IZBEGLICE U MAKEDONIJI

AIM, Skopje, 18.11.1993

U narucju Vodna, planine koja se izdize iznad Skopja nalazi se staro i donedavno napusteno odmaraliste "Dare Bombol", svojina gradskog Crvenog krsta. Ovi za skopjance zaboravljeni paviljoni su dobro dosli za stodvadeset izbeglice iz BiH koji su nasli kakav takav krov nad glavama. Posezili smo ih u sumrak 16 novembra ove godine. Precekali su nas voema hladno:"Vi novinari uvek nas pitate nesto o nasim patnjama, pisete, svet cita a mi i dalje ostajemo daleko od nasih domova i rodnog kraja!" rekao je nama sedamdeset godisnji Hasan koji je sa svojom zenom, cerkom, unukom i sinom pocetkom proleca pobegao iz Srebrenice da ne bi pao kao zrtva velikog masakra. "Ostavio sam dva sina i celo imanje koje sam zaradjivao kroz citavi zivot..." govori bezvoljno Hasan . Kad smo ga pitali dali je zadovoljna smestajom, rekao je: "Imamo osnovne namirnice, eto vidite i sami, kafu, mleko..., pustite me!" To je bilo sve od njega. Vecu volju za razgovor su pokazali mladi stanari kampa "Dare Bombol". Zatekli smo ih u takozvanu "prostoriju za mlade". I za njih nema nikakav znacaj to sto ce neki novinar pisati o njhovoj patnji, ali ipak nisu tako skrti i prihvataju razgovor. "U Makedoniji su nas primili dobro, imamo krov nad glavom i hranu. Ali nije to, to, ne moze se ovako celog zivota!"-kaze nam Samir koji je 92 pobegao od JNA, nasao utociste u Makedoniji i od tada ne zna sta se desava sa njegovom porodicom u Novom Travniku.

Mlade najvise pogadja to sto ne vide nikakvu perspektivu za svoju buducnost. "Trazimo posao u Skopje na crnom, nekad se nadje pa nam plate po 10 DM kao dnevnicu. Ali sta se sa toliko novca moze? Mozemo kupiti samo cigarete da ne bismo morali pusiti ove prozvedene 70 godine, koje dobijamo ovde!2, kaze dvadeset godisnji Suad. On i njegovi drugovi svoju perspektivu vide u Zapadnoj Evropui. "Kad ne mozemo natrag u Bosni, tada je najbolje da nekako stignemo u zapadnoj Evropi. Sta ce s nama Makedonijakoja i sama ima 200.000 nezaposlenih?" kaze Suad. Oni znaju da Makefdonija u kojoj su nasli privremeno utocisste nije deo njihove proslosti i tesko da ce biti njihova buducnost. ;oji sagovornici i stotinjak njih koji zive u ovom kampu cekajuci da saznaju nesto novo za njhovu domovinu BiH, nadajuci se da njhovi najbliski nisu poginuli jos ne gube nadu da ce se jednog dana vratiti svojim kucama. U ovom kampu su utociste nasli samo 1% izbeglica od ukupnog broja u Makedoniji. To su podaci po statistici Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih Nacija. Po statistici Ministarstva za socijalnu zastitu u Makedoniji, u ovo odmaraliste smesteni su samo 0.5% izbeglica od ukupnog broja. Veci deo izbeglica iz BiH je prihfaceno u porodicama u Makedoniji dok ostali, prema nepreciznim informacijama oko 10% su smesteni u pet kampova. U njihovim smestajem brine Crveni Krs Makedonije. Sto se tice onih koji su smesteni u kampovima "situacija je zasada dobra, postoje dobri odnosi izbeglica sa upravama ovih kampova. Primeceni su i slucajevi netolerantnog ponasanja, ali ne moze se govoriti o masovnim pojavama", rekao je nama predsednik Crvenog Krsta Makedonije, Zivko Popovski. Sto se tice izbeglicama smestenih u porodicama javljaju se problemi radi sve nizeg standarda makedonskih porodica koje ne mogu udovoljiti njihovim potrebama.

Brigu izdrzavanja ovih ljidi preuzeo je Visoki komesarijat za izbeglice UN i vise humanitarnih organizacija kao Katolicka sluzba za pomoc, federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca i jose neke, kaze zamjenik ministra za socijalna pitanja Boge Cadinovski, odgovoran za drzavni nadzor stanja s izbeglicama u Makedoniji. Sa izbeglicama nemamo problema, dodaje on, gradjani su ih dobro prifatili, mozda zasada jedinstveni problem je njihov rad na crno". Ovo Ministarstvo je nedavno izdalo saopstenje da Makedonija vise nije u mogucnosti da prifati izbeglice iz BiH. Makedonija ne samo da ne moze vise primiti izbeglice vec pokusava da deo onih koji su smesteni u ovoj republici nadju utociste u druge zemlje. "Oko 2000 izbeglica, u zavisnosti od njihove zelje, odseljeni su u Nemacku, Svedsku, Spaniju, Tursku i u neke druge zemlje", rekao je nam pretsednik Crvenog krsta Makedonije Zivko Popovski.

Za potrebe onih koji su ostali brine se visoki komesarijat za izbeglice UN. Sve osnovne namirnice: hrane, lekovi, obuce i deterdjent su obezbedjeni za izbeglice u Makedoniji, kaze Roze Van Haj rukovodilac biroa visokog Komesarijata u Skopje. Gospodin Roze je voema zadovoljna nacinom kako je makedonska vlada organizovala prihvat izbeglica. Mogu reci da su uslovi u kojim zive zadovoljavajuci, kaze g.Roze. u Visokom komesarijatu zadovoljni su i sa suradnjom sa humanitarnim organizacijama koje ucestvuju u pomaganje izbeglica. Zasada najveci donator je EZ kao i federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, rekao je rukovodilac Visokog komesarijata, g. Roze.

Egzistencijalno pitanje izbeglica iz BiH je zasada reseno. Problem na kome zasada radi je obrazovanje dece koji sacinjavaju 42% od ukupnog broja izbeglica. Makedonska drzava je do sada u svoj obrazovni sistem obuhvatila jedan deo dece u vise osnovnih i srednih skola a ove godine neki studenti iz BiH su upisani i na skopskom Univerzitetu. Za njihovo celosno obuhvatanje u obrazovanju odgovornost je preuzeo UNICEF koji ovih dana otvara svoju kancelariju u Skopje a vec su u toku pregovori UNICEF-a i Ministarstva obrazovanja Makedonije. BORJAN JOVANOVSKI