PROPUSTENA SANSA

Razgovor s povodom - Tibor Varadi

Tibor Varadi, bivsi ministar pravde u Vladi Molana Panica, sada profesor na Evrospkom univerzitetu u Budmpseti, ne prognozira ozbiljnije promene na sadasnjim izborima. On smatra da je sansa propustena pre godinu dana sa odlaskom premijera Panica .

AIM BEOGRAD, 19.12.

Tibor Varadi ,profesor prava, bivsi ministar za pravdu u vladi Milana Panica, intelektualac gradjsnke orijentacije, do odlaska u Budimpestu savezni poslanik . Sada je jedan od intelektualaca iz SR Jugoslavije koji je otisao u inostranstvo. Radi na Evropskom univerzitetu u Budimpesti, gde se preselio sa svojom porodicom. Na novosadskom Pravnom fakultetu , gde je radio kao profesor, dobio je otkaz kada je zatrazio godinu dana neplacenog osustva. Razgovor sa Tiborom Varadijem vodjen je u Subotici.

U neformalnom razgovoru pred ovaj intervju, profesor Tibor Varadi rekao je da je, kad je u pitanju razresenje krize na bivsem jugoslovnskom prostoru , 70 odsto pesimista i tek 30 odsto optimista. Pri tome, sav optimizam otpada na Makedoniju i njenu mogucnost da kao multinacionalna republika izbegne sudbinu svih drugih iz bivse Jugoslavije i postane pozitivan model, pa cak i virus koji bi se mogao prosiriti na ove prostore. Bivsi savezni ministar za pravdu priznao je da je slicne procene imao i kada je bio u timu expremijera Milana Panica, ciju pojavu vezuje za propustenu sansu, koja se, sto se mogucnosti pozitivnih promena tice, jos dugo nece pojaviti. Novi izbori u Srbiji, godinu dana posle "poslednje propustene sanse", prilika su da se o toj, i svim drugim tek dolazecim sansama, porazgovara.

AIM: Vreme koje je u velikoj meri obelezila savezna Vlada Milana Panica nosilo je sa sobom optimizam u pogledu demokratskih opcija i promena. Cini se da smo sada daleko od takvog globalnog trenda. Kako vi, gospodine Varadi, procenjujete sadasnju situaciju, mogucnost i spremnost drustva da se demokratizuje?

VARADI: Vlada Milana Panica i ja u njoj smo mi bili jedan pokusaj da se promeni tok stvari. Ta vlada je bila bez istinske vlasti i

trebalo je da izbori pokazu da ona nije bila strano telo, nego deo sistema. Izbori to nisu doneli. Ono sto je sada sasvim izvesno je da je alternativa gora i da je ta sansa za zaokret propustena. Mislim da to svi objektivni pokazatelji svedoce. U ovom casu, ne samo da je doslo do raspada drzave, nego imamo i vrlo snazne pokazatelje raspada drustva, sto je jos mnogo gore. Ne verujem da ce ovi izbori doneti istinski preokret. Pre ili posle ce verovatno ovo drustvo drugacije rasporediti svoje prioritete. To je ono sto je Panic pre svega sugerisao - jedan drugaciji raspored prioriteta i mislim da je to ono sto ce ipak doci.

AIM: Vasa je prognoza da do kraja ovog veka nece biti vece sanse za promenu, od one koju je sa sobom nosio Milan Panic. Kada bi onda mogao nastupiti trenutak za takvu sansu?

VARADI: To se ne moze predskazati, ali je sasvim sigurno da smo dosli do granica necega sto se socijalno i ljudski moze izdrzati i da je to jedan signal za promenu. Na zalost, ovakve krize su uvek sanse za promenu na bolje i na gore. Kineski ideogram krize se sastoji od dva elementa: jedna je tragedija, druga je sansa, a ova kriza je prilika i za tragediju i za sansu za demokratske promene.

AIM: Koji drustveni mehanizmi nedostaju ili su pak drasticno priguseni i mraginalizovani, a mogu da daju sansu demokratskim promenama?

