STAMPA NA SAMRTI

1

Srbija

Novinske kuce u Srbiji su u teskoj finanskijskoj situaciji. Savezna vlada prodaje svoje deonice u BORBI, kuca POLITIKA se predala srpskom rezimu. Velike igre su oko nedeljnika NIN koji pokusava da ocuva svoju nezavisnu poziciju u onosu na rezim, krecuci nesigurnim vodama privatizacije.

,AIM, Beograd, 26.12.

Jugoslovenska savezna vlada odlucila je prosle nedelje da, posredstvom berze u Beogradu, proda svojih 17 odsto deonica u dnevnom listu "Borba". I, bez obzira sto bi cena ovog paketa vlasnickih prava na berzi mogla biti sasvim skromna, za sada se - koliko je poznato - jos nije javio ni jedan potencijalni kupac. Razlog nije tesko pretpostaviti: kada se krajem februara utvrdi zavrsni racun za proteklu finansijsku godinu deonicari "Borbe" morace da pokriju pozamasan gobitak lista.

Ovaj, bas kao i svi ostali dnevni i nedeljni listovi u Srbiji i Crnoj Gori, bori se za elementarno prezivljavanje. Tacnije, pravo je cudo kako stampa, svemu uprkos, jos nije prestala da izlazi. Tirazi su i u boljim danima bili sasvim skromni, a danas kad potencijalni citaoci zaradjuju manje od deset nemackih maraka mesecno i tesko sebi mogu da priuste takav luksuz da kupuju novine, kad pogoni jedinog domaceg proizvodjaca novinskog papira, fabrike "Matroz" u Sremskoj Mitrovici, uglavnom stoje zbog nedostatka sirovina i pogonskog goriva, a sav ostali materijal neophodan za graficku industriju (boje, filmovi i ostalo) ne moze legalno da se uveze zbog medjunarodnih sankcija, proizvodnja i prodaja novina u Jugoslaviji predstavlja pravu poslovnu avanturu.

Istina, "Borba", nedeljnik "Vreme" i jos nekoliko manjih listova u Beogradu, Novom Sadu, Pristini i Podgorici, koji uzivaju renome nezavisnih glasila, dobili su tokom prosle godine izvesnu pomoc od pojedinih medjunarodnih fondacija, pre svega u novinskoj hartiji, ali to nije ni izdaleka dovoljno da omoguci njihovo nesmetano izlazenje.

Na drugoj strani, u neposrednom susedstvu "Borbe", u kompaniji "Politika", nekada najvecoj novinskoj kuci na Balkanu, sa tri dnevna lista i desetak nedeljnih i revijalnih izdanja, kao i sopstvenim komercijalnim radio i televizijskim programima, odigrava se naizgled slicna, mada u sustini nesto drugacija drama.

Kada je pre godinu i po dana socijalisticka vlada u Srbiji pokusala da nacionalizuje kompaniju "Politika", novinari i graficari su stupili u strajk i prvi put u svojoj devedeset godina dugoj istoriji (ne racunajuci vreme okupacije u toku prvog i drugog svetskog rata) dnevni list "Politika" se nije pojavio na kioscima. Vlada je bila prinudjena da povuce svoj predlog, a rukovodstvo kompanije je najavilo da ce ubrzati vec zapoceti postupak privatizacije, smatrajuci da je to najbolji put za ocuvanje nezavisnosti i ugleda pojedinih renomiranih izdanja ove izdavacke kuce.

Medjutim, sve do danas privatizacija u kompaniji "Politika" odvijala se na prilicno cudan nacin. Najpre su deonice "TV Politika" prodate nekolicini javnih, odnosno drzavnih, preduzeca koje neposredno kontrolise vlada. Potom je objavljeno da je list "Intervju" otkupila kompanija "Braca Karic", koja je pokazala zanimanje i za kupovinu najstarijeg i najuglednog srpskog politickog nedeljnika NIN.

