KRIMINAL I VLAST - VELIKO SPREMANJE ZA MIR

AIM, Beograd, 23. 11

Sto je pocelo kao krvava tragedija, zavrsava kao tuzna i licemerna farsa: socijalisti Slobodana Milosevica napali su u septembru radikale VOjislava Seselja za ratne zlocine, organizovanje paravojnih formacija i sve moguce prestupe koji uz to idu. Dok su se bivsi saborci, prijatelji i saveznici uzajamno pljuvali najgorim recima, dobro obavesteni narodni poslanik Zeljko Raznatovic, poznatiji po imenu iz svoje slavne proslosti - "Arkan", na brzinu je osnivao novu politicku stranku: Stranku srpskog jedinstva, ni manje ni vise; bio je to prvi nagovestaj novih izbora. Odmah zatim, g. Milosevic milostivo je raspustio Narodnu skupstinu - iz razloga "dostojanstva" i "ponosa".

Dr Vojisalav Seselj - prek i bezobrazan kao uvek, a sada jos i besan i uspanicen - nazvao je predsednika Milosevica "najvecim mafijasem", a g. Raznatovica "najvecim kriminalcem" u Srbiji; pretpostavlja se da je tu rec o istancanim razlikama u znacenju, ali to nije bitno. Bitno je to sto je sukob radikala i socijalista dosadasnje precutno pravilo politicke igre u Srbiji unapredio u javno i opsteprihvacceno pravilo igre. Ono glasi: svi ste krivi, a mi hvatamo koga mi hocemo. U ovom vestom manevru na delu je veliko lukavstvo: rec je o posledici malo duzeg procesa, o koncu koje delo krasi. Vaistinu je tesko zameriti socijalsitickom rezimu to sto su razni njegovi saveznici vrsili ili vrse krivicna dela protiv javnog reda i mira, zivota i imovine gradjana, nenaoruzanog civilnog stanovnistva, covecnosti, pravila ratovanja itd. Rezimu se moze - i mora - zameriti sto izvrsioce tih krivicnih dela nije gonio i sudio cim je dosao do saznanja o njima (a dosao je odmah); to je pak druga prica do koje cemo stici. Sada se socijalisti prave kao da su tek u septembru doznali da postoje paravojne formacije kojima se dr Seselj dici od kraja 1990; dr Seselj se zgranuo nad postojanjem Sluzbe drzavne bezbednosti kao da je za nju prvi put cuo saslusavajuci onomad pred Tv kamerama svog potpredsednika stranke Ljubisu Petkovica. Razuman odgovor na ovakvo licemerno foliranje kratak je, pocinje sa "koga oni..." i nije za stampu. Da bi se ceo ovaj tuzni haos malo uredio, valja nam se odmaci i preispitati motivaciju njegovih aktera.

Mada ce se socijalisti sada zgrazati nad radikalskim podvizima tokom dosadasnjih balkanskih ratova, kao sto su se zgranuli nad Dubrovackom operacijom, nad gazda-Jezdom i gospodjom Dafinom (i kao sto ce se, koliko prekosutra, zgranuti nad g. Raznatovicem, pre nego sto ga bace u ralje "medjunarodne zajednice"), njihov odgovor bice prihvatljiv. "Svi su se prsili kao veliki rodoljubi i pozrtvovani srpski vitezovi", kazace socijalisti; "Ko bi rekao da su bili takve jajare i lopurde? Mi smo strasno razocarani; ocigledno smo bili prevareni" itd. "Uostalom", kazace oni, "rat nije opravdanje za zlocine. Mi nikoga nismo terali da krade i ubija nenaoruzane civile, a Srbija - kao sto je poznato - u ratu bila nije."

Zasto vlast u Srbiji nije sprecila formiranje paravojnih formacija (u smislu Naredbe Predsednistva SFRJ od 9. januara 1991. koja je na snazi bila jos skoro godinu i po dana)? Zasto ih je naoruzavala, opremala, finansirala, pomagala, njima komandovala, a sve po "vojnoj liniji" MUP Srbije - uprkos saznanjima iz sopstvenih izvora, od komandi i staresina JNA (i kasnije VJ) da te formacije cine zlocine protiv covecnosti i ostala krivicna dela? Odgovor je prozaican i prizeman (kao i srbijanska vlast, uostalom): bilii su im potrebni, kao sto su im potrebni i ovi ovdasnji i danasnji dileri, pseudo-bankari, medjunarodni hohstapleri, patriotski biznismeni, gangsteri u prisustvu i pod zastitom vlasti; ovlasceni probijaci sankcija i uopste ljudi ciji je jedini posao i ambicija da iz stanovnistva izvuku i poslednju deviznu crkavicu i sa njom odmagle na Kipar, Kajmanska ostrva ili vec gde mogu.

