NOVI PROIZVOD FIRME M

Izbori u Srbiji

Srpski socijalisti Slobodana Milosevica bi na izborima 19. decembra, mogli opet sakupiti najveci broj glasova, ali to nece biti dovoljno za njihovu dominaciju u skupstini.

AIM,BEOGRAD, 13.12. Kada je pre dva meseca raspustio Skupstinu Srbije usred rasprave o poverenju vladi republickog premijera Nikole Sainovica, predsednik Srbije Slobodan Milosevic je rekao da Srbija treba da izabere parlament kojim ce se ponositi, sto znaci da tezi da marginalizuje svaku opoziciju i da se oslobodi neprijatnog zadaha srpskih radikala. Dosadasnje sondaze javnog mnjenja pokazuju da ce socijalisti na izborima 19. decembra, verovatno opet sakupiti najveci boj glasova, ali da to nece biti dovoljno za njihovu potpunu dominaciju u skupstini. Sudeci po upravo zavrsenoj anketi Instituta drustvenih nauka u Beogradu, oni bi i sada mogli izgubiti jos nekoliko procenata u odnosu na rezultat iz 1992, kao sto su gubili u svim izbornim rundama od 1990, ali bi im bar toliko moglo ici na ruku to sto ce se verovatno povecati apstinencija biraca. Tokom protekle tri godine socijalisti su uspeli da instaliraju stotinak patuljastih partija koje ne mogu preci izborni cenzus, a njihove rasute glasove najjaca partija uglavnom knjizi na svoj konto. Prosle godine na takve partije se rasulo preko 600 hiljada glasova, samo stotinak hiljada manje nego sto je na primer imao Depos (Demokratski pokret Srbije) koji je okupljao desetak partija, mnoge intelektualce i imao podrsku Srpske pravoslavne crkve i predstolonaslednika Aleksandra Karadjordjevica iz Londona. NA POTERNICI, U PREDSEDNICKOJ POZI:

Rezimski marketing upravo sada lansira novi proizvod. Na desnici najvise novca u promociju Stranke srpskog jedinstva ulaze Zeljko Raznatovic Arkan, koga uprkos cinjenici da je za njim raspisana medjunarodna poternica za kriminal i da se njegovo ime pominje u vezi suda za ratne zlocine, vlast, iz pozadine, gura, kao sto je prosle godine gurala Seselja. To znaci da nisu bile tacne pretpostavke da ce tokom sukoba sa Seseljem Milosevic svoju partiju premestiti s nacionalnog krila ka centru. Naprotiv, Socijalisticka partija pokusava da zizu izborne kampanje prebaci na nacionalni plan, posto njeni aktivisti u kampanji nailaze na teskoce kada moraju objasniti visoku inflaciju koja se ubrzava iz sata u sat (i dostize tri svetska rekorda, nemacki iz 1923, madjarski i grcki iz 1945.) pad standarda i rasireni kriminal. Sve partije demokratske orijentacije zamerile su predsedniku Milosevicu sto je tokom pregovora u Zenevi odrzao predizborni govor (optuzio je svet da sprovodi genocid i da ratuje protiv tri miliona srpske dece), umesto da se koncentrise na najavljeno ublazavanje sankcija sto je vitalni interes Srbije. Vuk Draskovic je tokom turneje po Srbiji izjavio da je Milosevic jos jednom svetskoj zajednici "zab'o silo u oko". Milosevic je posle toga istu tezu ponovio na predizbornom skupu u Gornjem Milanovcu, optuzivsi opozicione politicare da koriste nacionalne nedace za licnu promociju. Socijalisti, po svoj prilici nisu imali mogucnost za privremeno popravljanje standarda radi kupovine glasova, vec pokusavaju da unovce bedu stanovnistva i poslovicnu neslogu opozicije.

NEUSPELI PREGOVORI:

Sve dok nije istekao rok posle koga se ne mogu menjati izborne liste, trajali su pregovori izmedju partija demokratskog centra radi formiranja predizborne koalicije, ali su oni u zavrsnici dobili farsicni oblik i, na radost socijalista pritesnjenih krizom, do sporazuma nije doslo. Uz tvrdnju da raspolaze sondazama javnog mnjenja koje govore da bi udruzena opozicija mogla pobediti na izborima, ideju o ujedinjenju partija demokratskog centra gurao je ex-premijer Milan Panic koji se na kratko vratio iz Amerike. Snazno su ga u tome podrzavale studentske organizacije koje su prvi put ozivele posle sloma studentskog protesta od pre dve godine. Taj protest je odrazavao interese tzv "trece Srbije", mladih obrazovanih ljudi, najvise pogodjenih ratom i sankcijama koji sada masovno beze iz zemlje. Demokratska stranka Dragoljuba Micunovica je najavila da bi usla u ovu koaliciju, pod uslovom da u nju udje i Demokratska stranka Srbije koju vodi Vojislav Kostunica, ali je ovaj to odbio, nastavljajuci sam da proba novu strategiju svoje stranke koja podrazumeva snazniji akcenat na nacionalnoj retorici i oslonac na Srbe u Bosni.

