ILI ZAJEDNICHKA VLADA ILI RUMUNIJA

Intervju sa Zoranom Djindjicem

• Ako se ne postigne dogovor o formiranju vlade, nastace potpuni haos. Usledice raspustanje parlamenta, pa vanredni izbori, a mozda i repriza Rumunije, kaze Zoran Djindjic, mladi lider Demokratske stranke

,AIM, Beograd,26.12.

Sa dr Zoranom Djindjicem kao nosiocem izbornih lista, prva srpska opoziciona partija - Demokratska stranka, u poslednoj izbornoj kampanji gubi imidz salonske, akademske i intelektualisticke grupacije. Djindjic vodi brzu, silovitu i neideolosku kampanju. Njegove poruke biracima ticu se inflacije, monetarne politike, kriminala koji se valja Srbijom, buduce vlade koja mora otvoreno razgovarati sa narodom. Vladajuce socijaliste optuzuje za promasaje u ekonomskoj politici. Ne kritikuje predsednika Slobodana Milosevica. Za razliku od drugih opozicionih partija, promotivni skupovi Demokratske stranke dobijaju pristojno mesto na drzavnoj televiziji.

Sloganom "Posteno", umerenim odnosom prema socijalistima, ekonomskom platformom koja obecava rassciscavanje taloga i nacionalnom politikom koja se gotovo ne razlikuje od politike SPS-a, ovaj ambiciozni cetrdesetogodisnjak pribavio je za svoju stranku vise od 30 mesta u buducem parlamentu.

Dugogodisnji staz opozicionara zapoceo je sedamdesetih godina. Kao srednjoskolac protestvuje kod Ustavnog suda zbog pominjanja imena Josipa Broza u Ustavu. Iznenadjujuce za oficirsko dete. Godine l974. kao studentski opozicioni lider osudjen je na godinu dana strogog zatvora na sudjenju u Ljubljani - kako sam kaze, da je bilo u Beogradu, dobio bi tri - za "pokusaj rusenja ustavnog poretka". Za njegovo oslobadjanje zalazu se Pen klub, intelektualci poput Gintera Grasa, Hajnriha Bela. Pusten je posle mesec dana. Zavrsava Filozofski fakultet u Beogradu. Doktorirao je 1979. godine u tadasnjoj Zapadnoj Nemackoj, gde je proveo deset godina. Vraca se u Beograd, gde 1989. godine ucestvuje u osnivanju prve opozicione partije, Demokratske stranke. Od tada se profesionalno bavi politikom. Trenutno je na mestu predsednika Izvrsnog odbora stranke. Na najboljem je putu da postane njen predsednik. Mozda i predsednik buduce republicke vlade.

* Cemu pripisujete uspeh Demokratske stranke na ovim izborima: kampanji koju ste licno vodili, zasicenosti glasaca starim liderima ili Vasem nesuprotstavljanju predsedniku Milosevicu?

• Okanuli smo se profesorskih analiza, sinteza i saopstenja iz kabineta. Krenuli smo u kampanju kao preduzetnici sa sloganom "Posteno", objasnjavajuci zasto ne funkcionise drzava, zasto raste kriminal i inflacija, zasto nema hrane. Promena taktike i tempa se pokazala uspesnom.

* A ne pominjanje Milosevica?

    - Ovo nisu bili predsednicki izbori, vec izbori za vladu i

poslanike republicke skupstine.

* U kampanji ste govorili biracima o ekonomskim problemima i kriminalu. Rat niste pominjali. Kakav je Vas stav prema ratnoj politici SPS-a koja je Srbiju dovela do prosjackog stapa?

• Brzi tempo raspada Jugoslavije, koji je doveo do rata, nisu izabrali Srbi vec Slovenci. Hrvati su potom bili prisiljeni da brzo reaguju. Mislim da politicari Srbije, pre svega Milosevic, nisu imali nikakav plan o velikoj Srbiji. Zeleli su da sacuvaju socijalisticku Jugoslaviju bez SLovenije, i da uz pomoc vojske i Srba naprave milosevicevsku Jugoslaviju, da sacekaju da generali u Rusiji smene Gorbacova i da sve krene u njihovu korist. Vojsci su obecali socijalizam, upozoravajuci je da se ne ljuti sto se srbuje, jer jedino Srbi hoce socijalizam. I onda su slovanacki generali pucali na slovenacke ljude. A Srbima su rekli - nemojte da se ljutite sto zadrzavamo JNA, jer nam ona treba da stvorimo srpsku drzavu. Sve u svemu, lukavo smisljena varijanta, koja nije bila realna. Omanuli su i Srbi i vojska. Umesto da se odmah priznalo da se drzava raspada po etnickim savovima. Svako je radio na svoju ruku, a Milosevic i SPS pripisivali su sebi one ratne rezultate koji su im se cinili pogodnim da ih svedu pod resavanje srpskog nacionalnog pitanja. Ono sto im nije odgovaralo, pripisivali su vojnoj izdaji, medjunarodnoj zaveri, Americi, Vatikanu i slicno.

