KOLIKO JOS DO MIRA?

,AIM, Beograd, 17.11.

Francusko-nemacka mirovna inicijativa

Novi mirovni pokusaj razresenja ratne krize u bivsoj SFRJ, upakovan u francusko-nemacku inicijativu, za sada vise zaokuplja diplomatiju zemalja Zapadnoevropske unije, nego li politicke poslenike zemalja kojima je ovaj paket upucen. Tri sukobljene strane u Bosni i Hercegovini, sudeci po zvanicnim reagovanjima njihovih lidera, ne veruju da ce jos sasvim nejasan predlog Pariza i Bona doneti mir u balkansku krcmu. Lider bosanskih Muslimana Alija Izetbegovic, kako tvrde diplomatski krugovi u Beogradu, vrlo je naljutio emisare Evrpske unije, koji su ovih dana bili sa njim u kontaktu. Isti izvori tvrde da Izetbegovic ceka misljenje Bele kuce po ovom pitanju, sto je iznudilo vrlo ultimativnu pretnju Evrope, nedavno saopstenu iz Brisela. Vodja bosanskih Hrvata Mate Boban zvanicno se nije oglasio, dok je reagovanje celnika bosanskih Srba, Radovana Karadzica i Momcila Krajisnika, asinhrono i zbunjujuce. Krajisnik, po svemu sudeci, priprema teren za odbijanje francusko-nemacke ideje o razresenju jugoslovenske krize, tvrdeci da je to jos jedna podvala Evorpe koja hoce da podeli Srbe granicom na Drini: svet zeli Srbe u Republici Srpskoj da predstavi kao prepreku ukidanja sankcija za Srbe s one strane Drine, neprestano postavljajuci nove uslove za postizanje mira u Bosni. Radovan Karadzic, medjutim, zastupa mnogo elasticniji stav, govoreci kako su Srbi u Republici Srpskoj spremni da razgovaraju o svakoj inicijativi, ukoliko je ona dobronamerna.

Za razliku od Hrvatske, koja je novi zapadnoevropski pokusaj prihvatila kao jos jednu priliku da mirovne razgovore uslovi resenjem problema svoje suverenosti u avnojevskim granicama, Beograd se o njemu zvanicno nije oglasio. Mediji u Srbiji i Crnoj Gori objavili su tekst francusko-nemacke inicijative posle desetak dana oklevanja, sto bi mogao da bude sasvim jasan stav Beograda ovim povodom. Istina, portparol Socijalisticke partije Srbije Ivica Dacic nedavno je u susretu sa novinarima izjavio da je nova mirovna inicijativa jos jedno bezanje od stvarnosti i da ne dolazi uobzir bilo kakva trgovina ljudima i teritorijama. Dobri poznavaoci politickog bica i nepredvidivosti Slobodana Milosevica s pravom ce tvrditi da izjava predstavnika Socijalisticke partije Srbije ne izrazava nuzno i Milosevicevu politicku odluku. Nedoumicu izaziva izjava Slobodana Milosevica od pre petnaestak dana u kojoj je on bio izricit: Srbija i SRJ ce sesti za pregovaracki sto samo kao ravnopravan partner. Drugim recima, SRJ ce pristati na neke nove mirovne pregovore samo kao punopravni clan UN i kad budu odstranjene sankcije medjunarodne zajednice. Nije poznato da li je Milosevic u trenutku kad je ovo izjavio, bio obavesten o francusko-nemackoj inicijativi ili ne. Neki diplomatski predstavnici zapadnoevropskih zemalja u Beogradu su ovako iskljuciv Milosevicev stav protumacili kao sigurno udaljavanje SRJ od povratka u medjunarodnu zajednicu.