DOMET RETORICARA:

Vuk Draskovic, vodja Srpskog pokreta obnove vodio je kampanju najagilnije od svih aktera na sceni. On sada nastupa sa Vesnom Pesic, koja vodi pacifisticki Gradjanski savez i sa Novom demokratijom, koju vodi Dusan Mihajlovic, a u kampanji je vrlo aktivan njegov mladji partijski kolega Zarko Jokanovic, jedan od studentskih lidera iz marta 1991. Obilazeci Srbiju iz sela u selo, iz grada u grad, on biracima govori o socijalnim temama i o tome da primarni moraju biti interesi Srbije iznad interesa , recimo, Knina. Draskovic, verovatno najveci trudbenik u srpskoj opoziciji, do sada je dva puta vodio kampanju koja je oslobadjala veliku energiju, ali je oba puta njegov izborni rezultat bio slabiji od nade u pobedu koju je budila njegova efektna retorika, topljiva kao morska pena.

Pored pomeranja svoje ranije izrazito nacionalne stranke ka gradjanskoj opciji, on je, da bi zadovoljio frustraciju nacionalnog bloka u svom pokretu, za poslanickog kandidata predlozio i unuka Draze Mihajlovica, vodje srpskog rojalistickog i anglofilskog cetnickog pokreta iz II svetskog rata.

Kampanju Demokratske stranke, umesto Dragoljuba Micunovica, vodi mladji lider iz ove stranke Zoran DJindjic, ciji promotivni skupovi nemaju takav populisticki naboj kakav stvara Vuk Draskovic, ali ankete beleze njegov uspon. DJindjic diskretno stavlja do znanja da je voljan da posle izbora o koaliciji razgovara i sa socijalistima, a potom to lukavo pobija. Jedna nedavno sprovedena anketa pod rukovodstvom statistickog strucnjaka Srdjana Bogosavljevica pokazuje da se medju socijalistickim glasacima demokrate predvodjene Djindjicem u nezanemarljivom broju pojavljuju kao druga stranka posle socijalisticke za koju bi oni eventualno glasali. Prosle godine socijalisticki glasaci su slicnu sklonost pokazivali samo prema Srpskoj radikalnoj stranci koju predvodi Vojislav ceselj.

RAT S SEsELJEM

Posle osmomesecne javne i tajne saradnje socijalista sa Seseljem, ovog leta je pocela teska bracna svadja u kojoj su socijalisti prihvatili ono sto je o Seseljevoj stranci govorila demokratska opozicija - optuzili su ga za ratne zlocine i za fasizam. Vojislav Seselj, koji izjavljuje da ce, ako treba, bez prisile otici na sudjenje u Hag, pokusava da kontraoptuzbama neutralise akciju vlasti. On, na primer, tvrdi da su radikali dobijali oruzje od srpske policije. U nastojanju da Srpsku radikalnu stranku prikaze kao opozicionu, on sada zestoko optuzuje srpske zvanicnike za privredni kriminal. Poslednji na listi optuzenih je srpski premijer Nikola Sainovic, za koga Seselj tvrdi da je forsirao jednu privatnu firmu. I samog predsednika Srbije Slobodana Milosevica, vodja srpskih radikala optuzuje da je u najmanju ruku tolerisao pljacku stedisa koju je, uz blagonaklonost monetarnih vlasti, izvela Dafina Milanovic, vlasnica "Dafinment banke" koja je veliki broj vlasnika deviza namamila obecavajuci visoke kamate, a sada im mesecima lazno obecava da ce im novac vratiti.

PARALIZA SRJ

Socijalisti su opstrukcijom parlamenta u prosli cetvrtak sprecili da se o ovoj za njih neprijatnoj aferi, nedelju dana pred izbore, raspravlja u Vecu gradjana Savezne skupstine. Pavle Nikolic, profesor beogradskog Pravnog fakulteta, inace poslanik Deposa, rekao je da ovaj potez socijalista predstavlja uvod u vanredno stanje. Neki analiticari smatraju, medjutim, da je teza o tome da ce, ukoliko socijalisti izgube izbore, biti uvedeno vanredno stanje, lansirana tajno od strane socijalista, kako bi se na taj nacin izvrsio pritisak na neopredeljene birace. Narodna banka, bez guvernera, stampa pare. Dok vlada nasilje i potpuna pravna nesigurnost, predsednik drzave Zoran Lilic, uglavnom salje protokolarne cestitke, ili igra sah na turniru. Savezna vlada, protiv koje je pokrenut postupak za izglasavanje nepoverenja, vlada uredbama bez ikakve kontrole parlamenta. Posto je rad Skupstine SR Jugoslavije blokiran, ona zvrji prazna. Opoziocioni politicari ovo blokiranje parlamenta i svih institucija jos nepriznate drzave tumace time da je vladajucoj stranci egzistencija savezne drzave opet od drugorazredne vaznosti. Prvorazredni cilj je odrzanje vlasti.

Ta vlast na izborima 19. decembra, cak i u slucaju najpovoljnijeg ishoda po opoziciju, moze biti samo marginalno ugrozena. Ako i dodje do nekog novog rasporeda snaga u Skupstini Srbije posle 19. decembra, to ce malo znaciti, osim psiholoske podrske dosadasnjim vecnim gubitnicima iz srpske opozicije. Milosevic ce zadrzati veliku politicku moc, a novi komad je vec poceo u saveznom parlamentu.

MILAN MILOsEVIC