* Gde ce se po vama resiti status Srba van Srbije - u svetu ili u Srbiji?

• Na licu mesta. Mislim da su bosanski Srbi prakticno korak do svoje drzave, a da ce u Krajini status quo ostati jos dugo. Ni jedna strana ne pristaje na ustupke. Obe su naoruzane i nema sansi za kompromis. Jedino sadasnje resenje je normalizovanje odnosa u saobracaju, privredi. Da oni pocnu normalno da zive, a mi se nadamo da cemo u procesu integracije koja je na Balkanu nuzna, uci u vecu zajednicu. Samim tim bi se relativizovale podele, granice ne bi bile kao Berlinski zid. Dakle, sada ne vidim mogucnost da se u Krajini bilo sta menja, a da ne dodje do novog rata koji bi bio jos suroviji.

Odgovornost politicara na ovim prostorima je u tome sto nisu medjunacionalne naboje kanalisali u nekakve politicke tokove, a ne sto su podsticali na sukob. Jer, nekoga ko nece da ratuje, ne mozete na to naterati. Nije Milosevic proizveo stanje koje je nastalo, kao sto to nije ni Tudjman u Hrvatskoj. To je nesto sto na tim prostorima traje jos odavno. U Lici su se ljudi jos u vreme mas pokreta spremali za rat. Politicari su samo tu situaciju iskoristili.

* Nedavno ste izjavili da bi sa ALbancima na Kosovu pregovarali o svemu, sem o teritorijalnoj ekonomiji.

• Da, jer teritorijalna autonomija nije stvar koja ide uz nacionalne manjine.

* Izbornim rezultatima, po kojima ni jedan stranka nema parlamentarnu vecinu, a opozicione stranke se slazu kao rogovi u vreci, buducem parlamentu preti blokada?

• Predsednik Republike mora deblokirati parlament tako sto ce pozvati stranke na dogovor. Ako on to ne uradi, on ce biti kriv. Moramo se dogovoriti oko minimuma programa za resavanje problema. Nece valjati ako SPS zeli i dalje sam da vlada, a opet, ako opozicija zeli da eliminise SPS, takodje nece biti dobro, jer se ne mogu ignorisati glasovi koje je ona dobila na izborima. Opozicija je ta koja mora da pokaze da joj je stalo do resenja.

* Uz predsednika drzave sa ogromnim ovlascenjima i novim parlamentom u pat poziciji, hoce li uopste biti moguce formirati vladu koja ce funkcionisati?

• Ne. Sanse su jako male, iako bi to bilo jedino razumno resenje. Sve ce se znati do 15. januara. AKo se do tada, kada treba da zaseda Skupstina Srbije, ne nadje neki model saradnje, socijalisti ce pokusati da formiraju manjinsku vladu sa jos tri glasa u SKupstini, koja ce negde napabirciti. Imacemo mesec dana konfrontacija, puno glasanja, kradju glasova. Sve smo to vec videli. Usledice raspustanje paralmenta i eventualno zavodjenje vanrednog stanja, pa novi izbori u kojima ce jedna strana biti nokautirana. Ili cemo, pak, imati reprizu Rumunije, a to znaci pritiskanje, dok ne eksplodira.

* Vas cesto pominju kao moguceg predsednika vlade. Pod kojim uslovima biste prihvatili tu funkciju?

• To bi morala biti odlucna, kompetentna, beskompromisna i postena vlada, koja ne bi bila sastavljena od politicara, vec od preduzetnika, strucnjaka za finansije, za privredni sistem, dakle za sve one bolasti gde imamo natalozen organizovan kriminal, koji je jedan od nasih glavnih problema.

* Vodja radikala, g. Seselj, je prvi okarakterisao vasu uspesnu izbornu kampanju kao navodno surovanje sa socijalistima. SSta mislite, da li je SSeselj na ovim izborima dobio ili izgubio?

• Socijalisti su pustili SSeselja. On je poslednjih pet-sest dana izborne kampanje bio instrument SPS-a. Oni su mu dozvolili da bude radikalan protiv SPS-a, ali i Arkana, koga je kriminalizovao i sprecio odliv simpatizera SPS ka Arkanu. Kritikom Milosevica, on je uspostavio jasnu liniju izmedju socijalista i radikala, sto je bilo potrebno SPS-u. Arkanove pristalice, koje su u stvari SPS-ovci, ostale su gde i pripadaju. Dakle, on je ucinio veliku uslugu SPS-u. Za uzvrat, SSeselj je dobio promociju koja mu je omogucila da radikali ostanu jaka stranka. Da je SPS hteo, Seselj bi dobio 5 odsto glasova, a Arkan 10 odsto. Posto su SPS-u bili potrebni Arkanovi glasovi na Kosovu, on ga je pustio niz vodu, a taj posao je za njih uradio SSeselj. Dakle, radikali nisu mnogo izgubili.

Intervju vodila: Branka Kaljevic