Sta je to sto je neprihvatljivo Saveznoj Republici Jugoslaviji u francusko-nemackoj inicijativi? U prvom delu ovog dokumenta podrzava se "globalni pristup" razresenju jugoslovenske krize, ali se za Bosnu i Hercegovinu naglasava postovanje poslednjeg zenevskog dogovora. Inicijativa se poziva na 20. septembar i dogovor jugoslovenskih lidera na britanskom brodu "Nepobedivi", koji je tada bio usidren u Jadranu, odnosno na ocenu da je Milosevic spreman na nove teritorijalne ustupke koje bi dali Srbi u BiH. Otuda i stav da bi Srbi trebalo da ustupe tri-cetiri posto hercegovacke teritorije, sto znaci da bi Karadzic morao ustupiti sest ili osam procenata teritorije koju sad kontrolise. Prva faza podrazumeva teritorijalno razgranicenje u BiH, pronalazenje modusa vivendi za Srbe u Hrvatskoj (u ovoj fazi se ne pominje bilo kakva suverenost Hrvatske), ali i stav da Srbi nece biti spremni na bilo kakve ustpke ukoliko ne otpocne postepeno ukidanje sankcija. Za Srbe, dakle, ovaj prvi deo ne bi trebalo da bude sporan.

Medjutim, treci deo dokumenta govori o autonomiji Srba u okviru Republike Hrvatske, izvesnoj autonomiji Kosova i nekom vidu autonomije Sandzaka i obezbedjenje izvesnih prava vojvodjanskih Madjara - sve pod medjunarodnim nadzorom. Ovaj deo francusko-nemackog predloga je upravo onaj vruc krompir koga Milosevic ne zeli da uzme u ruke ni po koju cenu, a sto se u SRJ definise kao direktno mesanje stranih sila u unutrasnje poslove SRJ. Drugim recima, sa stanovista Beograda, makar i pod sankcijama, ova inicijativa tesko da ce biti prihvatljiva. Predstavnici Vlade SRJ, kao i Ministarstrva spoljnih poslova, nisu bili voljni da sa novinarima razgovaraju o francusko-nemackoj inicijativi. Jedino sto smo uspeli da sa saznamo je da se ceka sednica Konticevog kabineta na kojoj ce ona biti razmatrana i da ce tim povodom bice izdato sapstenje za javnost.

Slicnom opredeljenju, sudeci po zvanicnim reagovanjima, priklonice se i Hrvatska. Franjo Tudjman stoji cvrsto na opredeljenju da bilo kakvo otklanjanje sankcija za SRJ mora biti uslovljeno priznavanjem Hrvatske od strane SRJ u avnojevskim granicama. Gojko Susak, ministar odbrane Hrvatske, cak javno tvrdi da ima obecanja od SAD da ce podrzati Hrvatske zahteve.

Da li ce francusko-nemacka inicijativa propasti pre nego sto se sa nuznom ozbiljnoscu stavi na pregovaracki sto? Pitanje je, u stvari, sta ce na inicijativu zvanicno odgovoriti Beograd. Ugledni beogradski intelektualac, univerzitetski profesor Leon Kojen smatra da pristup sadrzan u francusko-nemackom predlogu sa srpskog stanovista deluje realisticno i prihvatljivije nego "globalno resenje", cemu je Zapad inace sklon. Osnova "globalnog resenja" za Zapad su bili i ostali Karingtonov haski pristup, sto je za Srbe, bez sustinskih modifikacija, danas neprihvatljivije nego 1991. godine.

• Po mom misljenju, kaze Kojen, Srbi sa obe strane Drine trebalo bi da ozbiljno razmotre ponudu sadrzanu u odredbama prve etape francusko-nemackog predloga: ono sto se trazi u Bosni za pocetak, postepeno ukidanje sankcija protiv SRJ mozda nije u celini prihvatljivo, ali pregovorima bi se i tu verovatno moglo postici da se muslimanski zahtevi ponesto smanje, a nasoj strani daju cvrsce garancije oko sankcija nego sto se sada nude. U svakom slucaju, odbijanje ovakvih, realisticno postavljenih pregovora, moze nas dovesti u situaciju da nam se po treci put, kao u Hagu i Londonu, ponudi "globalno resenje" koje bi dovelo da poptunog teritorijalnog cepanja srpskog naroda, misli Koen.

Djoko Kesic