"NADREALISTI" SU VIDELI NAJBOLJE

Jajce uoci jubileja nepostojece drzave

AIM,Beograd, 25.11. U Jajcu, gradicu u kome je pre ravno pedeset godina, na Drugom zasedanju AVNOJ-a, dogovorena i utemeljena "nova", "druga","Titova" Jugoslavija, kao da svako oseca nelagodnost sto se to dogodilo upravo ovde, kao da ta istorisjka cinjenica unosi nemir u siromasni zivot i savest ovdasnjeg coveka.

Jajce je grad koji su pre godinu dana zauzele sprske snage i u skladu sa ovom cinjenicom, na zgradi Skupstine opstine vec je postavljena nova tabla sa natpisom "Srpska opstina Jajce". Osim nove ploce i novog snega koji je okovao grad, kao da nista nije uradjeno u njemu. Ali, razgradjeno jeste. Dzamija, koja je prezivela ulazak srpskih snaga, unistena je. Vrh minareta bespomocno lezi na zemlji, raspukline na zidovima otkrivaju zivopisne arabeske. "Javna kuca"- narugao se neko crvenim slovima svetinji svojih nekadasnjih sugradjana. Od katolicke crkve S. Ivo, u Podmilacju, nadomak Jajca, ostala je gomila kamenja.

-To je u pocetku bila pravoslavna crkva, da bi poslednjih tristotine godina bila katolicka- rasplice istorijsku pletenicu jedan vojnik iz Sipova.

Pokazalo se da je to sto kaze ovaj vojnik, tacno. Sada taj manastir nije vise niciji. "Sveti Ivo" je otisao iz Srpske opstine Jajce. Pre sveca, pred naletom poslednjih gospodara grada, otislo je iz njega sedam hiljada Hrvata i Muslimana. U gradu Jajcu zivelo je pre rata, zajedno 5200 Srba , 5500 Muslimana i 1800 Hrvata. Ostatak, do trinaest hiljada stanovnika cinila su dva Jevrejina i "ostali". Medju "ostalima", najbrojniji su bili Jugosloveni koji, po prirodi stvari i logici ovoga rata, izumiru.

• Kada sam sa vojskom ulazio u grad, znao sam da je u njemu stvorena Jugoslavija. Dok sam bio na polozajima iznad njega, znao sam da Jugoslavije vise nema i da je nije ni bilo- reci su Slavka Culjica, komandanta Prve Jajacke brigade, koja je prva usla u grad.

Dok je Jugoslavije bilo, njena rodna kuca, Muzej Drugog zasedanja AVNOJ-a, bio je najposeceniji muzej u zemlji. Po statistikama kojim raspolaze kustos, a kasnije i direktor Muzeja (sada nastavnik likovnog) , Nikola Galic, dom u kome je proglasena Republika Jugoslavija posecivalo je i do 170 hiljada posetilaca. Nagla oseka belezi se 1987.-88. godine (100 hiljada) , da bi 92. bilo samo - devet hiljada. Prosle godine je na zidu, srnim slovima ispisano veliko "U" i "Za dom", a ove godine to je okreceno, izneti su eksponati, zakljucana vrata i postavljena firma iznad njih: "Srpsko sokolsko drustvo- Jajce". Dekorativni cilim sa balkona, Njegovu fotelju ii stolice vecnika zamenili su stalci, strunjace, dva kozlica i nekakve daske koje cekaju namenu. Na bini su ostale asocijativne kulise i novi ormar . I nekoliko kanti na podu. Ima jos da se kreci.

-Setila sam se da je sad pedesetogodisnjica zasjedanja AVNOJ-a i sve mi ono sto je ranije bilo, lici na san. Bilo mi je lepo i ziveli smo...tako...nekako..-kaze Milena Bursac, rodjena Jajcanka. Kaze da je izgubila sigurnost. "Bili smo slobodni onda, a sad se bojim da prodjem pored nekoga ko nosi oruzje, bez obzira sto smo sada svi Srbi".