VARADI: Danas se mnogo manje ljudi odusevljava projektom etnicke homogenosti, nego pre cetiri, pet godina. Istina, ima i vise ljudi koji su izgubili svaku nadu, sve je vise apaticnih. Ali projekat etnickog superioriteta ili inferioriteta i homogenosti izgubio je nekako svoju atraktivnost, jer su ocigledni rezultati tog projekta. E, sad, tu sazreva sansa za neki drugi projekat koji bi posao od toga da su neke druge podele vazne, projekat koji bi afirmisao, recimo, da u nekom fudbalskom klubu mogu igrati i ljudi raznih nacionalnosti, ako znaju da igraju fudbal. Ako se neko jos seca, mi smo bili svedoci i ciscenja fudbalskih klubova na etnickoj osnovi, pre godinu dana. Tako da je to o cemu govorim, jedan drugaciji odnos prioriteta, koji ce onda pruziti sansu ljudima i za nove oblike druzenja. Ima dosta osnova za to, a jedan je, na primer, to da u ovoj Vojvodini, gde sada razgovaramo, prijateljstva nisu omedjena etnikumom. Ekonomija ce tako nesto nametnuti, naravno ako budemo imali ekonomiju. Ta promena je potrebna rezimu. Sumnjam da ce se to dogoditi ovaj put na izborima. Medjutim, prvi cetvorogodisnji mandat Vlade Srbije je trajao dve godine, drugi cetvorogodisnji mandat je trajao godinu dana i ja mislim da ce se ova devalvacija nastaviti.

AIM: Koji su moguci i pozeljni uticaji medjunarodnih faktora, koji bi doprineli brzoj promeni.

VARADI: Medjunarodna zajednica je svoj autoritet stavila na kocku zbog Jugoslavije i pretrpela je isti neuspeh kao i domaci politicari. Znacajno je da medjunarodna zajednica nije bila posmatrac sa strane, vec direktan ucesnik, jer ti ljudi su sedeli jos na sednicama bivse Jugoslavije i prakticno su izabrali Stipu Mesica za predsednika. Dokaz je, na primer, to da je za izbor Mesica glasala srpska delegacija, iako se Skupstina Srbije izjasnila protiv. A glasali su za samo zbog Evropske Zajednice. Sada se svet izmice, jer pokusava da se odvoji od neuspeha, koji je zajednicki neuspeh ovdasnjih i tamosnjih politicara. Iako nisam direktno odgovorio na pitanje, mislim da bi,u svakom slucaju, medjunarodnoj zajednici trebalo neuporedivo vise mudrosti nego do sada.Doduse, to vise lici na novogodisnju zelju.

AIM: Pitanje uloge intelektualaca u nasem drustvu je, cini se, neraskidivo povezano sa mogucnostima pozitivnih promena. Nedavno ste i sami na jednom skupu ironicno rekli da je mesto i ulogu intelektualaca preuzeo popularni pevac novokomponovane muzike ,Dzej. Da li ste, posle proterivanja sa novosadskog univerziteta i odlaska u Budimpestu, digli ruke od Jugoslavije?

VARADI: Ja sam ovde bio profesor Univerziteta 30 godina i nigde vise necu spojiti toliko godina, jer necu toliko dugo da zivim. Prema tome, ovde je glavni deo mog zivota i ja to ne mogu i ne zelim da promenim. U Budimpesti sam po sporazumu na godinu dana, a ova drzava je mesto za koje se vezuje sve sto sam radio i sto sam propustio da uradim do sada i ne mogu se odvojiti i da hocu. Prema tome, hocu da primim deo odgovornosti za pozitivne promene. Dzej je zamenio i mene i Dobricu Cosica i ja mislim da je na pragu da zameni i Slobodana Milosevica. I mozda je to logican sled, ali ipak su takve stvari, bas zbog nacina pojavljivanja, kratkog veka i brze prolaze od vrednosti koje se malo sporije formiraju i afirmisu.

T. Lukin