PREGLED STAMPE

AIM, Skopje, 13.12.1993

Vo svojot revijalen broj od 11 dekemvri vesnikot "Nova Makedonija" gi donesuva odsgovorite na dvajca intellektualciod Makedonija - eden Albanec i eden Makedonec - na isti prasanja. Medju drugite prasanja, Estref Aliu i Slavko Milosavlevski odgovaraat i na prasanjeto"kolku od denesnite problemi se podgrevaat sto nedokraj se definirani granicite na Balkanot i zatoa sto ne se samo Srbite i Hrvatite koi sakaat do posleden nivni pripadnikl da ziveat vo edna drzava, Estref Aliu odgovara deka "zelbata sekoj da zivee onamu kade sto saka, jas ja gledam vo eden ekonomski razvien balkanski prostor, vo porazvienbi kulturni konstelacii, so demokratizacija na drzavite vo nego, vo koi ce se gradat takvi normi pri sto granicite nema da bidat zidovi tuku nevidlivi linii". Dodeka na istoto prasanje Milosavlevski odgovara naglasuvajci oti "na Balkanskiopt Poluostrov nema drzava vo koja ne ziveat delovi od sosednite drzavi". Obidot, veli toj, ovie problemi vo bivsa Jugoslavija da se resavaat po pat na promeni na granicite so primena na sila, gi odvede nekoi drzavi i regioni vo vistinska katastrofa. Sosema e izvesno deka vakvata praktika posiroko na Balkanot bi go odvela celiot region vo celosen haos i sudiri na koi ne bo mozel da im se vidi krajot, i se razbira so nezamislivi posledici, podvlekuva dr.Milosavlevski. Kolku e odrzliva tezata deka slobodata na edniot etnikum go zagrozuva drugiot, dali edniot e vo pozicija da mu ja dozira slobodata na drugiot ili se proizleguva od onaa formulacija vo Ustavot koja priznava nacionalnost i narod, sto otstapuva od svetskite standardi, e edno od seste prasanja na koi odgovaraat Estref Aliu i Slavko Milosavlevski. Na toa prasanje Aliu odgovara vakaC" Samo neslobodata na edniot ja zagrozuva slobodata na drugiot. Zaednickata sloboda moze da bide garancija deka nikoj ne moze da bide zagrozen. Ne moze da se cuvstvuva sloboden onoj koj svojata sloboda ja bara tamu kade sto ne e mozno da se najde - vo neravnopravnosta na drugiot. Nie mora da imame site ista startna pozicija, bez razlika na nacionalnata i verskata pripadnost za da moze potoa da dojdat do izraz samo individualnite vrednosti. Se dodeka i nacionalnoto pretstavuva vrednost (se dodeka taa ni ja odreduva pocetnata pretpostavka za da se dokazeme kako individualci) vo Makedonija site ce bidat obespraveni. Duri i onie koi mislat deka pripadjaat na grupata na "dariteli na pravata.Za Makedonija nema idnina dokolku se sozdavaat pretpostavki deka edniot samo "dava" a drugiot samo "zema". Albancite vo Makedonija od nikogo nisto ne baraat, nitu pak od nekogo sakaat da "zemat". Go sakaat toa spto e nivno." Na istoto prasanje Milosavlevski go dava sledniot odgovor:"Tezata deka slobodata na eden etnikum ja zagrozuva onaa na drugiot e izmislica na nacionalistite - sovinistite. Edna moderna demokratska drzava so multietnicka struktura popdrazbira ednakvi prava na site gradjani i garancija na specificni nacionalni prava na odelnite nacionalni grupi. Komparativnoto evropsko iskustvo pokazuva deka povisoko nivo na vakvi garancii e eden od uslovite na medjunacionalna ramnoteza na sekoja multinacionalna drzava (duri i bez ogled na relativanat brojnost na nacionalnite grupi), a ovaa ramnoteza e eden od osnovnite uslovi za prosperitet na drzavata i za blagosostojba na nejzinite gradjani - bez ogled na nacionalnosta. No se razbira, za onie na koi im precat garanciite na specificnite prava na drugite - postojat i nekoi opstoprifateni medjunarodni normi. Ne moze da se ceka kaj site da "porasne" demokratskata svest, pa da se normiraat i ostvaruvaat specificnite nacionalni prava. A pravata nikoj nikomu ne mu gi poklonuva ili dava. Tie prozleguvaat od karakterot na drzavata, a sekoja vistinska demokratska drzava e drzava na site nejzini gradjani".

Vi istiot broj dnevniot vesnik "Nova Makedonija" go donesuva i podolgiot razgovor so novoizbraniot Arhiepiskop na Makedonskata Pravoslavna Crkva, G.G. Mihail pod naslov "Site sme ceda na ovaa zemja". Na prasanjeto da gi kmomentira odnosite so Srpskata Pravoslavna Crkva od koja uste ne dobil cestitak za izborot, Gospodin Gospodin Mihail odgovara:"Ova prasanej ne e samo crkovno. Ako Srpskata crkva ne tretira kako makedonski narod i ako smeta deka sme makedonski narod, ako ne ni go osporuva toa pravo, koe za nas e sveto, lesno bi doslo do razbiranje. Minatata godina nie imavme dve srecavanja so pretstavnicite na Srpskata crkva. Prvoto bese vo Belgrad, kade razgovaravme so patrijarhot Pavle, koj se pretstavi kako retko mudar covek, retko hristijanizirana licnost. I vo svoite izjavi, vo razgovorite so nas rece deka nie sme Makedonci, deka imame svoja drzava, svoja Crkva. Imalo rece, nekoi nedorazbiranja medju vas i nas, no nie sakame pravoslavieto da ni bide monolitno i ve molime da pocenem razgovori. Imalo nekoi razgovori vo minatoto, no tie ne se privrseni. Imame najiskreni nameri. Jas togas kazav nesto sto go povtoriv i vo Kalista na vtoriot sostanok: rekov deka nie Makedoncite sme mnogu smiren narod, mnogu krotok narod, mnogu ohristoven narod i ne barame nie svoja crkva zatoa sto sme gordelivi, tuku sakavme taa nasa crkva de ne zastiti od megalomanstvoto i sovinizmot na sosednite narodi.

Imame dlaboko i silno iskustvo od minatoto. Jas sum postar covek, imam licno iskustva, koi me uverija deka Srpskata crkva, Grckata crkva i Bugarskata crkva ne nastapuvale vo Makedonija kako crkvi tuku kako eksponenti na velikosrbizmot, velikogrcizmot i velikobugarizmot. Ja imam i licni dozivuvanja. Eden srpski vladika mi rece deka mene , kako covek so visoko teolosko obrazovanie, ne treba da mi bide celta da stanam ucitel, tuku da se pustam vo nacionalna rabota..." +