-Ono vreme...kao i ovo...bilo je puno lazljivaca i kriminalaca, samo sto ih je sada vise. Vidis u cemu se vozimo- govori Milena Peulic, dok se namesta u kolima koja vuce konjska zaprega.-Nekad me sin vozio kolima.

Vodili smo majku kod lekara, a tamo mi kazu- mora da se plati. Od cega?Pregledali su je, jer se vec bila razodenula.

I, moze li Milena, kao pre u onom vremenu kada se manje lagalo i kralo, da zivi sa Hrvatima i Muslimanima?

-Ne, kategoricna je ova zena i ne zeli to da objasnjava. -Poklali smo se. Strasno smo se poklali...- skroro prosaputa njen muz i udari kljuse po sapima. Njih sestoro sa kolima izgubi se u izmaglici koja se dizala iznad Plive.

Ulicama, hladnocom okovanog grada, prolazi neki cutljivi svet za koji se ne bi reklo da bas tacno zna kuda se namerio. Vojnici se ne ponasaju kao pobednici, djaci ne lice na decu zeljnu znanja. Vojnici "niposto ne mogu da zive sa onima koji su ih klali", djaci zale za drugovima koji su otisli.

-Mozda je odavde i pocelo razmnozavanje drzava, vajka se jedna ucenica trgovacke skole. -Svak hoce svoju drzavu.

Drustvo u mesari "Kod cika Mirka" casti se konjakom i pecenicom i, kao, ne zna sta je to bilo 29. novembra 1943. Gordana Kalajdzija, majka koja za ruku drzi cetvorogodisnjeg Dejana, kaze da ni ona ni njen sin nece saznati vise sta je to dobar zivot. Muz zaradjuje na frontu platu od jedne marke. Kilogram junetine "KOd cika Mirka" kosta tri marke. Gordana je to meso mogla da kupi zahvaljujuci novcanoj posiljci rodjaka koji radi u Nemackoj.

To je tajna prezivljavanja vecine Jajcana - rodjak u Nemackoj, krava i jaja u selu koje je, zbog snega i nestasice benzina, sve dalje, i - sverc.

Prema recima Veselka Ruzicica, prvog coveka gradske policije, vlasti su na neki nacin morale da institucionalizuju sverc, kako bi obezbedile kakvo-takvo snabdevanje.

Sve teskoce se predstavljaju kao zrtva koja se mora podneti u ime stvaranja srspke drzave. Jedan jedini anketirani covek je rekao:

-Ono vreme je bilo bolje. U njemu sam sve stekao, a sada sve izgubio.

Nije se predstavio. Njegove poslednje reci su zagusile suze. Izbeglica iz Bugojna, sedamdeset godina.

U osiromaseni zivot koji pulsiraa medju razbijenim staklom izloga, izbusenim zidovima i oskudnim rafovima malobrojnih prodavnica, uvukla se jos jedna strepnja - Oven-Stoltenbergova mapa etnickog razgranicenja BiH, po kojoj Jajce pripada hrvatskoj administrativnoj jedinici. Po njoj, sam grad pripada Srbima, a desna obala Vrbasa na kojoj je hidrocentrala od 60 megavata, tvornica aluminijskih odlivaka , rudnici boksita i sumsko bogatstvo- Hrvatima.

Junacan u drustvu, Jajcanin ce reci kako " ne dolazi u obzir da se napusti teritorija na koju je stala srpska vojnicka cizma". Kada se drustvo smanji, reci ce "zato se ovde nista ne radi, ne sredjuje, ne porpavlja i ne gradi. Zato u Jajce ne dolazi niko i ne pominje se nigde", ali opet- "ne idemo mi odavde". Kad je sam, taj covek kaze, kao da saopstava najvecu tajnu:"Svi bi popalili sve svoje i otisli."

Veselko Ruzicic od koga se, s obzirom na uniformu i cin, to ne bi ocekivalo, kaze da su za sve krivi "Nadrealisti", koji su odavno videli granice koje prolaze kroz stanove".

GAVRILO MIKIC