O kakvoj je firmi rec najbolje svedoci izjava lidera Srpske radikalne stranke, Vojislava Seselja, koji je obelodanio da je kompanija "Braca Karic" na proslogodisnjim izborima pomogla njegovu stranku sa 500.000 nemackih maraka. "Kada smo im se obratili za pomoc prilikom ovogodisnjih izbora, rekli su nam: ne, vi ste sada protiv Slobodana Milosevica i zato od nas necete dobiti nista", ispricao je Seselj.

S pokusajem da se na slican nacin privatizuje NIN nastupile su komplikacije. Novinari i ostali zaposleni u ovom nedeljniku, koji je tokom vise decenija komunistickog rezima ljubomorno cuvao svoju liberalnu i nezavisnu poziciju, i koji i danas dosledno cuva svoju nezavisnu poziciju u odnosu ne rezim Slobodana Milosevica, prihvatili su (glasanjem na referendumu) da list bude privatizovan, ali nisu prihvatili da on bude, bar ne u celini, prodat kompaniji "Braca Karic". Direkcija "Politike" je na to odmah uzvratila ostrim protivmerama. Redakciji je nalozeno da se iseli iz zgrade kompanija "Politika", a novoosnovanom preduzecu NIN d.o.o., koje je samostalno zapocelo proces privatizacije i pregovore sa potencijalnim privatnim ulagacima, kompanija "Politika" odbila je da prenese u vlasnistvo cak i onaj deo imovine koji je NIN (osnovan 1935. i obnovljen 1951. godine) svojevremeno uneo u "Politiku" kada je se njom integrisan 1959. godine. Predstavnicima NIN- a receno je: ako trazite vise od toga, tuzite nas sudu!

Uprkos preciznim ugovornim obavezama, kompanija "Politika" sada uporno izbegava da novoj firmi NIN d.o.o. prenese cak i minimalna sredstva i opremu neophodnu za prezivljavanje u toku nekoliko narednih meseci, na sta je na kraju pristala nakon dugih i mukotrpnih pregovora. A, "Politikina" prodajna mreza i odgovarajuce strucne sluzbe, koje su prema potpisanom ugovoru u prelaznom periodu, tokom protekla tri meseca, imale obavezu da pruzaju odredjene usluge NIN-u, zapocele su pravi rat sa ciljem da se ovaj list potpuno unisti: cena lista koji je uvek kostao kao dve- tri dnevne "Politike" podignuta je do astronomskih visina koje iznose cetrdeset-pedeset "Politika", a list se jednostavno ne isporucuje na mnoge kioske kako bi mu se vestacki oborio tiraz. Kada od 1.1.1994. NIN to bude potpuno samsotalno radio, veliko je pitanje da li ce uspeti da povrati izgubljene citaoce.

Za to vreme, dnevni list "Politika" pokusavao je ne samo da prezivi nego i da uvecava sopstveni tiraz zahvaljujuci niskoj (damping) ceni, koja ne pokriva ni minimalni deo troskova proizvodnje i koja je sada cak dvanaest puta niza od one po kojoj se prodaje glavni konkurentski list "Borba". Kljuc ove operacije lezi u specijalnim donacijama novinske hartije iz posebnih drzavnih rezervi, koje je "Politici" ustupila srpska vlada, i drugim "finansijskim injekcijama" koje su vlasti u Beogradu obezbedile ovom listu.

Drugim recima, dok vecina listova u Jugoslaviji - uprkos medjunarodnim sankcijama - i dalje trazi spas u privatizaciji, odlucujuci se za plivanje u nesigurnim vodama unistenog domaceg trzista, "Politika" je, ipak, posla drugim putem: prodala se rezimu, a svoja nekada prestizna izdanja na ovaj ili onaj nacin pustila niz vodu... Na zalost, cini se da i jedne i druge sada ceka velika neizvesnost, jer u uslovima kakvi su danas sanse za prezivljavanje stampe u Beogradu, uprkos njenim dugim i slavnim tradicijama, nisu narocito velike.

STEVAN NIKSIC