi unutrasnje probleme pa tek onda da se primi. Mi smo za to da se stanje u Makedoniji pretstavi na jasan nacin pred clanicama KEBS-a i ako ona ispunjava uslove, mi nismo protiv njenog prijema. Neka ona bude primljena, ali mi zelimo da pretstavimo realno stanje i neka na osnovu toga oni rese kako treba pomoci Makedoniji u resavanju postojecih problema.

U Novembru je u Makedoniji izbila velika afera sverca oruzjem koja se vremenski poklopila sa pocetkom sastanka clanica KEBS-a u Rimu. Mnogi tvrde da je afera organizovana od strane makedonske vlade sa ciljem da se Albanci u Makedoniji diskredituju pre samog odrzavanja ovog sastanka.

Kako vi, odnosno vasa partija, komentira ovu aferu?

I.H.-Ovaj slucaj je dobro poznat javnosti. Cinjenica je da jedna grupa Albanaca uhapsena, i oni su optuzeni od strane vlasti da su se udruzili sa ciljem da naruce teritorijalni integritet Makedonije, i okarakterizirana je kao grupa koja je pripremila paravoene formacije. Mi kao politicka partija razmotrili smo ovaj slucaj i izasli smo pred javnost sa stavom da se radi o jednim montiranim politckim procesu koji je organizirala vlada, po ugledu na one sto se skoro svakog dana montiraju na Kosovo. Cilj vlasti je da nas degradiraju ispred medjunarodne javnosti i istovremeno da paraliziraju nasu dosadasnju aktivnost u pravcu internacionalizacije albanskog pitanja u Makedoniji, posebno sada na pragu eventualnog odrzavanja trece konferencije za resenje Jugoslovenske krize, koja je predlozena sa strane generalnog sekretara UN Butrosa Galija.

Mi smatramo da je ucinjen pokusaj da se Albanci pretstave u negativnom svetlu, kao da smo mu rusitelji stabilnosti Balkana, pa tako, ukoliko se Makedonija ne primi u svim organizacijama gde je podnela zahtev, vrlo brzo moze doci do aspiracije za podelu Makedonije. Mi smatramo da je vlada iskoristila ovu aferu u tom pravcu i to bac u ovo vreme. Kazem bas u ovo vreme zbog toga sto ovaj slucaj nije bio nepoznat za vladu, mislim na organizovanje ove grupe, a da je tako govori i zjava ministra za unutrasnje poslove Ljubomir Frckovski kada na primer kaze da su oni pratili aktivnost ove grupe jos od 1991 god. To znaci da su oni znali za ovu grupu jos pre povlacenja Jugoslovenske vojske, u vreme kad joc nije postojala makedonska vojska. To znaci u vreme kad je samoorganiziranje ili formiranje ovih grupa bila normalna pojava, sto znaci da se moglo pravovremeno intervenisati. Medjutim, nakon dve godine, u vreme kada se albansko pitanje internacionaliziralo, vlast je iskoristila ovaj slucaj onako kako je njoj trebalo. Sa preciznim doziranjem informacija ona je iskoristila ovaj slucaj da bi dokazala da smo mi nelojalni prema drzavi i da imamo nekakve pretenzije, kao da mi nismo za suradnju, za suzivot, kao da mi nismo za ovu Makedoniju vec da zelimo njenu podelu.

Vise zahteva koji su podneti sa strane vase partije odbijeni su ali vi ipak insistirate na tome da se oni resavaju institucionalnim putem. Hocete li i ubuduce zadrzati taj stav?

I.H. - Istina je da mi insistiramo da se svi problemi rese institucionalnim putem ali istovremeno mi trazimo unapredjenje statusa Albanaca, da oni budu priznati kao drzavotvorni narod u Makedoniji i od ovog mi necemo odustati. Mi smatramo da cemo na ovaj nacin , institucionalno ostvariti sva nasa programska opredelenja.

U redovima najvece albanske partije u Makedoniji, u Partiji Demokratskog Prosperiteta (PDP) sa kojom je vasa partija u parlamentarnoj koaliciji, zadnjih je dana doslo do velikih promena uklucujuci i kolektivnu ostavku centralnog rukovodstva. Kako vi komentirate ove dogadjaje i kakav znacaj oni imaju za vasu partiju?

I.H. - Sto se tice pukotina koje su se pojavile u PPD mi kao partija odrzali smo jedan sastanak na kome smo razmotrili ovo sto se dogadja i izasli smo u javnost sa nasim stavom. Mi smo ocenili da ovo sto se dogadja u toj partiji korene vuce jos od ranije, jos od formiranja ove partije, kad je ona pocela da se organizuje ne kao politicka partija vec kao narodni pokret. Takodje ovome je doprinelo i to sto su najodgovorniji ljudi u ovoj partiji poceli da se identifikuju sa narodom i sto je doslo do raskoraka izmedju programskih opredelenja i politickih poteza koji su bili voluntaristicki. Medjutim, ovo sto se dogadja u PPD ne treba da zabrinjava stanovnistvo u Makedoniji, jer u visepartijskim sistemima ovakve pojave su normalne. Partije se formiraju, transformiraju pa cak i gase. Zelim da kazem da ovo sto se dogadja u ovoj partiji je normalna stvar i to se i moglo ocekivati kad se imaju u vidu propusti, slabosti, greske i manipulacije od strane pojedinaca i grupa u ovoj partiji. Ipak, mi se nadamo da postoje dovoljno jake demokratske snage u ovoj partiji koje ce doprineti da se odrzi prevremeni kongres gde ce biti izabrano novo rukovodstvo i novi organi partije s kojim cemo moci suradjivati u ostvarenju nasih opredeljenja i takodje nasih zajednickih zahteva.

IBRAHIM MEMETI