REGIONALIZACIJA-UTOPIJA ILI NEMINOVNOST?

,AIM, Beograd, 27. 12

Ideja o regionalizaciji bivse Jugoslavije prvi put je lansirana u Zagrebu 60-tih godina. Razvoj savezne drzave, medjutim, nije isao u tom pravcu, vec upravo u suprotnom - u stvaranje nacionalnih drzava, neprijateljski raspolozenih jedna prema drugoj. Republike bivse Jugoslavije su, kako smatra Boris Vukobrat, "domaci" biznismen iz Pariza, i predsednik Fondacije za mir i resavanje krize, tada propustile sansu, ali sada su pred novom

• da formiraju novu zajednicu na principu regionalizma.

Kroz Vukobratov projekt regionalizacije progovara multietnicka i multikulturna Evropa, ocenio je Bosko Kovacevic, rukovodilac subotickog Otvorenog univerziteta, koji je prosle nedelje organizovao strucnu raspravu o ovom predlogu. Cini se, ipak, da su prostori bivse Jugoslavije od Evrope jos daleko.

Po misljenju akademika Vojislava Stanovcica, ideja regija nije toliko utopisticka koliko se na prvi pogled cini, ali u blizoj buducnosti nova zajednica koju bi obrazovale regije nije moguca. Regionalizacija, sama po sebi, nije neprotivrecna. Ona u razlicitim drustvenim kontekstima moze biti kako instrument demokratizacije tako i temelj autoritarne vladavine. Razvijeno civilno drustvo, pluralizam i postovanje ljudskih prava na individualnom i kolektivnom planu pogoduju demokratizaciji. Njima nasuprot, u domacim sredinama, stoje opste dobro, suverenitet, javni interes, ukratko - fenomeni prema kojima se u javnosti gaji vrlo mala skepsa. Po Stanovcicu, pred novim drustvom stoji problem kako da modele dominacije iz proslosti zameni novim modelima konsocijacije, novim modelima zajednickog zivota.

Tip demokratije koji odgovara regionalizaciji je konsocijetalna demokratija. Prof. dr Vladimir Goati istice da se kod nas primenjuje model vecinske demokratije, koji u multietnickim drustvima manjine pretvara u vecite gubitnike. Iako skeptici ne veruju da je u ovom pogledu moguca brza promena, Goati upozorava da, ako se postojeci trendovi nastave, drustvo ce se suociti sa krahom i postojecih demokratskih institucija, smrcu civilnog drustva i potpunim nestajanjem srednjeg socijalnog sloja.

Za prof. dr. Milana Podunavca reintegracija jugoslovenskog prostora predstavlja "krhku konstrukciju", koja trazi posebne pogodnosti da bi mogla da funkcionise. Projekat Borisa Vukobrata rastvara i suspenduje neke politicke principe koji su u nacionalnim drzavama vrlo vazni, kao sto je princip suvereniteta. A visak suvereniteta proizvodi manjak demokratije. Osim toga, na jugo-prostoru dominira kolektivisticka politicka kultura, koja razara libertetsku i demokratsku zajednicu kakva se Vukobratovim projektom nudi. Iako nisu spremne na reintegraciju, nacionalne drzave bi mogle ostvariti medjudrzavnu saradnju, smatra Nadia Skenderovic CCuk. Ovakvi odnosi su u ovom trenutku jedino realni, zbog ekonomske nedovoljnosti i provincijalne zatvorenosti postojecih zajednica.

Bilo bi tragicno kada bi regionalizam racunao na razbijanje nacionalne drzave, kao sto ne bi bilo dobro kada bi regioni brisali nacionalni identitet, smatra dr Slobodan Inic. I Dusan Janjic je misljenja da ne treba ocekivati da ce regije "ispumpati" energiju nacionalizma, jer nacionalizam zna da se pokrene i kao regionalizam. Novonastale drzave na tlu bivse Jugosalvije Janjic odredjuje kao "zbir elita i represivnog aparata" i sumnja de ce takve kakve su prihvatiti racionalni koncept regionalizacije. To potvrdjuje slucaj Kosova koje, po njemu, mora postati transdrzavna regija i uz zapadnu Makedoniju biti spona izmedju dveju megaregija - Grcke i ALbanije.

Dr Vladan Vasilijevic je upozorio da su prava coveka u tako kriticnom stanju da je gotovo nemoguce razmisljati o nekoj buducoj zajednici koja bi bila deo modernog sveta.Grubo se krsi pravo na zivot, pravo na slobodu stavljeno je u sluzbu etnickog ciscenja, ugrozena su ekonomska i socijalna prava. Na Kosovu se od 1991. godine sprovodi tortura nad albanskim stanovnistvom, naruseni su pravo na informisanost i na privatnost...

Po prof. dr Tiboru Varadiju, za ostvarenje projekta regionalizacije potrebno je pre svega nemirenje sa postojecim stanjem stvari, kome su intelektualci otvorili put. U Srbiji i Hrvatskoj svedoci smo prekrajanja koja su bliza homogenizaciji nego autonomiji. On predlaza da se ne miloscu vlasti vec sopstvenim naporima zaustavi ludost homogenizacije i afirmisu autonomija, razudjenost, decentralizacija - svi oblici civilnog drustva.

Za neposrednu buducnost projekat regionalizacije ostaje utopija. Iskustva Evrope, ipak, deluju ohrabrujuce, zakljuceno je u raspravi.

Olivija Rusovac