INTERVJU SA VLADO POPOVSKIM - MINISTAR ODBRANE MAKEDONIJE

AIM, Skopje, 20.12.1993

(Specijalno za AIM, redakcija Skopje)

AIM: Gospodine ministre, analiticari i posmatraci jos uvek ne isklucuju mogucnost da se balkanski pozar prosiri i na jugu ovog regiona pri cemu so potencira Republika Makedonija. S obzirom na aktuelno stanje na Balkanu i s obzirom na odnos snaga u svetu, dali Makedoniji jos preti opasnost da bude uvucena u rat?

POPOVSKI: Rizik i dalje postoji i mi taj rizik povezujemo s Kosovom jer tamo jos nije zapocela procedura demokratskog resavanja problema. Samim tim faktom mogucnost izbijanja incidenta i njegova eskalacija do voenih obracuna jos postoji. U narednoj fazi resavat ce se kosovsko pitanje, i mi se nadamo da ce do resenja doci putem dijaloga. U svakom slucaju ova faza pocinje u narednim periodom, pocetkom iduce godine, nakon resavanja ili smirivanja krize u BiH i pod pretpostavkom da se ne otvori novi rat medju Srbijom i Hrvatskom.

Ukoliko se problem Kosova resi putem dijaloga, mislim da postoji nacin da se izbegne ratni rizik. U sprotivnom, Makedonija pa i citav deo juznog Balkana ce se pretvoriti u ratno zariste sa nesogledivim posledicama i sa malim mogucnostima da se dogadjaji kontrolisu. Inace, Makedoniji ne preti direktna voena opasnost spolja. Za ovu zemlju nejveca opasnost je njena destabilizacija. Ona bi mogla da se pretvori i nevralgicno podrucje s potencijalom zarista koje bo moglo da bude uzrok sireg rata u regionu ukoliko mi sami u Makedoniji, preko radikalnog narusavanja medjuetnickih odnosa budemo zapalili sebe, svoju kucu ili ukoliko dodje do kompletnog kraha ekonomske strukture.

AIM: Rekli ste da Makedoniji preti opasnost od erupcije krize na Kosovo. kako bi se odvijali ovi dogadjaji da bi se i Makedonija uvukla u rat?

POPOVSKI: Ukoliko zapocne rat na Kosovo, poznato je - kako je izjavila i zvanicna Tirana - da ce se u taj rat umesati i Republika Albanija kao i to da ce ona pozvati albansku naciju, sto znaci sve Albance bez razlike gde oni zive, da se suprostave drugoj strani u tom kosovkom ratu. Poznato je i to da u Makedoniji zivi brojna albanska nacionalnost koja ce se, kako mi predvidjamo, odazvati na taj poziv. Zatim druga stvar je i to da ukoliko Albanija udje u taj rat ona ce biti primorana da koristi pravce prema Kosovo, sto vazi i za drugu stranu koja ce koristiti pravce prema Albaniji. Poznavajuci geografiju jasno je da ce taj pravac, pogodan za obe strane, bice zapadni deo Makedonije. To znaci da ce nasa teritorija postati poligon voenih aktivnosti sto bi i nas uklucio u taj rat. Razume se da u takvoj situaciji mi cemo pokusati da zatvorimo nase granice i ostanemo van tih sukoba, ali niko ne moze garantovati da je to moguce.

AIM: Kosovo, bar do sada je mirno, ali zato ima incidenata na severnoj, zapadnoj a od skoro i na juznoj granici Republike Makedonije. Kakav je stav vaseg ministarstva prema vakvim ponasanjem suseda. Dali to znaci opasnost za nezavisnost Makedonije?

POPOVSKI: U zemlje gde se prelazi iz jednog u drugi sistem dolazi do raspada sistema i institucija tako da ovakvi incidenti postaju normalna pojava sve dok novi sistem ne postigne svoju efikasnost. U tom smislu period tranzicije Republike Albanije ogleda se i u velikom broju ilegalnih prelaza makedonsko-albanske granice gde je osnovni motiv siva ekonomija, sverc i dr. Uzrok tome je socijalni status gradjana Albanije kao i anarhicnost na albanskoj granici.

Kad je rec o makedonsko - grckoj granici tu imamo provokaciju ili izvesnu formu psiholoskog pritiska sa nadletanjem grckih aviona iznad makedonske teritorije. Razume se , to nije znak dobre volje vec demonstracija sile. Ali u svakom slucaju to ne moze prouzrokovati strah od agresije Republike Grcke na Republiku Makedoniju. O tome govori podatak da na toj granici nema koncentriranih grckih agresivnih snaga. Ukoliko Grcka ne podrzava iskreno samobitnost Makedonije ona ce koristiti mehanizme gusenja makedonske ekonomije sto moze da bude voema negativno s obzirom na posledice.

