CUTNJOM I CRNINOM PROTIV RATA

-Vec vise od dve godine zene u crnom svake srede protestuju po beogradskim trgovima protiv rata i nasilja

,AIM, Beograd, 16. 12. Vec vise od dve godine, svake srede na beogradskim trgovima protestuju "Zene u crnom". Mirovna grupa koja cutnjom u crnini izrazava svoju gradjansku neposlusnost politici srpskog rezima. Protestuju protiv rata na bivsim jugoslovenskim prostorima, protiv svakog oblika nasilja. Mesecima su za zrtve rata palile svece u parku ispred Predsednistva Srbije. Podsecale Beogradjane na poginule ljude i srusene gradova - Vukovar, Dubrovnik, Mostar, Sarajevo. Sa jenjavanjem rata, mirovni pokreti u Beogradu su se sa ulica uglavnom preselili u sale. Zene u crnom i dalje svake srede obilaze beogradske trgove. Stoje i cute, sa po kojim transparentom. Prosle srede su bile na Trgu Republike. Same. Po neko zastane, pozdravi ih, produzi. Po neko ih nagrdi, naruzi. One cute i protestuju. Navikle su. Veruju, kako to stoji u njihovom programu, u "vrednost individualnog cina i mirno iskazivanje otpora ratu i nasilju..."

"Napadali su nas i fizicki - Beli orlovi, na primer. Cepali nam transparente - kaze Stasa Zajovic, jedna od osnivaca zesnke mirovne grupe. Reakcije su razlicite. Prvo su nam govorili - idite u Zagreb pa sluzite ustasama, zatim - idite u Sarajevo. Kad su uvedene sankcije, slali su nas kod Busa. Mrznja je permanentna, menja se samo objekat. Ima i onih koji nas podrazavaju. Cak nam i ucesnici rata i invalidi cestitaju na istrajnosti. Najstrasnije je sto su ljudi izgubili nadu da se ista moze ovde promeniti."

• Da li ste uspeli u onome protiv cega se borite?

    - A, cujte, ovde nema uspeha ni medjunarodna zajednica, ni citavo
  

  covecanstvo. Javno pokazujemo da se ne slazemo sa politikom koja generise i smrt i razaranje i militarizam drasticnog tipa.".

Crninom opominju one koji izazivaju ratove. Cutanje su odabrale, kako kazu, jer nemaju reci da izraze svoje ogorcenje nacionalistickom militaristickom rezimu. Cutanje, uostalom, obelezava zivot vecine gradjana. Ali, cutanje zena u crnom je vidljivo.

Posetile smo ih u jednom malom beogradskom stanu gde je njihovo sediste. Tu se donose paketi za izbeglicke kampove po Srbiji, tu se primaju zene izbeglice koje su ostale bez domova, pa i porodica. Mnoge od njih su se ukljucile u ovu organizaciju, sto se ovde smatra kao cin licne hrabrosti.

• U Srbiji su izbeglice izlozene raznim vrstama ucena- od ideoloskih, do materijalnih. Za razliku od postojeceg rezima, ove zene imaju antiratni stav - kaze nasa sagovornica. - Najvise je onih iz mesovitih brakova. Posebno se vodi racuna o zenama izbeglicama druge nacionalnosti koje u strahu da ne dozive neprijatnosti, tajno borave u Beogradu kod rodjaka i prijatelja.

Zene u crnom posecuju izbeglicke kampove o kojima niko ne vodi racuna. Kazu da su uslovi za zivot tamo strasni. Zene su u njima usamljene, bespomocne, sa teskim psihickim, materijalnim i moralnim problemima.

U prostorijama ove neobicne zenske skupine, zaticemo i Milku Zulicic - izbeglicu iz Sarajeva od juna prosle godine. Prezivela je sa svoja dva sina sarajevski pakao i dosla u Beograd. Od februara ove godine ne zna da li joj je u zivotu stariji sin. Otet je sa gradjanima muslimanske nacionalnosti u stanici Strpci iz voza Beograd-Bar. Od tada, Milka obilazi kancelarije MUP-a, Milosevica, Sainovica. Bez uspeha. Tragala je za svojim sinom i po Bosni. On bi sada imao 24 godine. Nedavno je ponovo pisala predsedniku Milosevicu. Kaze da nece odustati i da ce se obratiti svim svetskim organizacijama.

• Kakva je ovo drzava? Ides ulicom i ne znas ko ce te ubiti. Kada sam dosla u Beograd, Crveni krst je hteo da me posalje na Kosovo. Nisam pristala. Rekla sam im da ja dolazim sa jednog Kosova i da mi nije potrebno drugo. Naravno, zbog toga nisam dobila smestaj. Sklonila sam se kod prijatelja. I da nije ove organizacije i Fonda za humanitarno pravo, ne znam sta bih radila. Kucu u Sarajevu sam morala da napustim samo sa maramicom u ruci. Nemam nikakva dokumenta ni za ovog mladjeg sina. Nisam vise niko i nista. Kazu da ne znaju sta mi je sa otetim sinom. A ljudi koji su ih oteli, dosli su vojnim kamionom. Pre toga su putnicima na voznim kartama ispisivali imena. Dakle, sve je bilo pripremljeno. Cudna je ovo zemlja. Same lazi. Ova vlast trazi pomoc za ranjenike, a kaze da u ratu u Bosni nije ucestvovala. Pa, odakle joj ranjenici? Dosla sam ovde i izgubila sina. "

Ne shvata zasto Beogradjani i Beogradjanke okrecu glavu kada vide zene u crnom na ulici. "Zar ne misle da im se moze dogoditi i gore i crnje, nego sto smo mi dozeveli?"

Zbog pokidanih komunikacija, saradnja sa mirovnim pokretima i zenskim organizacijama iz drugih bivsih jugo-republika ostvaruje se posredno, preko medjunarodnih organizacija. To funkcionise, zenska mreza se siri. U pomoc su prve priskocile zene iz Italije i Nemacke. A zatim i iz drugih zemalja. Preko ovih organizacija salju se deca iz mesovitih brakova na skolovanje u inostranstvo. Otuda stizu i paketi za izbeglicke kampove. Odmah po izbijanju rata, pacifistkinje iz Evrope su omogucile Zenama u crnom komunikaciju sa zenama u Sloveniji i Hrvatskoj. Pod geslom "Tri grada-Beograd, Zagreb, Sarajevo-jedan mir", ovde se pred Novu godinu ocekuje i dolazak dve stotine italijanskih mirovnjaka koji ce, pored Beograda, posetiti Zagreb i Sarajevo.

Svet zna i postuje to sto rade Zene u crnom. One su gostovale na mnogima televizijama u svetu. Samo na televiziji Srbije nikada. Za svako svoje jednosatno mirno okupljanje sredom na beogradskim trgovima, moraju da traze pismenu dozvolu vlasti. Nekoliko puta im cak i nije dozvoljeno da protestuju. A Beogradjani ih zapravo i ne poznaju. Reklo bi se da ih posmatraju kao grupu ekscentricnih feministkinja koje na ovim balkanskih prostorima nikada nisu imale prodju. One su tihe i njihovi sugradjani zapravo i ne znaju sta one rade. Uostalom, koga u Srbiji nema u zvanicnim medijima, taj ne postoji.

BRANKA KALJEVIC