EKONOMIJA REPUBLIKE SRPSKE

SIVA PRIVREDA NA CRNOM TRZISTU

AIM, Banjaluka, 1.12. "Srspka zemlja, americko nebo i nemacka valuta"- tako zitelhji sa srpskih prostora u BIH definisu svoju drzavno- politicku tvorevini- Republiku Srspku. Americki pecat plavom nebu dali su avioni NATO pakta koji, jedini, njime slobodno krstare, dok ostale dve odrednice iz polusaljive definicije Republike Srpske nije potreebno poblize objasnjavati - na srpskoj zemlji autoritet je jedino deutsch marka , s tim sto je u prodavnicama, prevedena na srspki jezik, dobila ime "bod".

U takvom robno-novcanom sistemu, cena robe izrazena u bodovima mnozi se sa vrednoscu marke odredjenog dana i , buduci da je inflacija izmedju 0,5 i 0,8 % na sat, odredjenog trenutka. Tako cete prenociste u banjaluckom hotelu "Slavija" pre podne platiti 12 bodova, sto se mnozi sa 12 miliona dinara, a popodne sa 17 miliona. Ako pozurite do Robne kuce "Boska" da na brzinu promenite devize, ustanovicete da je kurs marke nizi od vrednosti boda- hotelijer je zaracunao rast marke i za nekoliko sledecih sati. Prakticnost, stednja vremena i energije nalazu da se racun plati u markama.

Placajuci samo jedno prenociste u hladnoj i vlaznoj sobi, retko koji posetilac ce pomisliti da je upravo potrosio novac vredan koliko i 60 najvisih ili 240 zagarantovanih penzija u RS, odnosno 12 vojnickih ili tri prosecne plate.

Utrkujuci se sa inflacijom, srpski vojnik ce svoju patu, koju je dobio u dinarima RS, odmah da potrosi - recimo, na kilogram rezanaca za supu, radnik ce svoju zaradu potrositi za kilogram mesa, a penzioner sa najvisom penzijom moze da kupi dva fiseka slanih semenki od bundeve. Muz koji je doaso sa prve linije fronta i njegova supriga, mogu svoja dinarska primanja da rasporede i drugacije - na pet kilograma hleba i tri konzerve sardine ili na 12 jaja ( tri za marku) ili za 3 kg. jabuka. Kombinacija je bzbroj, a nijedna ne garantuje pun stomak na rok duzi od tri dana.

Solidnije firme, kao sto su banjalucki "INcel" ili "Rudi Cajavec" podelice radnicima ulje, secer i brasno kao i meso pristiglo seoskim kanalima, pa prosecna porodica obezbedjuje svoju prehranu za 20 dana. Da bi koliko- toliko se pritojno hranio, gradski stanovnik Republike Srpske, recimo Banjalucani kao najurbaniji zitelj, morace da posegne za devizama u slamarici ili drugom skrovistu.

Taj ce gradjanin sa devizama , po navici prvo proveriti nije li kurs kod "Boske" povoljniji nego kod prodavca, i najcesce ce robu platiti devizama, odnosno bonovima. Na pijaci, za dve marke kupuje kilogram crnog luka, ze 4- kilogram belog luka, mandarina ili banana, funta kvasca staje pet maraka, kilogram neprzene kafe 4 marke a 1kg. jabuka- 50 pfeninga.

Sve potrebe mogu da se zadovolje na pijaci. Hronicar ce se uveriti da se asortiman robe smanjuje- suzava se prema najneophodnijem. Uz hranu, tu su kafa, boks najlosijih cigareta (4 marke), perjane jakne (90-100 maraka), tople cipele...

Kada svercer cigareta " zatvori radnju", za zaradjeni novac kupuje kvasac od svercera kvascem ili carape kod preprodavca carapa, a ovaj, opet, kada je kupio duvan, kupuje dezodorans, pomadu sapun...kod sverecera tih proizvoda. Svi zajedno, visak dinara menjaju ispred "Boske" kod svercera devizama. Tim devizama zapocinje novi ciklus svera, i novac, bilo drektno ili preko Subotice ili Novog Pazara, zavrsava preko granice.

Na "pijacnom novou" ovakav "privredni ciklus" je najocigledniji, a istu, svercovanu robu prodaju i regostrovane firme. Siva privreda, umesto da bude samo podsticaj koji se tolerise, pomerila je u ravan podsistema proizvodnju i legitimne finansisjke tokove.

Prema recima prof. dr. Dusana Jaksica, direktora Ekonomskog instituta u Banjluci, u Republici Srpskoj radi izmedju 25 i 30% privrednih kapaciteta. Medjutim, kako se sve uporedjuje sa predratnom proizvodnjo koja je uposljavala 60%kapaciteta, to se i danasnji postotak kalkulise u odnosu prema predratnom. "I sa ovim obimom proizvodnje, inflacija bi mogla biti manja," kaze dr Jaksic, "ali problem je u pokidanim vezama trzista i u nedostatku planskog usmeravanja i distribucije roba. Ako mi fingiramo da nismo u ratu i zbog sveta izbegavamo plansku privredu, normalno je da necemo napraviti pravilnu raspodelu deficitarne robe."

Privreda SRJ jedina je s kojom saradjuje privreda RS i, kako kaze nas sagovornik dr Jaksic, svakako da udruzene nediscipline sa jedne i druge strane Drine obostrano prelivaju inflaciju jedna ka drugoj.

"Obavlja se foktivni promet robe. I u bivsoj Jugoslaviji je bilo upada u platni promet i pitanje je koliko drzava sada to moze da spreci," veli dr Jaksic. On je, kako kaze, na jedno sastanku privrednika u Srbiji rekao:"Nasi i vasi lopovi ce nam doci glave, jer sve ide mimo drzava. " Kao ilustraciju, navodi paritet drveta iz RS i zita iz SRJ. U pocetku je taj odnos bio 1:2 u krist drveta, da bi se sada okrenuo u korist zita. "To je odnos svercera", zakljucuje Jaksic.

U Banjaluci se zataskava poseta koju je pre nekolio dana ucinio direktor za platni promet SRJ Zarija Martinovic. Tema hirnog sastanka , na koji je Martinovic dosao veoma ljut, bio je, kazu upuceni, ziralni udar koji je sa leve izvrsen na desnu obalu Drine. Srbija je bila ojadjena oromnom koliciniom fiktivnog novca. To se dogodilo pri skoku marke od jednog na pet miliona dinara. Ocigledno, Martinovic je rekao da, ako smo braca, to ne znaci da su nam kese (bas toliko) sestre.

Sto se bratstva tice, utisak je da vise deviza imaju oni sa leve obale Drine. Tako kazu oni sami i kada ih pitate- otkud?, oni odgovre:Nismo imali Jezdu i Dafinu.

zanrzivac 100litara 690 DEM ves masina 990 DEM kalorifer 160 dem pec na cvrsto gorivo 125 DEM sporet na drva 170-400 DEM bojler 80litara 827 DEM

U jednoj drzavnoj rpodavnici, prodavacica:"Srecna sam kad inkasiram 20 DEM za dan."

Djuvec 800gr. 2,90 DEM girice 1kg. 7 DEM pasteta 150 gr. 1,70 DEM keks 0,5 kg. 2,50 napolitanke 300gr. 2,30 DEM

Gavrilo Mikic