NIKOLA GABELIc, CLAN GO HDZ BIH I PREDSEDNIK OPCINSKOG ODBORA HDZ

MANJA LUKA

"NE BISMO PROVOCIRALI"

AIM, BANJA LUKA, 29.11. "Izborili smo se da nas predtstavnici srpskih vlasti gledaju onako kakvi mi uistinu jesmo", sumira rezultate delovanja svoje partije Nikola Gabelic, inzenjer tehnolog, privatni predizetnik, predsednik Opcinskog odbora HDZ Banjaluka i clan Glavnog odbora HDZ BiH. Gospodin Gabelic je, na prostoru Bosne i Hercegovine, jedini celnik nacionalne partije koja deluje na teritoriji koju kontrolisu vojne i politicke snage drugog naroda. "Najpozitivnije je to sto smo uvek uspevali reci ono sto nas boli. Rekli smo i uz podnosljiva negodovanja poslanika SDS u Skupstini, ostali smo dosledni svojoj politici i zalaganju za svoj narod" kaze Gabelic.

AIM: Predsednik SDA, gospodin Krzic, nedavno je napustio Banjaluku. Vi ste jos uvek u njoj.

N.G.:Politika SDA je bila pogresna. Oni su bili svesni da nemaju drugog nacina borbe za svoja prava osim parlamenta, i pogresili su sto su iz njega izasli. Ne znam sta ce se sa HDZ-om dogadjati u tom smislu, ali ako se nasih 14 poslanika svelo na pet, mislim da to nije nasa greska. Osvezili bismo parlament, ali nam to SDS "ne preporucuje", jer, kazu, to bi moglo da iritira njihove odbornike i da se negativno reflektira na nas narod. Receno nam je - "strpite se". Mi ne zelimo da doljevamo ulje na vatru, jer one koji su nas upozorili smatramo ozbiljnim i dobronamjernim ljudima. A mi smo dovoljno prepatili- ostecene kuce, poginule i ranjene ljude, izbegle, ostecene crkve...Ne bismo provocirali.

AIM: Osecate li Vi licno strah? N.G.:Ponekad, jer nisam sam. Imam porodicu, a okruzenje je raznoliko...Ne bojim se oficijelne vlasti, jer, ako bi se meni nesto dogodilo, to za njih ne bi bilo dobro. Uostalom, i ljudi iz svetske diplomacije su mi obecali da ce se brinuti o mojoj zasititi. No, nikakva zastita ne bi pomogla, da nismo politicki tolerantni prema najsirem sloju srpskog naroda.

AIM: Koliko se bliskost odnosa na relaciji Pale-Grude, reflektuje na vas polozaj ovde?

N.G.: Dobri odnosi nam ni u kom slucaju ne stete. Ukoliko se ostane na konceptu podele Bosne na tri republike, formiranje Herceg-Bosne znacice i mogucnost zastite prava hrvatskog naroda na celom prostoru bivse BiH i otud mi pozdravljamo formiranje takve suverene teritorije. Svesni smo da bismo se nasli kao manjina u jednoj drugoj politickoj zajednici, ali time ne bismo izgubili temeljna politicka i druga prava. Kada bismo pitali vecinu naseg zivlja na ovom prostoru, mnogi bi zeleli da stite suverenost BIH(zbog nedovoljne politicke prosvecenosti, ili da bi izbegli status manjine). Sa stanovista drzavotvornosti naroda mi bismo bili zrtve takve politike, jer bi pozicija hrvastkog naroda u suverenoj BIH bila jednaka nasoj poziciji u Banjaluci - ovde smo cinili oko 15% ukupnog zivlja, a na teritoriji BiH imali smo 17%.

AIM: Hrvatsko-muslimanska koalicija se raspala, a u najnovijem srpsko-hravtskom braku iz racuna, ima mnogo podozrivosti...

N.G.:Mozda bi se mogao napraviti i srpsko-hrvatski diplomatski blok u pregovorima o BIH, ali prepreka su srpsko-hravstki problemi u samoj Hrvatskoj. To je breme koje onemoguccava tesnje priblizavanje srpskog i hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini.

AIM: Nedavno su se u Banjaluci susreli predsednik Vlade herceg Bosne dr Jadranko Prlic i predsednik Vlade Republike Srpske de Vladimir Lukic. Sta je tom prilikom dogovoreno?

N.G.: Osjeca se da predsednici vlada mogu da razgovaraju, ali isto tako se osjeca da je to jos dosta taktican i opor razgovor. Na primer, kada Prlic postavi pitanje mobiliziranja Hrvata na ovom prostoru, onda se to primi k znanju, ali nema jasnog stava o tome.

AIM: Hocete biti malo konretniji? N.G. :Pokrenuto je bilo pitanje mobiliziranja u smislu radne obaveze na prvoj liniji fronta- kopanje rovova - i intervencija predsednika Vlade Prlica urodila je plodom. Ljudi su bili povuceni, i sada, u okviru radne obaveze, fizicki rade na njivama, farmama, u sumama. Mi sada imamo lekare koji seku sume, beru voce..Ako je radna obaveza neminovnost, onda neka ljudi rade u svojoj struci.

AIM: Kako je radna obaveza resena u Herceg-Bosni? N.G.: Recimo, Srbi u Mostaru. Njihova obaveza je da rade u struci. Tamo je drugacija situacija, tamo su Srbi i Hrvati zbili oruzane redove na frontu.

Mi, kao manjina, ovde u Banjaluci, oduvek smo vodili miroljubivu politiku, stalno smo pozivali na pregovore.

AIM: Pretpostavljamo da takva politika proistice iz brojnosti hrvatske enklave u Banjaluci ali, da li bismo mogli da napravimo paralelu izmedju, na primer, HDZ Livna i HDZ Banjaluke?

N.G.: HDZ je stranka, ustrojena tako da obuhvata Hrvate u celom svijetu, za sve vaze isti temeljnii principi, bilo da je rec o Zagrebu, Livnu ili Banjaluci.

AIM: A da posmatramo paralelu izmedju polozaja Hrvata u Banjaluci i Srba u Livnu?

N.G.: Ja sam odgovoran za HDZ Banjaluke i nemojte, milim vas, potencirati takve paralele. Uostalom, nasim zalaganjem je poboljsan polozaj Srba u Livnu, sabirni centar Rascani je raspusten...Sef tamosnjeg opcinskog HDZ mi je pokazao spiskove po kojima su tamosnji Srbi primali oruzje.

AIM: Manjinski narodi su najvece zrtve ovoga rata. N.G.: Na svim prostorima BIH manjinski narodi su dozivljavali vrlo ruzne stvari, i svi oni koji nisu zastitili manjine i koji su ih zlostavljali, nose tezak grijeh na svojoj savsjesti. Stvari su se trebale, a mozda i mogle, resavati bez protjerivanja i etnickog ciscenja, jer, na kraju krajeva, granice ce u Evropi sve vise bledjeti, pa ce, mozda, za dvadeset godina Bosna izgledati kao paradoks.

AIM: Kako vidite buducnost Bosne? N.G.:Herceg-Bosna i Republika Srpska utapace se u svoje maticne drzave, a Muslimani ce formirati svoju, svidjalo se to nekome ili ne.

razgovor vodio Gavrilo Mikic