Sto se tice makedonsko-srpske granice problem s njom je sto je ona neodbelezana sa strane medjunarodne komisije. Ta njena neodbelezanost je osnova i za odredjene incidente. Poznato je da postoi spor oko granicne linije na dva mesta i ti incidenti ce se desavati sve dok se ne resi taj spor. A do resavanja ce doci ukoliko Makedonija bude priznata od te drzave. Sve do tada ta drzava nece preuzeti nista oficijalno oko utvrdjivanja granice jer bi to znacilo de fakto priznavanje Makedonije. Pa zato i pokraj izjave da Makedoniji ne preti opasnost od Srbije, ipak sam podatak da ova drzava nije nas jos priznala stvara uslove da se stimuliraju brojni ekstremni krugovi u Srbiji. Drugi faktor sto potice incidente na toj granici su i sankcije prema SR Jugoslaviji koje gradjane te drzave tera da se snalaze sa ilegalnim prelazima granice zbog svercovanja naftenim derivatima i namirnicama koje tamu nedostaju.

U svakom slucaju, moze se reci da svi ti incidenti na granicama nemaju takvu politicku pozadinu ka rusenju makedonske samobitnosti. To se desava po jednoj drugoj logici, logici anarhicnosti u cuvanju granica i logici socijalne priklestenosti.

AIM: Pocetkom ove godine ste izjavili da ce Makedonija potraziti priem u NATO. Sta je bilo sa ovim zahtjevom i kakve su mogucnosti da Makedonija bude primljena u ovoj zapadnoj alijansi?

POPOVSKI: Odbrana Republike Makedonije se podupire prvo na jacanju svojih sopstvenih snaga. Drugi faktor na koji se podupire nasa odbrana jeste situiranje i priklucivanje Makedonije u globalnim odbrambenim sistemima, pa u tom smislu i u NATO. Avakav stav nema opoziciju u Makedoniji. Postupak je dobio oficijalnu vladinu inicijativu i prosao je u parlamentarnim komisijama. Za ovaj zahtev sada treba da odluci parlament. Ocekujem da ce biti usvojen sa vecinom glasova tako da Makedonija i zvanicno preko ustavne procedure zatrazi priem u NATO. Razume se da realizacija ovog zahtjeva zavisi i od druge strane. U tom pogledu trebamo ocekivati dugorocni postupak. Sto se tice nasih sansi mislim da Makedonija ispunjava sve uslove da postane pridruzna clanica NATO-a. Ipak s obzirom na to sto je obicaj, ali ne i norma, da zemlja bude clanica KEBS-a, pretpostavljam da ce pridruzno clanstvo Makedonije biti povezano snjenim priemom u KEBS. Znamo da priem Makedonije u obe organizacije blokira Republika Grcka sa poznatim motivima. Poznat nam je i princip koncensuza pa zbog toga znamo da i pokraj velikog raspolozenja da Makedonija postane clanica KEBS-a kao i njen priem u NATO, ne moze se to realizovati zbog otpora jedne zemlje - Republike Grcke.

AIM: Gospodine ministre, dolazak americkih voenih snaga u Makedoniji je prouzrokovao najrazlicite spekulacije u javnosti oko interesa SAD-a na ovim prostorima. Ove spekulacije zasnivaju se na nekim neoficijalnim informacijama da ce u Makedoniji uskoro treba da pristigne novi kontingent americkih vojnika. Dali Makedonija zaista ocekuje nove americke vojnike? POPOVSKI: Preventivna zastita mira, kao mandat mirovnih snaga sa nordiskim kontingentom, je bila operacionalizirana sa elementima izvidjanja i izvestavanja. S dolaskom americkih snaga, taj isti mandat je bio prosiren elemntima sprecavanja prosirenje rata na jugu Balkana i opomenom za bilo kog agresora ko bi zagrozio drzavu koja se nalazi pod mandatom preventivne zastite mira. Sto se tice, kako vi kazete spekulacija oko dolaska novog kontingenta americkih snaga, hocu da nglasim da do ovog trenutka nema niceg zvanicnog oko toga. A sto se tice naseg stava, ukoliko SAD povecavaju ucesce mirovnih snaga i ukoliko to bude odobreno od UN, na to kao Republika Makedonija ne mozemo imati negativan stav. Ali kao sto sam vec rekao takvih odluka ili procedure za sada nema. Mislim da se radi o novinarskim spekulacijama.

AIM: Neodavno amercke snage stacionirane u Makedoniji su odrzale voenu vezbu na poligonu Krivolak. U javnosti se culo da se radi o pripremu ovog poligona za americku voenu bazu. Ima li tu istine? POPOVSKI: Krivolak je po svojoj strukturi voema pogodan za vezbovne aktivnosti. U tom smislu normalno je da se deo tog poligona iskoristi za vezbovne aktivnosti dela mirovnih snaga, a u ovom slucaju to su bile americke snage. Ukoliko to zatraze nordiske snage, i njima ce biti odobreno. Pa tako to sto su americke snage kao deo mirovnih snaga u Makedoniji odrzale obuku na tom poligonu ne znaci da je Krivolak postao americka voena baza. Nema nikakvih oficijalnih ideja ili postupaka oko toga da Krivolak postane americka voena baza.

BORJAN JOVANOVSKI