ISELJAVANJE HRVATA SA KOSOVA

Pristina Nov 18, 1993

AIM,PRISTINA,17.11. Osim Janjeva, selo Letnica blizu Kosovske Vitine predstavlja najpoznatiju hrvatsku enklavu na Kosovu. Po izlasku iz grada, put od Vitine prema Letnici skrece na jugoistok, prema granici sa Makedonijom.

Selo se stislo na kraju jedne kotline. U centru, omanji trg sa propalim asfaltom, okruzen nacickanim malim kucama. Uske i blatnjave ulice vode zrakasto od trga prema kucama sa strane.

Nekoliko prodavnica i kafana, vise pokretnih tezgi sa povrcem i jedan otvoreni kamiionet sa dzakovima brasna na prodaju, ne privlace paznju mestana, koliko dolazak auta pristinske registracije. Rufki Mustafa, privatni auto prevoznik i prodavac brasna iz Djerekara zali se da jos nista nije prodao tog jutra.

  • Nemaju para, skup im je dzak brasna od 100 kg. po ceni od 40 maraka, necu moci pokriti ni benzin dovde- zali se on.

Na sirokom i uzvisenom platou dominira katolicka crkva sa dva velika bela tornja -"Marijino uznesenje", sagradjena pre 8 godina. U toku je sveta misa, objasnjava mlada zena u crnoj marami i dimijama. Ona je Albanka, saznajemo da su jos tri albanske porodice, kolima pristinske registracije, dosle na misu.

Misu vodi mladoliki Don David - zamenjuje oca Nikolu koji se nalazi na sluzbenom putu u Zagrebu. Don David ljubazno odbija da razgovara za novine, ali pristaje da saopsti podatak da je zbog masovnog iseljavanja Hrvata iz sela Letnica, Sasare, Veselica, Zagradje i Podrid u zupi ostalo samo 55O od 2300 dusa.

Sa lepo uredjenog platoa, Vitnica se moze obuhvatiti jednim pogledom. Dim se vije iz veoma malog broja kuca. "Zasto niste poneli kameru da ovo snimite?"- pita T.I., mladic u teksas jakni koji u pocetku pristaje da govori pod svojim imenom, ali na kraju , ipak trazi, da ono bude precrtano u beleznici.

-Pogledajte, osim bivseg Doma zdravlja u koji su se uselile pogranicne vojne jedinice, ne mozete primetiti nijednu novu ili sveze renoviranu kucu. Napisite slobodno, svi cemo se iseliti, najkasnije do proleca. Ovo se vise ne moze izdrzati. Nismo sigurni, ne samo na poljima, vec ni u kucama. Dolaze nocu pa nam skidaju satove za struju- iznosi nas anonimni sagovornik.

Svi Letnicani pristaju na razgovor bez pominjanja imena. Kazu, plase se vlasti i onih iz okolnih srpskih sela koji su sa njima prekinuli svaki kontakt od rata u Hrvatskoj. Od tada, tvrde mestani, ucestale su provokacije, nazivaju ih ustasama, pucaju po noci, pricinjavaju stete na poljima i usevima...

  • Kada je pristinski list na srpskom jeziku "JEDINSTVO" objavio tekst o nasim mladima da se, navodno, nakon borbi na Tudjmanovoj strani, vracaju ovde na lecenje, nama je potpisana smrtna presuda - kaze zemljoradnik T.M., otac cetvoro dece.

-Prvo su poceli da se iseljavaju za Hrvatsku mladi, onda njihova rodbina. To se pretvorilo u pravu bezaniju u kojoj su prednjacili oni koji imaju nesto kapitala. Ostala je samo sirotinja - iznosi G.G., cija porodica, zajedno sa bratovljevom, broji 15 clanova. A zive od jedne male penzije.

Letnicane posebno boli sto vlast, kako tvrde, ne sprecava pljacku imovine onih koji su se iselili. Jer, oni nisu uspeli da prodaju kuce i zemlju zbog zabrane prometa nekretninama. Iznose primer Jakova Tomica kome je, nakon odlaska za Australiju, posecena suma na 5 hektara. Na Gegic Franju su sumokradice pucale, srecom ne pogodivsi ga.

Nasi sagovornici tvrde da milicija, kojoj prijavljuju takve slucajeve, ne preduzima nista.

  • Kazu da nas je pre 700 godina ovde, na osnovu posebnog sporazuma sa Dubrovackom republikom, doveo i stitio car Dusan. A sad moramo da idemo - kaze jedan seljak iz obliznjeg sela Sasari koje je za poslednje dve godine, sa 300, spalo na 20 domacinstava.

Vracamo se na letnicki trg. Oko seoskog postara sjatili se znatizeljnici. Posta sa Hrvatskom dobro funkcionise. Samo, kazu nam, mnogo je vise pisama odavde za tamo, nego u obratnom smeru.

ISMET HAJDARI