PREGLED STAMPE

Beograd Dec 19, 1993

,AIM, Beograd, 18. 12. U Srbiji je zavrsena predizborna kampanja. Kako BORBA pise, sve stranke igraju na nacionalnu kartu. Socijalisti obecavaju brz zavrsetak rata u Bosni i skidanje sankcija, Radikali zavodjenje reda u Srbiji pod sankcijama, DEPOS povezivanje sa svetom cim padne vladajuca partija, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije hitnu borbu sa hiperinflacijom, a gradjani Srbije ne znaju sta im je od toga potrebnije.

Vuk Draskovic u intervjuu BORBI kaze:"Mi ne izdvajamo nacionalno pitanje od pitanja izgradnje gradjankog drustva i slobode licnosti, jer je nacionalno pitanje u svim varijantama - sem u fasizmu - demokratsko pitanje. Pobedi li demokratska opozicija, promene ce se najvise osetiti na medjunarodnom planu- necemo vise sedeti na optuzenickoj klupi, vec cemo biti ravnopravni partneri." Dok lider socijalista i predsednik drzave Slobodan Milosevic izjavljuje da su ovi izbori za jaku, a ne slabu Srbiju " a gradjani znaju da procene kome je u interesu jaka Srbija a kome je u interesu slaba Srbija " , jedan od poslanika Socijalisticke partije, Miladin Tosic, neuvijeno razradjuje ovu tezu:"Opozicija se hvali da su joj sva vrata otvorena. Jesu, ali straznja. Kroz ta vrata oni ulaze ponizno, pozdravljajuci portire stranih ambasada." (Receno na konvenciji SPS u Beogradu).

Zadnji broj DUGE pred izbornu tisinu intervjuise lidere opozicionih partija. Branko Kitanovic, lider SK pokreta za Jugoslaviju, trijumfuje "nad pobedom komunizma u Evropi". "Kapitalisti nam se predaju sirom Evrope. Mi smo za 40 godina napravili mnoge gluposti i deformacije, ali su kapitalisti za samo 4 godine napravili 400 vise gluposti i deformacija...Komunizam je, konacno je dokazano, zakonita faza u razviju ljudskog drustva." Vojislav Kostunica, lider Demokratske stranke Srbije smatra da je" krajnje vreme da se smanje napetosti izmedju vlasti i opozicije i stvori neka vrsta nacionalnog konsenzusa i neophodnog nacionalnog poverenja. Ipak, mi smo za istinske revolucionarne promene, a ne samo za svoj deo vlastodrzackog kolaca". Vojislav Seselj, predsednik radikala se pravi nevest , pa kaze: "Nismo bili ni u kakvoj koaliciji sa socijalistima , niti smo zeleli da formalno preuzmemo vlast, a da nemamo realnu moc. Nudili su mi mesto premijera i ministra unutrasnjih poslova, ali sam skupio snage da na sastanku kod predsednika Milosevica kazem da to ne dolazi u obzir."

Zoran Fjindjic, nosilac svih izbornih lista Demokjratske stranke svojom izjavom u DUGU, steci ce naklonost Srba preko Drine. On kaze:"Jedna nova nesocijalisticka vlast bi neuporedivo lakse, tokom pregovarackog procesa, mogla da se izbori za legitimitet onoga sto je sovojeno srpskim oruzjem." Vuk Draskovic porucuje:"Docekacu Novu godinu sa Klintonom."

Mirjana Markovic iz Udruzene levice, supruga predsednika Milosevica, priznaje da sankcije nisu krive za sve nevolje. Kriv je i novi drustveni sistem koji se u Srbiji radja, kapitalizam, a ta promena ne moze da se sotvari bez velikih potresa. Kriva je i opozicija, jer je ona najvise doprinela toj nagloj promeni koja podrazumeva socijalno raslojavanje i nejednakosti. U tome je, kako kaze gospodja Markovic, najvise prednjacila desna opozicija, a sada okrivljuje druge. "Zato mi se cini sasvim lisena casti politicka kampanja koja se zasniva na kritici, optuzbama i ruganju posledicama odluka koje smo donosili svi zajedno, kao gradjani i kao narod. ( ne uzimam u obzir male izuzetke, mada u njih sama spadam)...Ne mogu izbeci utisak da, kad Srbija ne bi bila u nevoljama u kojima jeste, mnoge politicke partije se ne bi registrovale. Ne bi imale politicku platformu."

U jednom od tekstova DUGE navodi se definicija glasaca Socijalisticke partije koju je dao dekan Prirodno-matematickog fakulteta u Beogradu i clan Saveta DEPOSA, Milan Bozic:"Prosecan glasac socijalista je pingvin:voli hladnocu, voli da stoji u redu i voli da tapse."

Povratak Milana Babica zabelezila je celokipna stampa. Svetislav Spasojevic, komentator NIN-a pise da se "posle dvogodisnjeg politickog progonstva, na veliko nezadovoljstvo zvanicnog Beograda u sam vrh politicke scene vratio tvrdi covek iz Knina" koji nece povladjivati velikom bratu u Beogradu. Od njega Krajisnici ocekuju da vodi realnu i dobro usmerenu nacionalnu politiku. Idealno bi resenje bilo da se poklope drZavne i etnicke granice, ali na novoizabranoj vlasti je da proceni da li je to moguce uciniti odmah ili postupno."

Vec zaboravljeni crnogorski i jugoslovenski politicar Marko Orlandic, koga je smenila crniogorska "antibirokratska revolucija" , oglasio se otvorenim pismom Latinki Perovic, takodje bivsoj politicarki, sada naucnom radniku. Pismo prenosi BORBA, a u njemu Orlandic zamera perovicki sto u svom tekstu koji je objavila jedna nemacka novina, ona, govoreci o srpskom pitanju, napominje da postoji i hrvatsko, sloveenacko, makedonsko, albansko i druga nacionalna pitanja, a pri tom ne tretira i crnogorsko nacionalno pitanje. Tim pre, kaze Orlandic, sto Crnu Goru ugrozava "brutalna politicka srbizacija". Po njegovim recima, zivot u zabljackoj Jugoslaviji iz dana u dan postaje ispunjen podozrenjem, uzajamnim nepoverenjem, ucenama, pritiscima i nevidjenim manipulacijama. Nasa dva naroda, nastavlja Orlandic, mogu da opstanu samo kao nezavisni i suvereni, ali to ne odogovara vlastima u Srbiji i Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja se ponasa kao u doba inkvizicije. Zato svaki covek od "savjesti i odgovornosti, mora da podigne glas, jer je vise nego jasno da je i Crna Gora izlozena opasnostima ozbiljnijih sukoba, pa cak i gradjanskog rata".

Otkako je u nezvanicnoj igri za premijera, Boris Vukobrat je na meti novinara. U NIN-u, na pitanje Dragana Bujosevica pod kojim uslovima bi dosao na to mesto, Vukobrat odgovara:"Moji stavovi su poznati- ja sam za mir,a protiv rata, mrznje, etnickg ciscenja, podela...Zalazem se, pre svega, regionalizaciju i integraciju."

MILICA LUCIC CAVIC