SVI SRBI U JEDNOM ZATVORU

AIM, Beograd, 13.12.

Dok u Srbiji kriminal raste, sudstvo umire. Sudije su obescascene i gladne. Zaraduju 2o maraka, a u sudovima nema grejanja, pisacih masina, hartije, indiga. U poslednje dve godine sudove je napustilo 377 sudija, a jos 200 profesionalaca se sprema na isti potez. Umesto sudova, poslove "isterivanja pravde" preuzimaju privatne, sumnjive agencije - ali samo za poslove iznad 50.000 maraka vrednosti.

Raspad pravosudja - smrtovnica drzave

Prica o kozi koja je cuvala kupus, ili drzavi koja je krojila pravosudje po meri vladajucih "kumova"

Sudije nemaju pravo na strajk. Zato ne mogu da naprave "pobunu" i objave da su im plate oko 20 DM, da se smrzavaju u sudnicama, da pesace do radnog mesta kada sneg "iznenadi" u decembru, da primaju pretece telefonske poruke dok policija cuti. Umesto protesta, menjaju sudstvo za novi pocetak u advokaturi, pod stare dane i nerado. U protekle dve godine sudovanje je napustilo 377 sudija, a zvanicni podaci govore da ce tim putem krenuti jos 200 profesionalaca. Ostavljaju nam uterivace dugova, "kasikaru" umesto tuzbe, sekiru za odbranu i jedini moguci - zakon dzungle.

POGLED IZNUTRA

Ministar pravde, Tomislav Ilic, ovih dana seje slatku iluziju da ce iz unutrasnjosti autobusima "pokupiti" 400 pripravnika i tako, lako, resiti banalan problem. Ljudi koji dobro poznaju zakon, iako nemaju pod sobom tako vazan ministarski resor, tvrde da je potrebno deset godina rada da bi od pripravnika nastao sudija opstinskog suda. Pod uslovom da ima od koga da nauci (a nema). O sudijama okruznog suda da ne govorimo.

Sredstva informisanja, opet, upozoravaju da je stanje u sudu alarmantno.

Oni, kojima je sud decenijama bio drugi zivot, gotovo se smese na tu opasku. Nije situacija tek alrmantna. Ova prica je vec dobila tuzan kraj. Jos samo poneki optimista medju sudijama veruje da ce ovako organizovan sud postojati do marta. Posto bez suda nema ni drzave, zatvorska pravila igre vazice za sve. Najzad ce se "vekovna teznja" srpskog rezima ispuniti i svi Srbi zivece u jednom zatvoru.

Pogled iznutra govori da nije rec tek o zloslutnom nagadjanju. U sudovima nema hartije, indiga, pisacih masina, grejanja, lepka.

Gradjanske parnice i vanparnicka oblast u ovom trenutku su prekrivene prasinom. Jos se samo, u nuzdi, obradjuje krivicna materija koja takodje zapada u kolaps.

Okruzni sud je na velikim mukama. I sudija Slobodan Batricevic koji je vodio poznati slucaj "studenti" najavio je odlazak. Sud je svakodnevno zasut novim i najtezim krvnim deliktima, a iskusnih sudija skoro da nema. skoro da nema. Odlazak su najavili i Veljko Djurdjic, Snezana Pazin-Kutlesic, Varija Banic, Milic Petrovic, Goran Radovic.

Okruzni sud nema vec dve godine svog predsednika, a to znaci da nema nikog ko bi brinuo o interesu suda, kadrovskoj opremljenosti i platama. Danas su tamo ostale tek dobro udate zene sudije i poneki muskarac ciji su roditelji dobro situirani. Doskorasnji sudija Okruznog suda, Zoran Kostic izjavio je za "Politiku" da je posao napustio posle dvadeset sest godina sudovanja, iskljucivo iz egzistencijalnih razloga.

• Napustam posao, a gde cu da odem i sta cu da radim za sada ne znam, izjavio je i sudija Goran Radovic. On se vajka da odlazi posle 18 godina, jer su teskoce sve vece.