Ne gresimo dusu olako: mozda su ovu vlast prevarili i tu ostali, kao sto je - eto - nasela na paravojnu fukaru... Kao sto je valjalo paravojnim formacijama rat zapocinjati, jer niko drugi nije hteo, pa se moralo, tako je trebalo da neko ipak odrzi privredu u zivotu, uveze naftu, "Motorole", kriticne rezervne delove, terenska vozila, nocne nisane i jos neku robu koju nije uputno pominjati. trebalo je onu "nepatriostsku" opoziciju drzati zastrasenu, opomenuti nezavisna javna glasila, ucutkati "mirotvorce", staviti ne-srbima do znanja gde im je mesto i uopste nagovestiti sta bi moglo sve zajedno da ih zadesi ako ne paze. E, sad: koga rezim sa takvim ambicijama-i sa istovremenom potrebom da sacuva kakav-takav ugled u svetu- moze da zaposli na takvim poslovima i radnim zadacima? Odgovor je opte prozaican i prizeman: kriminalce, po liniji saradnickih veza sa organima unutrasnjim poslova, u skladu sa starom dobrom tradicijom. Kriminalci ispunjavaju tri potrebna i dovoljna uslova za takvu saradnju: prvo, vicni su i kvalifikovani za takav posao, nemaju moralnim problema i skrupula i zahvalni su za pruzenu priliku; drugo, lako se drze pod kontrolom jer znaju da policija uvek ima poslednju rec (ili poslednja puca, ako bas hocete); trece - i ne poslednje po znacaju - kriminalci ce davati procenat kome treba, drage volje i bez roptanja, jer misle da tako kupuju sigurnost i da ce se tako konacno legalizovati i postati ugledni, patriotski nastrojeni gradjani sa zaslugama, s one strane svake sumnje.

Na visem - "idejnom", kako se nekad govorilo - planu, ovakav potpuni poremecaj sistema vrednosti ovog drustva bio je vec pripremljen. U prasnjavim kabinetima Akadendjmije nauka, na mapama Najveceg Kartografa kod koga je zanat ucio dr Radovan Karadzic, stotine hiljada nevinih ljudi koji nisu nista slutili, raznobojnim olovkama preseljavani su, "razmenjivani", pokrstavani i ubijani(ako imaju nesto protiv ili ako nemaju srece). Sve su to rezimski mas mediji priljezno sirili medju nebeskim Srsptvom Vaskolikim dok mu nisu slomili mozak zastrasivanjem, belosvetskim zaverama, sviranjem na onoj tako osetljivoj zici zajednistva krvi i tla. Drustvo koje za svoju ideju vodilju uzelo princip etnicke iskljucivosti (koji dopusta sve - u ime nacije), samim tim pristalo je na ukidanje svih ostaloh vrednosti:pravnih, moralnih i verskih. Ako je za Srsptvo dopusteno sve ( od laganja nadalje, do ubijanja sa Bozjom dozvolom- videti sabrana dela g Brane Crncevica), onda - progovara F. M. Dostojevski- Bog ne postoji. A gde Boga nema, uzaman se u nebo dize onoliki tamjan , dim crkava paljeinica i mehanicke molitve novopecenih hriscana, dojucerasnjih izvrsnih sekretara, pukovnika i direktora koji Hrista slave sa istom onom neiskrenoscu sa kojom su do prekjuce slavili Mrksa, Engelsa, Lenjina, Staljina (dok nije ukinut) i Tita.

Srpsko drustvo- u S R Jugoslaviji, a jos vise u zapadnim srpskim zemljama- suocava se sada sa posledicama ukidanja do juce vazeceg sistema vrednosti, a u korist principa etnicke supremacije. Oni koji su bili u stanju da poharaju, proteraju ili ubiju svog komsiju zato sto nije Srbin - jer je sve dozvoljeno - u stanju su da ucine i sve drugo , pa to i cine. Nije, prema tome, nikakvo cudo sto g. Raznjatovic osniva Stranku srpskodjg jedinstva , posto je obavio Erdut, Baranju, Istocnu Slavoniju, Zvornik, Bijeljinu, Brcko i jos neka manja mesta, posto je obavio i Pristinu, Kosovo Polje i Beograd. Jedinstveno Srpsko jednostavnije je i lakse od Srspstva u kome postoji politicka, moralna i ljudska opozicija. Nije nikakvo cudo sto je odmah posle kraja onog rata koji je njih zanimao, ( a kraj je nastupio cim vise nista nije moglo da se opljacka), doslo do serije ubistava znacajnih beogradskih figura iz podzemlja: mnogo kandidata za glavnog hadziju na smanjenom i osiromasenom trzistu, dramatican pad profitnih stopa, nervoza zbog priblizavanja mira koji ce biti strasan. Najveca krava-muzara srpske lopovske ekonomije, dvomilionski Beograd , ne moze da ima vise vlasnika - "jedna zemlja a dva gospodara", to, boga mi, ne biva. Politicki gospodar zna da su pare vazne; gazda gotove love tek ce se prisetiti da i od te politike ima neke vajde i eto nevolje.

