PREGLED STAMPE
AIM BEOGRAD, 22. 11
VREME (22.11)objavljuje intervju sa Djanijem de Mikelisom, u kome on za Slobodana Milosevica kaze: "On je veoma zilav, tezak sagovornik, ali racionalan i inteligentan politicar... Milosevic je napravio mnogo gresaka, koje su verovatno bile rezultat i nasih gresaka, jer u Evropskoj zajednici nismo dovoljno razmisljali kako u celokupnom raspadu Jugosalvije zastititi i interese Srba... Zbog nacina na koji je pokusao da ostvari svoje ciljeve Milosevic je danas medju porazenima u jugoslovenskoj krizi... Osvojene teritorije, zbog sankcija, gladnih ljudi i upropascene privrede ne znace nista". Po de Mikelisu, dugorocno gledano, jedini pobednici su Slovenci. Njegova je procena da je na Kosovu sve pocelo i tamo ce se zavrsiti. Na pitanje da li bi se zarista mogla otvoriti na Kosovu i u Makedoniji, i da li bi se Grcka umesala, de Mikelis odgovara da ne veruje da bi Grcka ratovala zbog teritorije, ali vidi opasnost u stvaranju snazne pravoslavne koalicije oko Srbije i Grcke, kojoj bi se suprotstavila albansko-muslimanska koalicija, sto bi moglo da dovede do novih eksplozija.
U istom broju VREME objavljuje analizu politickih zbivanja i raspolozenja u Republici Srpska Krajina. U tekstu se tvrdi da su spekulacije o prepustanju Krajine Hrvatskoj prisutnije vise nego ikada. Hadzic je osnovao sopstvenu stranku za istocnu Slavoniju i Krajisnici smatraju da njen glavni cilj jeste proglasavanje nezavisnosti tog podrucja i prisajedinjenje Srbiji. Nameru Srbije da ih vrati u okrilje Hrvatske Krajisnici vide i u pojavljivanju Borislava Mikelica, eksponenta stranke SK-Pokret za Jugosalviju, na njihovom terenu. Mikelic obecava brzi privredni preporod i otvaranje saobracajnica, sto tvrda krajiska struja tumaci kao pocetak reintegracije Krajine u Hrvatsku. To ce se, smatraju oni, desiti u onom obliku i u onom trenutku koji Slobodanu Milosevicu najvise bude odgovarao.
Potpredsednik savezne vlade i dojucerasnji savetnik Slobodana Milosevica, Zeljko Simic, izjavio je Radio Pristini da je poredjenje i pravljenje paralele izmedju Krajine i Kosova vestacko i sluzi za bezobzirne politicke manipulacije, jer u Krajini je u pitanju drzavotvorni narod, dok su Albanci na Kosovu nacionalna manjina. Ponistavanje te razlike, kaze on, sluzi nekima da odrzavaju kontrolisani haos u Juznoj Evropi, u onim krajevima koji su nerazvijeni i verski podeljeni (Politika, 21.11).
Sta je nacionalni interes Srbije - pitanje je koje zaokuplja brojne javne licnosti, politicare i naucnike. Predsednica Gradjanskog saveza Srbije, Vesna Pesic, u intervjuu BORBI (20-21.11) o tome kaze: "Prvorazredni nacionalni interes je demokratska Srbija, sposobna da se ekonomski razvija i vrati u svet. Ne mislim pri tome da ono sto se zove periferija srpstva treba da preuzme dizgine i da Srbija kao nasa matica i drzava koja se dva veka stvarala kao moderna drzava, bude zalog srpstva, nesto kao u pokeru - sve dajemo, pa dajemo i Srbiju."
Jevrem Brkovic, crnogorski pesnik, privremeno nastanjen u Zagrebu, isto toliko koliko je bio protiv, kako kaze, prljavog rata vikend-cetnika, protiv je i velikog posrbljavanja Crne Gore. Srbijanski mentalitet je, kaze Brkovic, za postovanje u svojoj avliji, ali nikako ne moze da daje rezultate u Crnoj Gori. "Tako danas sa sigurnoscu mozemo govoriti o necemu sto se desilo u Crnoj Gori, sto niko od planera Velike Srbije nije ocekivao
- Crna Gora je, pored svih posrbljavanja od sredstava informisanja, preko udzbenika, do te mjere pocrnogorcena da je ona danas crnogorskija nego ikad. Ona ce brzo pokazati svoje pravo lice (Borba).
Zivot snajperiste je dug kao zivot vilinog konjica. Izgleda da su i oni sami svesni toga. U ispovesti novinarki BORBE njih dvojica, Srbi iz Sarajeva, uz obveznu ogradu da ne pucaju u zene, decu i starce, ali i uz priznanje da odlazak u snajpersko gnezdo dozivljavaju kao odlazak na posao, realno razmisljaju o svojoj buducnosti, ukoliko izbegnu metak snajperista sa druge strane. Kad se rat zavrsi, "mi cemo biti zaboravljeni. Ovo je bila smo jedna epizoda... Kad se sve ovo zavrsi bice pranje ruku i od nas snajperista. Jer, niko nece htjeti da nas prizna. Vjerovatno ce biti najbolje za mnoge da nas uklone, to je najrealnije (BORBA).
General Ratko Mladic izjavio je povodom francusko-nemackog predloga da "otkad je planete Zemlje, granice medju drzavama i narodima omedjivale su se krvlju i palim glavama. U srpskom narodu niko nema pravo da zaboravi gde su pale glave njegovih sinova". General je ovo rekao na tribini u Beogradu, u Sava-centru (BORBA, 23.11).
Povodom istog predloga o srpskim ustupcima Muslimanima, Borbin komentator razmatra sta bi se moglo trampiti. To bi najverovatnije bio prostor Sarajeva, za koji je inace predvidjen medjunarodni protektorat od dve godine. Srpska strana bi verovatno pristala da obezbedi veze muslimanskih enklava sa Sarajevom, ali je gotovo sigurno da ne bi dala Focu, kao ni Brcko i njegovu okolinu, sem mozda izlaza na Savu, ali kroz srpsku teritoriju (Borba, 23,11).
Kako procenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mladen Dinkic uskoro sledi finansijski slom. Inflacija je prema rastu deviza proslog meseca iznosila 25.900 odsto. U Srbiji se deli vanredna penzija u iznosu od 1,1-3,1 marka. Za zivot cetvoroclanoj porodici dnevno je potrebno 16 maraka, a u jednom prigradskom naselju primecena je gospodja koja je vizonsku bundu trampila sa seljakom za dzak krompira (Borba, 23.11).
Milica Lucic-Cavic