A teskoce se, poput lavine, obrusavaju i na opstinske sudove. Prvi opstinski sud, najveci na Balkanu, nema kompjuterizovanu pisarnicu. Treci opstinski je vec desetkovan, po nekim procenama do sada je otislo 30 odsto sudskog kadra. Samo Cetvrti opstinski sud u Beogradu ima Izvrsni sud, a cak se ni privremene mere ne izvrsavaju, iako su hitne prirode i donose ih direktno sudije.

• Sudija je obescascen i gladan, izvrgnut ruglu - kaze Boro Komljenovic, koji je jos pre deset godina napustio mesto sudije u Trecem opstinskom sudu u Beogradu i na vreme otisao u advokate. - Selidba je pocela kada su sudije pale sa licnim dohotkom ispod plate zamenika opstinskog javnog tuzioca, koji je tek stranka u sudskom sporu. Interesantno je da se tek sada o tome govori, kada je definitivno kasno, a vec deset godina se iz "vrece" samo vadi, ne dodaje se. Ovo su sada poslednji trzaji. Uostalom, kada te drzava mesecno nagradi sa 20 "maraka", kada ti telefonom prete da ce ti ubiti sina, a milicija ne pruza zastitu, kada je kazna za kljucnog svedoka koji iz Pirota ne stigne na rociste, tek vrednost jedne i po cigarete, jasno je da je stanje dovedeno do apsurda.

Zaista, kada su sudiji Vladanu Vukcevicu lopovi drsko ukrali kola dok je sudio, i to samo sprat nize, iz garaze Okruznog suda, obratio se miliciji i dobio savet da resi taj problem kao obican gradjanin. Sada je Vladan Vukcevic advokat.

Najzad, u ovoj drzavi moze da se dogodi da sudija polozi zakletvu Advokatskoj komori i ode na novi posao, a da se jos uvek vodi kao sudija, jer nema Skupstine koja mora da razresi starog ili imenuje novog.

• Zasto se ovo stanje dozvolilo? Je li u pitanju nemar ili nesto jos gore, pita se advokat Komljenovic.- To je ipak politicko pitanje. Politicari su angazovali kriminalce, kriminalci su presli u vlast i zato u Jugoslaviji nema coveka koji se bavi analizom stravicnog porasta kriminala i potpunog umiranja sudstva.

Kako se to survavanje osnovnog stuba drzave odrazava na gradjanina koji nije u rodbinskim vezama sa Arkanom, ili prijateljskim vezama sa, na primer, Radomanom Bozovicem?

Primera je bezbroj. Ako zelite da se razvedete, necete moci godinu dana, poput mlade zene koja je stigla na kratko iz Nemacke da obavi "tu formalnost", a jos ceka u Vrbasu.

Ili, neko vam duguje znatan novac, obratili ste se sudu, a posle par meseci cujete da je "vas" sudija prebegao u advokate. Predmet se vraca u pisarnicu i dodeljuje se jednom od sudija koji je preostao. A on ima svojih 500 predmeta i jos toliko pridodatih od sudija koji su otisle, dok svaki dan pristizu novi.

Najzad, i sudija kome je pisarnica dodelila vas predmet, odlucuje da ode u advokate. Ostaje vam tad mogucnost da napravite lom, ili da otkrijete prijatelje prijatelja predsednika suda, pa da vas on ubaci preko reda.

Armiji obicnih smrtnika se takva sreca osmehne samo u snu i vi cete se, verovatno, opredeliti za one zgodne i sjajno obucene momke, bivse boksere i kriminalce, sa deviznim platama, uterivace, koji ce vec sutra vasem duzniku slomiti ruku u haustoru i vratiti vam novac. Dan posle, po povratku sa posla, zateci cete prazan stan. U ovom gradu nema diskrecije, kada su "marke"u pitanju. Ostanete li pri sudu i, kojim cudom, posle nekoliko godina (nema procene koliko ta avantura moze da traje) dobijete presudu u vasu korist, ne mozete odahnuti.