Policija to gleda sa zanimanjem: tradicionalna logika kaze da barabe valja pustiti da se potamane izmedju sebe. To nije sporno; sporno je ko ce ostati i koliko ce mocan biti. Policajci se opet smeskaju i cute; to znaci: ko god ostao, doakacemo mu. Sa policijske tacke gledista, to je logicno. Na neka pitanja, medjutim, ovakva plicijska logika ne ume da odgovori; na primer, ko je u medjuvremenu ostecen ( mrtav, ranjen, zaplasen, ucenjen, proteran, prevaren, opljackan); ko se sa gangsterima talio, stitio ih i podrzavao; ko je od vaskolikog lopovluka izvukao profit direktno, a ko inidrektno; u kakvom stanju su ostale zakonitost, vladavina prava, demokratija i ono sto predsednik Srbije , g. S. Milosevic, tako rado naziva "dostojanstvom"?

Predsednik takodje cuti, jednom od onih svojih famoznih i monumantalnih tisina, rezervisanih za razbijanje zivaca stanovnistva dok se nesto vazno dogadja. Rekao je sta ima urednicima svojih mas medija; sto se njega tice, sanskcije i propast Srbije su OK dokle god traje ovako, dokle god kriminakci pod zastitom vlasti vladaju Srbijom. Sankcije ce proci, mir ce izbiti na Balkanu pre ili kasnije; strah uveden ovakvim bezakonjen, medjutim, ostaje i dalje: snaga primera je najveca. Ovo sto nam izgleda kao vlast kriminalaca, upravo je to: oni se spremaju za mir. Muka sa zakonitoscu i jeste u tome sto je pravo univerzalno: stiti sve, preto svakome, i ne opras/ta nikome. Ako se pravni sistem i logika jednom ovako temeljito poremete, posledice ce trajati decenijama.

Ima tu, naravno, i banalnijih motiva, a oni se tako lepo uklapaju u opstu pricu: srpska ce privreda, naime, jednom morati da bude privatizovana; to je bilo neizbezno i bez propasti Belog doma i ekipe Ruckoj- Habzbulatov, poslednje uzdanice pravoslavnog bratstva i naucnog socijalizma. Kad nastupi taj trenutak privatizacije, videcemo cemu su sluzile propast srpske rpivrede, hiperinflacija i katastrofa srpskog drustva: kao nasi buduci gospodari pojavice se neki ljudi koji su na vreme stigli do Kipra i drugih mesta, noseci i nase pare- gospodari rata, ratnbi profiteri, pljackasi, dousnici SDB, gangsteri, njihovi zastitnici, predsednici patriotskih udruzenja, pjesnici koji su preprodavali "ratni plen", "opozicioni politicari" koji su radili sa njima na divljaka, sve sam srpski patriota do srpskog patriote, iz vlasti i iz opozicije, a i nadstranacki, boga mi- budite bez brige! A dok se ne obavi ono sto su bivsi marksisti zvali "prvobitna akumulacija kapitala", najvaznije je da Srsptvo vaskoliko ostane jednistveno: jedan narod, jedna drzava, jedan vodja. Za to ce se postarati buduca koalicija na vlasti: otmena i dostojanstvena SPS i Seseljev naslednik g. Raznjatovic, zaduzen za one malo prizemnije stvari. Predsednik Srbije pokazace jos jednom svoj fantasticni politicki talenat: kada svi prljavi polsovi budu obavljeni, kada se sve pare skupe gde treba, kada svi stetni, nezavisni i nepouzdani elementi budu ubijeni ili proterani, "crna ruka " rezima, njegovi operativci u podzemlju bice likvidirani - na opstu radost i olaksanje srpstva. Nece ostati niko da ih podseca na nezgodne uspomene i nocne more, da budi grizu savesti i secanje na sramotne tajne. Svrha zrtvenog jarca je uvek ista: da sa sobom odnese nase grehe.

Ostaje jedino pamcenje, koje je nepouzdano i "subjektivno", kratko kao u kokosi. Istorija se - vidimo - ubrzala toliko da su od Vukovasrke operacije vec vekovi prosli. Nasi gospodari racunaju ( sa dorbim razlozima) da ce se sve ovo zaboraviti koliko sutra, kao sto se zaboravilo sve ono sto su radili do prekjuce. I zaboravice se, najverovatnije. Ono sto ce ostati, bez obzira na zaborav, medjutim, upropastice nas sve, kao sto je upropastilo relani socijaliszam: rastakanje drustvenog tkiva, potpuna erozija svih standarda i merila. Tesko ce biti vladati takvom zemljom, sve i bez opozicije, inovernika, mirovnjaka, nacionalnih izdajnika, anacionalnih tipova, frakcionasa i ostalih nepodobnih i sumnjivih elemenata. Nikakve utehe nema u tome sto neko ima Arkana a neko pak Marcepa.: obe ce te drzave lose svrsiti. Upravo stoga. Kad se kriminal jednom legitimizuje, sve je govoto, i kraja nema.

MILOS VASIC