IZBORI U KORIST SOPSTVENE STETE

AIM, Beograd 20.12.1993. Prema prvim rezultatima trece za redom izborne utakmice za srpski parlament jasno je da ce pobedu odneti SPS. Najverovatnije da nece biti ispunjen predizborni cilj socijalista da se osvoji vecina u Parlamentu, ali ce broj poslanika nadmasiti i sve prognoze i ucesce SPS u prethodnom sazivu. Miloseviceva stranka je dobila izbore istovremeno sa prevazilazenjem cuvene vajmarske inflacije iz 1923. Preteca glad, zatvorene granice, uvredljive plate i penzije, pretvaranje citave Srbije u buvlju pijacu, ocajan prevoz i zaborevljena namena benzinskih pumpi, pokazalo se, nije uticalo na raspolozenje biraca koji su se opredelili za kontinuitet vlasti u ciji saldo vladanja spada sve ovo. Ekonomska logika je porazena, iako ekonomske zakonitosti surovo upozoravaju "neverne Tome" da uvek moze biti gore. Uostalom biracima - TV gledaocima je objasnjeno da su nevolje Srbije nastale zbog antisrpskih ujdurmi citavog sveta. Sa ehom takve argumentacije, gradjani su u opozicionim liderima vidjali opasnost da se negativan uticaj Zapada jos prosiri.

Za one koji mozda i ne prihvataju da svu krivicu za sopstvene nevolje svale na beli svet, ali koji osecaju prazne stomake i strah od naoruzanih fudbalskih navijaca, ponudjena je najpatriotskija opcija - ujedinjenje svih srpskih zemalja, bez i jednog znaka pitanja o ceni te ideje. Bacenu rukavicu za utrkivanje u srpskom patriotizmu su prihvatile skoro sve stranke, nadugacko i nasiroko planirajuci buducnost i sa one strane Drine. Jedino onaj koji je rukavicu bacio nije ucestvovao u igri - SPS je u izbornu utakmicu kreno sa sloganom ZA SRBIJU, stvarajuci tako privid da su sve ostale stranke manje ili vise ratoborne, privukavsi uz sebe i zbunjene i uplasene. Stranki srpskog jedinstva nije bila prvenstveno namenjana uloga strasila, vec je mnogo vise licilo da ce ona doneti desetak sigurnih glasova podrske kada god to Vladi zatreba. Medjutim, pokazalo se da popularni pevaci privlace gledaoce, ali ne i glasace, pa je tako odpala jedna, a nametnula se druga uloga stranke koja obecava rusenje zidova. Umesto da predstavljaju tas na vagi parlamentarnog odmeravanja snaga, odigrali su ulogu "zeca" u uterivanju glasova SPS-u. Uprkos relativno velikom uspehu socijalista, oni ipak, nece moci da formiraju stabilnu Vladu, cak ni uz nekoliko pozajmljenih poslanickih glasova od stranaka "patriotskog opredeljenja". Udruzena opozicija bi to mozda mogla, ali se onda namece pitanje zasto ulazi u naknadnu koaliciju nasuprot mogucnosti da je napravljena koalicija pred izbore koja bi onda imala bar petnaest poslanickih mesta vise nego sto je zbir osvojenih mandata svake ponaosob stranke. Ovo povecenje broja mandata bi nastalo zahvaljujuci cinjenici da se samo jedanput, a ne pet puta - za svaku od stranaka, startuje od pet procenata, koliki je bio cenzus. Argument da je koalicija npr. DEPOSA i radikala toliko neprirodna da nisu mogli da se udruze pre izbora, ukoliko je tacan, stoji i za postizborno udruzivanje.

Preuzimanju vlasti od vladajuceg SPS-a treba da prethodi njegovo rusenje. Kako su sve poluge vlasti u fukciji njenog ocuvanja, taj zadatak je izuzetno tezak i predstavlja cilj za sebe. Tek nakon pomeranja stranke koja je navikla na apsolutnu vlast moze da se pokusava sa izgradnjom pogodnog okruzenja za demokratsko nadmetanje programa. Umesto da tako definise cilj svog ucesca na ovim izborima i na toj opciji napravi siroku koaliciju, opozicija se upustila u niz pojedinacnih borbi sa Golijat-strankom i, naravno, izgubila. Sasvim je moguce da opozicione stranke, uprkos idoloskim i licnim preprekama i predrasudama, pokusaju da naprave koaliciju koja bi mogla da ima vecinu i formira Vladu. Medjutim stvarna vlast ostaje netaknuta u institucijama pod direktnom ili indirektnom kontrolom predsednika Srbije. Sa filigranskom vecinom i zategnutim medjustarnackim odnosima iznutra, takva Vlada ne bi mogla nista ozbiljno da uradi, ali bi preuzela na sebi i stranke koje su je formirale deo odgovornosti za ekonomsku i politicku katastrofu zemlje.

Teskoce u formiranju Vlade mogu da prisile najjacu starnku da ponudi formiranje Valde nacionalnog spasa. Iako ima nagovestaja da su neke stranke vrlo blagonaklone prema ovoj ideji, nema nikakve garancije da socijalisti nece zadrzati primat u svim kljucnim resorima, istovremeno prebacujuci deo svoje odgovornosti drugima. Gradjani Srbije nisu primetili da izmedju cene mleka, nestasice hleba i Vlade postoji bilo kakva veza. Tako se i desilo da glasaju u korist sopstvene stete. Opozicione stranke, nagovestavaju slicno ponasanje: ne spremaju se da iskoriste svoju sveukupnu brojnu nadmoc i prepuste onima koji su i dosada vladali da nastave sa manjinskom Vladom. Na taj nacin bi se uspostavila efikasna kontrola SPS vlasti uz istovremeno nediranje i nemesanje u njenu odgovornost.

Nakon objavljivanja konacnih rezultata stranke ce znati sa kolikim ponderom ulaze u medjustarnacke pregovere, a ubrzo zatim i kakva je Vlada moguca. Hiper inflacija ce nastaviti vrtoglavi rast koji ce se prekuniti ili iscezavanjem novca iz Srbije ili radikalnim zaokretom u pogleda sa svetekom zajednicom, a to znaci prema najostrijim problemima sa kojima je Srbija i srpstvo suoceno. Tesko je poverovati da postoji Vlada koja ce umeti da pronadje izlaz iz corsokaka i ostane netaknuta. A da li ce ta Vlada biti SPS, kaoliciona ili nacionalnog spasa videce se uskoro.

Srdjan Bogosavljevic