Jer, sudski izvrsitelj nema benzin, oruzje, ni pratnju milicije. Ako verujete da ce se upustiti u avanturu da autobusom ode do neke Jatagan Male, da ce pokusati da novopecenog "rodoljupca", sa kasikarom u zubima, prinudi da se iseli iz vase kuce, ili vrati dug - grdno ste se prevarili. On ce, to je verovatnije, sesti u prvu kafanu i na obrascu ispisati - osudjeni nije na toj adresi. Uostalom, za pet "maraka" koliko iznosi njegova plata nece zeleti ni da isprlja cipele.

KOME SUD SUDI

U zlatno doba komunizma, sudstvo je, bez izuzetka, vazilo za sve obicne gradjane, ali ne i za politicare iznad odredjenog ranga. Po misljenju strucnjaka za pravosudje, krug nedodirljivih se sada prosirio. To su danas kriminalci iznad odredjenog ranga, novopeceni bogatasi, takozvani biznismeni, prijatelji i rodbina ovog soja. Protiv njih policija ne podnosi krivicne prijave. Do sudija nikad i ne stizu predmeti sa krupnim imenima.

Pogleda li se struktura krivicnih predmeta u beogradskim sudovima, postaje jasno da se sudi samo sirotinji i bednicima. Samo sitnim ribama. Narkomanima koji bi tek jos jedan fiks. Nikad glavesinama narko-lanca. Pa, kradljivcima automobila, tek egzekutorima neke mocnije ruke koja po pedeset ukradenih automobila mirno preveze preko granice. Zatim, komsijama na rubu nervnog sloma koje pucaju zbog djubreta pred vratima.

Nema nijednog predmeta kojim se tereti neka Agencija za "posredovanje", uterivanje dugova, iako je taj posao zakonom zabranjen.

Bas kod stadiona Crvene Zvezde u luksuznoj agenciji, docekace klijenta tim "strucnjaka", i zavesti "predmet"u knjige. Ukoliko covek potrazuje vise od 50.000 "maraka", znaci da ce biti prihvacen. Ispod te sume se ne "uteruje". Agencija opomene duznika, proceni mu imovinu, potom sledi malo grubosti. Po pravilu, dug biva vracen. Sve se odvija otmeno i vrlo javno. Ipak, mozete li zamisliti inspektora koji ce zakucati na vrata te agencije i zatraziti kompromitujucu "knjigu"?

Jesmo li i u to stanje zapali zbog "nepravednih i nezasluzenih sankcija", pitali smo i sociologa kriminologije, Vladana Vasilijevica.

-Od 1945. sudstvo je kod nas bilo tek kontrolna partijska vlast. No, u redove sudija su ipak stizali dorasli strucnjaci, stalno vibrirajuci na varljivoj zici nesigurnog poziva. Trpeli su pritiske, ucenjeni reizbornoscu. Najkvalitetniji su otisli odavno, pre nego sto se Jugoslavija raspala. Ti slucajevi su prolazili nezapazeno u javnosti, ali su poceli da urusavaju sudstvo. Uprkos principu negativne selekcije, gradjanin je ipak mogao da "istera pravdu" i dobije kakvo-takvo resenje - komentarise Vladan Vasilijevic.

Osnovni uzrok propasti, po Vasilijevicu, lezi u ustavnim resenjima iz l991. ciji su tvorci Ratko Markovic i Budimir Kosutic, "roditelji" neogranicene predsednicke vlasti. Od tada su zakonodavna, izvrsna i sudska vlast samo krajnji izvrsioci predsednicke volje.

• Sa takvim "inovacijama" radja se paralelna vlast koja sa zvanicnom ima zajednicke interese, isti cilj - ostvarivanje dominacije zarad uzivanja u povlasticama i neogranicenog raspolaganja nacionalnim bogatstvom. U pitanju je organizovani kriminal. Primeri "Jugoskandika" i "Dafiment banke" su cista definicija pljacke naroda preko drzave. Tako je sa blagoslovom drzave isetao iz zemlje Jezda, a Dafina je pravi drzavni sticenik. Da li je za verovati da organi finansijske kontrole ne mogu da izvedu stvarno stanje poslovanja "Dafimenta"? Ili ne smeju, ili ne mogu, ili su uradili, a nece da kazu - pita se Vasilijevic.

