PREDIZBORNO RASPOLOZENJE U SRBIJI

}

Statisticka labaratorija Fakulteta organizacionih nauka - STATLAB je sprovela dva snimanja javnog mnjenja neposredno pred izbore. Prvo anketiranje je obavljeno 6,7 i 8 decembra, a drugo 14,15 i 16 decembra. Sudeci prema najnovijem snimku raspolozenja biraca, socijalisti su najblizi pobedi, ali nece biti moguce da se formira stabilna vlada. Ankete su radjene na telefonskom uzorku velicine 1100, prilagodjenom izbornom sistemu Srbije sa kontrolisanim uticijam polne, starosne i obrazovne strukture. Da su izbori odrzani u vreme anketiranja, sastav srpske skupstine bi bio sledeci:

na osnovu ankete od 16. decembra:Socijalisticka partija Srbije 90, DEPOS 51, Demokratska stranka 47, Srpska radikalna stranka 41, Demokratska zajednica vojvodjanskih Madjara 8,Demokratska stranka Srbije 7 i Sstranka srpskog jedinstva (Arkan) 6 mesta

na osnovu ankete od 8 decembra: SPS 90, DEPOS 54, DS 41, SRS 36, DZVM 6, DSS 13 i SSSJ 10 mesta

Metod obracuna rezultata je odstranio uticaj eventualne nejadnakosti polne i starosne strukture uzorka i populacije, ali nije uklonjen sasvim moguc uticaj neodgovarajuce proporcije urbanog i ruralnog stanovnistva. Ukoliko bi se vrsilo" subjektivno prilagoodjavanje," ono bi islo u pravcu znacajnijeg pomeranja navise radikala (za desetak poslanickih mesta), socijalista (za 5-6 mesta), arkanovaca (SSJ za 2 do 4), i najnize Djindjisevih demokrata ( za desetak mesta) i DEPOSA (za 4-5 mesta) .

Zbog pristrasnosti izbornog sistema koji ima visok ulazni cenzus od pet procenata i puno izbornih jedinica, vece stranke i stranke koncentrisane na malom podrujucu imaju znacajan dobitak. Tako bi SPS dobio preko 36 procenata poslaninika sa 28.5 procenata birackih glasova. Daleko manje, ali ipak pozitivne efekte izbornog sistema, inaju i radikali i DEPOS, dok je najveci gubitak kod Kostunicinog DSS-a, koji u mnogim izbornim jedinicama dobijaju vise od dva, ali i manje od pet procenata. Manje stranke, ovom prilikom, osvajaju daleko redje naklonost nego prethodnih izbora i tek se sporadicno pominju SNO, NS, vojvodjanski reformisti, a Babiceva SSS (Seljacka stranka Srbije) se u dve-tri izborne jedinice priblizava cenzusu, mada ga nigde ne dostize.

Vladajuci SPS je i dalje neprikosnoven u Pristini i Leskovcu, jak u Smederevu, Nisu i Uzicu, a gubi u Beogradu, Kragujevcu i Zrenjaninu. DEPOS i Demokratska stranka su popularne upravo obrnuto SPS-u: nikako u Pristini i Leskovcu, a najbolje u Beogradu, Zrenjaninu i Kragujevcu.

Dosada su se biraci dvoumuli izmedju dve grupe stranaka: "demokratskih" (DEPOS, DS, DSS) i "patriotskih" (SPS, SRS) i kada su odustajali od jednih, priklanjalali su se drugima iz iste grupe. Ovoga puta je DS ubedljivo najpominjaniji "drugi izbor". Na pristojnom odstojanju, ali takodje znacajno pominjana kao dobar "drugi izbor" je DSS. Trostruko redje od DS, a duplo redje od DSS se jos pominju DEPOS i SPS, dok su ostale stranke krajnje neatraktivne kao drugi izbor. Ovo znaci da DS, za njom DSS pa DEPOS imaju potencijala za dalju ekspanziju. Posebno je uocljiva popularnost DS kao druge stranke kod simpatizera SPS-a.

Nestabilnost politickog opredeljenja se ocitava u relatovno visokom procentu onih ciji se sadasnji izbor razlikuje od izbora prilikom prethodnog glasanja. Dobar deo razocaranih biraca SPS se sada opredeljuje za DS (svaki deseti), zatim za DEPOS, pa radikale. Po svemu sudeci, najveci gubitnici bi mogli biti radikali i to u korist SPS-a, DEPOS-a i SSJ-a.

Prema anketnom rezultatu, ni jedna stranka nece biti u stanju da formira Vladu. Socijalisti, sa samo devedesetak poslanickih mesta, bi bili previse ranjivi da bi im se isplatila manjinska vlada; cak i uz neformalnu, ali cvrstu podrsku SSJ, bili bi slabiji nego sto su bili u Parlamentu, raspustenom po njihovoj zelji. Nasuprot njih, koalicija demokratskih stranaka DEPOS+DS+DSS bi imala najvise 108 poslanika, sto je vise od SPS (sa SSJ - eventualno), ali ne i dovoljno za formiranje vlade. Slicno vazi za "starogradsku vezu" DEPOS-a i DS-a. Koalicije koje bi mogle imati vecinu su SPS i DS ili DEPOS, SRS, DS i DSS. Obe ove kaolicije su malo verovatne, iako se o tajnim vezama demokrata i socijalista spekulise u poslednje vreme. Odnos SRS i DEPOSA je takav da bi njihov savez predstavljao veliko, ali ne i nemoguce, iznanedjenje.

Konacno, kao lose za SPS, pa i za ostale jake stranke, ali ne i za predsednika Srbije, nazire se mogucnost (ili neizbeznost) formiranja koncentracione, nacionalnog spasa, strucnjacke ili slicno nazvane Vlade. Ovkva Vlada bi nasledila gomilu problema i dobila odgovornost za masu stvari sa kojima nema nikakve veze.

NAPOMENA: Anketu je radila Statisticka laboratorija Fakulteta organizacionih nauka - STATLAB. Prvu je finansirao VIN - VideoNedeljnik, a drugu GSS-DEPOS. 2