PROPALI POKUSAJ
AIM, Skopje, 28.11.1993
U procesu formiranja svoje nezavisnosti Makedonija se suocila sa problemom multietnickog i multikulturnog prostora. Nakon svega sto se dogadjalo i dogadja na prostorima nekadasnje Jugoslavije u ovoj je zemlji ipak postalo jasno da se u resavanju ovog prtoblema krije formula za stabilnost i perspektivu Makedonije.
Zato je usvojen gradjanski koncept Ustava s cime je Makjedonija proglasena kao zemlja Makedonaca, albanaca, Turaka, Roma i Vlaha. Tako da u samom pocetku nezavisnosti Makedonija je dokazalo svoju spremnost da izbegne "bosanski lonac". Ipak, u dve godine koliko je proslo od donosenja makedonskog ustava, tako reci svakog mjeseca je aktuelizirano pitanje medjunacionalnih odnosa. S obzirom na permanentnmo zategnutu situaciju u regionu, kao i zbog osetljivosti medjunarodne zajednice na medjunacionalne odnose, makedonska drzava je preuzela jos jedan korak u nastojanjima da izbegne medjunacionalne konflikte i u svom Ustavo je predvidjela Savet za medjunacionalne odnose. Clanovi ovog saveta, kao zastupnici svojih nacionalnih kolektiviteta je naznacio pretsednik Kiro Gligorov a za rukovodioca tog Savjeta, kako je to Ustavom predvidjeno, imenovan predsednik Skupstine Stojan Andov. U Ustavu se kaze da ovaj Savet treba da rasoravlja o pitanjima koje se odnose na najvitalnije aspekte o ostvarivanju Ustavom i zakonom zagarantovanih prava svim nacionalnostima. U tom smislu Savet je jedna vrsta savetodavnog tela makedonske skupstine. Konstituiranje ovog Saveta u Makedoniji pozdravio je licno i Visoki komesar KEBS-a g. Maks Van der Stul. On je clanove Saveta potsetio na Kopenhaski dokumenat za ljudska prava.
nakon formiranja ovog saveta svi su ocekivali i pocetak njegovog djelovanja kao i konkretne rezultate. Mesto toga usledile su negativne reakcije. Prve su dosle od samih clanova ovog saveta. Profesor Muhic koji je u Savetu bio naznacen kao pretstavnik muslimana, odmah nakon konstituiranja najavio je svoju ostavku ukoliko bude tretiran kao zastupnik samo jednog nacionalnog kolektiviteta u Makedoniji. Ovom izjavom je profesor Muhic doveo u pitanje princip po kome je formiran Savet - da svaki clan zastupa interese odredjenog dela gradjanstva u Makedoniji. Ovaj potez Muhica je u javnosti isprovocirao polemike na temu gradjanskih i kolektivnih prava. Problem koji je inicirao profesor Muhic zasada ostaje neresen. Formiranje ovohg Savjeta bio bi prihvatljiv samo ako ovo telo ima vecih ingerencija. " S obzirom na to da ovaj Savet nema moc da obaveze zakonodavnu i drzavnu vlast, smatramo da nece pridoneti za ono za sto je i formiran", rekao nam je kordinator poslanicke grupe Partije za demokratskio prosperitet Muhamed Halili.
Profesora Muhica su podrzali makedonske partije, uglavnom one desnicarski opredjelene. Pri toem svaka od njih tezu o gradjanskim pravima obradila u kontekstu svog partijskog programa. "Jedan ovakav Savet nije potreban zbog toga sto Ustav definira gradjansko drustvo sto znaci da potenciranje kolektivnih prava pretstavlja anahronizam", rekao je nam pretsednik makedonskih nacionalista VMRO Demokratske partije, Vladimir Golubovski. Po njemu ovaj savet moze prouzrokovati voema teske posledice pri cemu naglasava da ce ovaj Savet "izmisljati probleme samo da bi opravdao svoje postojanje". Slican stav prema ovom Savetu za medjunacionalne odnose imaju i partije takozvane "Nacionalne opozicije".
Izvesnu dozu poverenja u ovaj Savet je polozio pretstavnik makedonskih roma u parlamentu i clan ovog Saveta Fikret Abdi. "Mora se graditi mesusobno poverenje i ovaj Savet moze doprineti u tom pogledu: on mozda nece imati veliki uticaj u tom pravcu ali u svakom slucaju dobro je sto je formiran", kaze on.
Ipak, cini se da je pobedila vecina, pa i mesec dana nakon formiranja ovog Savetaq za medjunacionalne odnose njegovi clanovi jos se nisu sastali. Tako da je makedonskoj drzavi propao pokucaj da se medjunacionalni odnosi rese na jedan drugi nacin i ne po poznatim "balkanskim receptima". Na potezu je opet drzava koja ako zaista ima zelju da ucini nesto u ovom pravcu onda treba da ovaj Savet transformise i "forum" za dijalog intelektualaca a ne u "ring" i mini parlamenat u kome ce svaki vuci na svoju stranu.
BORJAN JOVANOVSKI