Prvi korak vlasti posle 1990. bila je opsta reizbornost sudija, koja je trajala skoro dve godine. U stalnom strahu da ce izgubiti posao, dugo je trajala utakmica u poslusnosti. "Prezivele" sudije po volji i ukusu vlasti gotovo da vise nisu disale. Po Vladanu Vasilijevicu, bezbroj je primera za to.

Kada se na teritoriji Srbije dogadjalo "oslobadjanje" od vojvodjanskih Hrvata, javni tuzilac ne samo da nije pokrenuo postupak preispitivanja aktivnosti Srpske radikalne stranke, vec nije ni odgovorio na tadasnju inicijativu Beogradskog kruga. Tada se tvrdilo da u Srbiji nema paravojnih formacija.

"Ministarska afera" takodje je tipicna za nase sudstvo.

       - Pocelo je kao ozbiljan nasrtaj na nacionalnu imovinu, a

zavrsilo se kao farsa. Pokazala se nemoc organa istrage i suda da skupe dokazni materijal, jer je u pljacku bio umesan sam vrh vlasti, ukljucujuci predsednika Veca gradjana Skupstine Jugoslavije, Radomana Bozovica. Postoje indicije da je na okrivljene vrsen pritisak da menjaju prvobitne iskaze u zamenu za slobodu - kaze Vasilijevic. - Nije razreseno ubistvo ni milicionara 1.juna ove godine. Ne zna se ko je ubio Knezevica Kneleta, Lera Dzambu, Nikcevica, Zorza Stankovica, citavog kruga ljudi iz podzemlju sa odlicnim domacim i inostranim vezama.

U situaciji kada je kozi ostavljeno da cuva kupus, to jest drzavi srasloj sa kriminalom da isteruje pravdu, gradjanin prepusten sebi, obuzet je brigom za puko odrzanje telesnog integriteta. Svaki milicionar ga moze "orobiti" na ulici i uzeti mu poslednju deviznu "crkavicu". Covek koji se suprotstavi pljackasima stana, dobice metak u glavu. Ko ne zeli da skine jaknu i preda je sitnim lopovima, zaradice metak, takodje. Za to vreme, novac se stampa u ogromnim kolicinama, ne samo u Topcideru, veruje Vasilijevic, iz primarne emisije novcanice odlaze na ulicu, premecu se u devize.

Medjunarodna asocijajcije "Kroll" sacinila je spisak od oko 1oo slucajeva bivsih drustvenih preduzeca koja posluju u inostranstvu preko privatnih tekucih racuna. Izgovor- teskoce zbog sankcija. Veliki su izgledi da sredstva koja su deo nacionalnog bogatstva zadrze novopeceni vlasnici. Ona su vec, prakticno, kapital "kumova".

Da li je onda dovoljno tek ponuditi odbeglim sudijama primamljive plate, pa ocekivati povratak, mir i red? Kome bi kriminalizovana vlast uopste dopustila da je kontrolise? Sistem bi morao da se promeni iz korena, da bi se stupilo na put oporavka. A tu onda opet dolazimo na pricu o kozi koja nema razloga da kupus ne pojede, pogotovo kada sama bira kozara. Tako je Srbija otisla korak dalje od nekadasnih latinsko-americkih drzava. Sve je dozvoljeno, a novac i zivot gradjanina tek su stvar dobre volje podzemlja.

Dve stvarnosti, dva suprotna pola - to su danas gradjani i njihova vlast. Na primer, ministar pravosudja, Tomislav Ilic, kaze:"Stanje u u pravosudju Srbije se poboljsava u odnosu na raniji period, sudovi izvrsavaju svoje zadatke i doprinese jacanju i stabilnosti pravnog sistema".

Ocigledno, uocavanje problema zavisi od tacke sa koje se posmatra svet. Ili ste koza, pa vam situacija odgovara i cak se "poboljsava", ili ste kupus koga upravo nameravaju da pojedu.

Gordana Igric