PRIZNAVANJE MAKEDONIJE

AIM, Skopje, 21.12.1993

Makedonija je konacno dobila tako dugo ocekivani bozicni dar. Velika Britanija, Nemacka, Francuska, Italija, Nizozemska, Italija, Danska i neke druge zapadne drzave oficijalno su uspostavili diplomatske odnose sa Republikom Makedonijom. Tako je Evropa ucinila to sto je trebala da uradi jos ranije. Makedonski je pretsednik Gligorov ovaj cin ocenio kao jedan korak blize ka resavanju problema skojim se danas suocavamo na Balkanu. Izgleda da je pretsednik Gligorov potpuno upravo kad kaze da je ovo samo jedan korak. Lepo je imati diplomatske odnose s Danskom i njenim evropskim partnerima udaljenih stotinjak kilometara odavde. Ali bilo bi lepse kad bi Makedonija bila priznata i od svojih suseda. Umesto toga, istog dana kad je od sest evropskih zemalja unije stiglo priznanje , iz Grcke je stigla pretnja da ce ona makedonsku "nepopustljivost" kazniti ekonomskim merama koje, sobzirom na stanje u kome se nalazi makedonska privreda mogu imati i te kakve posledice. Ukoliko se pretnje juznog suseda zaista ostvare i ona blokira ovu granicu, , tesko da bi mogla nadoknaditi posledice iz takve blokade bilo koja zemlja zapadne evropske unije. U tom smislu ugledni grcki list "Tanea" je blizu istine kad kaze da ovo uspostavljanje diplomatskih odnosa sa zemljama clanice Evropske unije ne resavaju akutne probleme ove zemlje kao sto su raspad privrednog sistema, teritorijalne pretenzije suseda , unutrasnje tenzije i dr. Zato makedonski pretsednik Gligorov je potpuno u pravo kad isztice da "..hocemo da nam Grcka pomogne..."

Uspostavljanje diplomatskih odnosa nece doprineti i tome da Srbije konacno prestane ignorisati Makedoniju i da i dalje da se ponasa kao da na jugu "granici" sa Grckom. U jednom ovakbom opkruzenju, nakon afirmacije Makedonije u zapadnoj Evropi moze se ocekivati da ce se Srbija jos vise solidarizirati sa svojim tradicioanlnim partnerom, Grckom.A i zasto ne bi kad je Srbiji uspelo da se udruzi i sa tradicionalnim neprijateljima kao sto je Bugarska skojom organiziraju "naucni" simpozij u Beogradu na kom bi, kako kaze nekadasnji rektor Sofijskog univerziteta Nikolaj gancev,se "konacno resilo makedonsko pitanje". Ovaj se simpozium uklapa i u zvanicni proizneti sofijski stav prema kome bi doslo do proemene njenih nacionalnih interesa na Balkanu. Ako si ima u vid stav bugarskog rukovodstva da u Makedoniji zive Bugari, tada je sasvim jasno da i novi politicki kurs u kontekstu pomenute doktrine ne nosi nista dobro Makedoniji. U ovo balkansko kolo, mozda ne u dosluhu sa ostalima, se uklucuje i Albanija koja ovih dana uplice svoje prste u izboru predsednmika u najvecoj partiji Albanaca u Makedoniji koja je koalicioni partner u vladi. S obzirom na to sto za predsednika ove partije zeli da nametne ljude koji traze realizaciju referenduma za teritorijalnu autonomiju Albanaca u Makedoniji, nije iskluceno da dodje do povesavanje medjunacionalnih tenzija. U ovom balkanskom miljeu svesti uklapa se i veliki procenat gradjanstva Makedonije koje se jos ne moze suociti sa istinom da je Makedonija multukulturna zajednica u kojoj svi pripadnici najrazlicitih etnickih grupa trebaju podjednako imati svoje mesto pod suncem.

Evropa je za Bozic poklonila, kako je rekao predsednik Gligorov, mogucnost da se ucini jedan korak ka perspektive da se resavaju problemi na Balknau. Ali treba da se jos koraca da bi se stiglo do kraju puta. To sto ne moze Evropa pokloniti Balkanu kao bozicni dar jeste razum i trezvenost. Ono sto trenutno svima nedostaje u ovim prostorima.

BORJAN JOVANOVSKI