PREGLED STAMPE

Beograd Nov 29, 1993

,AIM, Beograd, 28. 11. Evropska unija shvata potrebu postojanja tri drzavne zajednice u BiH, a Momcilo Krajisnik to ovako komentarise:"Stvaranje muslimanske drzave je,, ustvari, evropski problem", sto ce reci da ce od toga vece glavobolje imato Evropa, nego boanski Srbi(BORBA).

Mogucnost postepenog ukidanja sankcija i izbori, glavne su teme beogradske stampe. BORBA, priznajuci da bi skidanje sankcija bilo veliki predizborni adut vladajuce stranke, konstatuje da bi taj cin, dugoorocno gledano, ipak potkopao sadasnji rezim, jer "onog casa kada zaustavljeni zivot pocne ponovo da buja, kada se stekne egzistencijalna sigurnost, drugacije se i glasa. Zapoceto drustveno raslojavanje u slobodnoj privredi gubi svoj temelj u kriminalu (koji je sada u sprezi sa drzavom) i zasniva se na zdravijim osnovama. Stvaraju se artikulisaniji politicki interesi koji bi monumentalnu, nacionalnu "nasu stvar" svakako reinterpretirali". Ovaj tekst je potpisao novi urednik NEDELJNE BORBE Momcilo Djorgovic. U istoj broju novinar Djoko Kesic pise o sankcijama:" Ukoliko se dogodi da se Milosevic iz Zeneve vrati bez ozbiljnijih garancija da ce sankcije popustiti, ili da ce se bar obezbediti humanitarni uvoz goriva, hrane i lekova u ozbiljnim kolicinama, njegova politicka buducnost, i sto je mnogo bitnije - buducnost gradjana SRJ, nece vredeti ni pola lule duvana. Da li zbog izgledne diktature, haosa koji je na pomolu, gladi, bede i beznadja koji su medju nama, sasvim svejedno, buducnost nam je izvesna."

Prema saznanjima novinara NIN-a, ako u Zenevi bude sve dobro islo, sto bi, kako kaze, bilo veliko cudo, sankcije bi mogle da se ublazavaju tek od marta iduce godine. To je misljenje i lorda Ovena, a nasa zvanicna politika jos nije obratila dovoljnu paznju tome da cemo zimu provesti pod sankcijama. Zeneva je velika nepoznanica i bilo bi pravo cudo ako u nekom aneksu ne budu ispostavljeni neki novi uslovi koje sada niko ne pominje (NIN).

Da li Zapad, nagovestaavanjem ukidanja sakcija, pomaze Milosevicu u predizbornoj kampanji? Cena koju bi Milosevic morao da plati za osvajanje vecine glasova i popravljanje polozaja socijalista, jeste naagodba sa medjunarodnom zajenicom. O tome NIN pise: " Kruze mnoge price. Jedna od njih pretpostavlja da do uspesnih srpsko-hravtskih pregovora dolazi zbog resenosti Milosevica da zadovolji Nemce, zrtvujuci Kninsku krajinu. Po toj varijanti, Baranja bi se prikljucila Srbiji, Knin bi ostao u Hravtskoj, jer Nemcima "LIjepa njihova" ne treba bez direktne veze sa morem. Takav aranzman moze izvesti jedino Milosevic."

Sta ce narod odluciti na izborima, velika je nepoznanica. Opozicija se rastrcala po unutrasnjosti Srbije, ima je na gradksim trgovima, u seoskim domacinstvima, na pijacama, u preduzecima i bolnicama. Gladnom, bolesnom i ozeblom narodu lideri obecavaju postenu vlast, vracanje otetog novca i standard dostojan coveka. Na nacionalni zanos gladnog naroda i dalje racunaju socijalisti svojim sloganom "Za Srbiju" i Arkanova Stranka srpskog jedinstva. Medjutim, kako pise NIN, ne postoji razvijeno gradjansko drustvo sa izostrenim interesima pojedinih socijalnih grupa, pa se stranke sasvim neselektivno obracaju svima. Ne postoji racionalni glasac koji se rukovodi sadrzajem svog dzepa i vlast smatra odgovornom za sve sto mu se desava, pa su sve opcije u igri. U istom broju NIN pise o raspolozenju javnog mnjenja iznoseci tvrdnju mr Snjezane Milivojevic sa Fakulteta politickih nauka:"Nasa politicka javnost, to jest publika, naviknuta je da reaguje samo kada se od nje trazi javna podrska. I to, po pravilu, kada podrsku trazi vlast, a ne neko drugi. To ponasanje nasledjeno je iz jednopartijskog vremena i to je tesko brzo promeniti."

Rezultati istrazivanja javnog mnjenja brojnih agencija uglavnm su priblizni. Svi se slazu da bi ujedinjena opozicija pobedila socijaliste, ali od ujedinjenja opozicije nema nista. Agencija "Medijum" u zajednici sa listom POLITIKA, dosla je do sledeceg rezultata: jedinstven opozicioni blok dobio bi 33% glasova, a socijalisti samo 25, 7 %. Najveci protivnici ujedinjenja opozicije su, od vecih stranaka, Radikalna , Demokratska i Demokratska stranka Srbije. V. Kostunica je krenuo u osvajanje Sumadije ( ali odlicno saradjuje i sa Biljanom Plavsic i prekodrnskim Srbima) i odlucno je za koilaicije pre izbora. On se zalaze za koaliciju posle izbora.

MILICA LUCIC CAVIC