IZBORNA TRKA 93 U SRBIJI

AIM, Beograd, 15.11.

Prva trecina izborne trke u trecim po redu "prvim slobodnim visestranackim izborima u Srbiji" pokazala je da SPS ni u cemu nije uspesna osim u vodjenju izborne kampanje, da opozicione partije nista nisu naucile ni na tudjim ni na sopstvenim greskama, i da su biraci umorni od donosenja "istorijskih" odluka svake godine. Glasacku "politicku groznicu", koja je karakterisala prethodne dve, izuzetno vruce kampanje, zamenila je egzistencijalna groznica, pracena pocetnom novembarskom inflacijom od 3.500 odsto i poprilican stepen apatije prema najnovijim gibanjima na politickoj sceni. Uostalom, glavnina izbornih taktika je vec vidjena, iako su nesto izmenjeni kriterijumi za razvrstavanje "dobrih i losih momaka", pa su i uloge pomalo drugacije podeljene.

Nove patriote i novi izdajnici

Po receptu uvezbanom prethodne godine, sa drzavnom televizijom kao najvaznijim sastojkom, kojim je legitimni savezni premijer Panic od spasioca srpskog naroda postao izdajnik njegovih najvaznijih interesa, u najnovijem izbornom izvlacenju neprijatelj srpskog naroda broj jedan postao je Vojislav Seselj, lider SRS - onaj isti neprikosnoveni patriota kome je prosli put bilo dozvoljeno da TV autoritetom najpredanijeg cuvara srpstva najglasnije razdvaja izdajnike od rodoljuba. Drzavna televizija bez imalo premisljanja zrtvovala je svoje cedo, gurnuvsi najslavniji politicki lik iz istorije srpske televizije u samo ono malo obaveznih TV promocija propisanih izbornim pravilima. Seseljevo ime, medjutim, i dalje ima zavidnu minutazu na RTS ekranu: ono je sada predmet optuzbi, od kojih najnovija glasi da Seselj "predstavlja veliku opasnost za buduci demokratski zivot Srbije" i "za buducnost srpskog naroda".

Stafetnu palicu patriotizma od Seseljevih radikala preuzela je najmladja od 105 postojecih srpskih politickih partija. Formirana tek pre nekoliko dana (3. novembra), pod vodjstvom Zeljka Raznatovica Arkana, vlasnika poslasticarnice iz Beograda, ali mnogo slavnijeg kao borca za srpstvo iz Brsadina, Vukovara i Bijeljine, ova partija prva je zapocela izbornu trku zestokom kampanjom, pod imenom Stranka srpskog jedinstva. U propagiranje "arkanovskog" jedinstva, pored "tigrova" - clanova Srpske dobrovoljacke garde, pod Raznatovicevom komandom, ukljucile su se i top-licnosti najnovijeg talasa estradnog patriotizma, kao Lepa Lukic, Ceca Velickovic, Dzej Ramadanovski, Oliver Mandic i Neda Ukraden. Trenutno je na redu agitacija za pridobijanje fudalskih navijaca. S obzirom da Arkan ima vazno mesto i u klubu "Crvena zvezda", njegovo postavljanje za Seseljevu zamenu verovatno ce se pokazati kao sjajan izbor.

Nove i stare svadjalice

Opozicija po treci put biracima ispreda istu pricu. I ove izbore glavne opozicione partije docekale su nespremne, razjedinjene i posvadjane kako izmedju sebe tako i unutar sebe. Najveca opoziciona koalicija Depos se raspala, pa opet sastala, spavsi sa proslogodisnjih, na sva zvona oglasavanih, 14 na 3 slova (SPO, Gra|anski savez i Nova demokratija). Kostunicina DSS, koja se prosle godine izdvojila iz demokrata, sa stavom da se treba pridruziti Deposu, istupila je iz Vukove senke, javno oglasavajuci da se sa njim jednostavno ne moze. Demokratska stranka se rasparala po jos jedinom preostalom savu, ali je, za izborne potrebe, brzo ufircana kompromisom starog (Micunovic) i novog lidera (Djindjic) koji se zadovoljio da bude nosilac izbornih lista. Liberali su se podelili oko pitanja treba li ili ne treba izaci na nove izbore, pa dva celnika stranke u novoj frakciji SLS najavljuju prikljucenje nekim drugim izbornim listama. Dok se dani do konacne biracke odluke polako odbrojavaju, opozicioni lideri su jos uvek vise zabavljeni odmeravanjem me|u sobom, nego sa vladajucom strankom i kombinatorikama potencijalnih manjih koalicija (bar u pojedinim izbornim jedinicama), sve uverljivije emitujuci poruku da je ujedinjeni nastup opozicije protiv rezima - cvor oko koga se opozicija grci jos od 1990 - nemoguc.

Politicki izborni zar na nivou prethodnih izbora sacuvali su samo proslogodisnji najveci pobednici - SPS i SRS, koji bi, nakon iznenadnog razvoda saveznistva, sada mogli najvise da izgube. Oni diktiraju tempo i nacin histericne i diskvalifikatorske kampanje, koja ce, po svemu sudeci, biti obelezena kao "SPS protiv SRS" kampanja. Neko je vec primetio da je osnovni cilj izbora '93. popunjavanje onag dela mesta u parlamentu koja su radikalima pros le godine bila ustupljena na privremeno koriscenje.

Sukob socijalista i radikala, zapocet optuzbom za nekompetentnost socijalisticke vlade, premestio se na polje srpskih nacionalnih interesa, oblast u kojoj se SRS oseca najjacom. Ma kako rezultati vladavine SPS bili katastrofalni na ekonomskom i socijalnom polju, ona su klizav teren za rusenje socijalisticke vlasti, jer ce SPS sve svoje ucinke opravdati sankcijama. SRS je zato optuzio socijaliste da su izdali interese Srba preko Drine, isticuci svoje zasluge u borbama u Bosni i Hrvatskoj zavanju tamosnjeg stanovnistva. Ali se ova racunica pokazala pogresnom. Naglasavanjem svog oruzanog nacina borbe za srpstvo nasuprot pasivnom ponasanju SPS, SRS se ponudila kao zgodan zrtveni jarac na koji se moze svaliti sva krivica za srpsku umesanost u ratne zlocine u Bosni, etnicko ciscenje i ratno profiterstvo. Brzometno je pohapseno dvadesetak clanova SRS i Srpskog cetnickog pokreta, sa optuzbom da su bili umesani u ratne zlocine, napade na izbeglice, da su nedozvoljeno posedov ali oruzje ili bar tone brasna. Seselj je odgovorio protivudarom: sve akcije njegove stranke, pa i one koje se ticu borbi u Bosni, obavljane se uz saglasnost i mentorstvo institucija rezima, posebno MUP i SDB Srbije. Ovo je, me|utim, porekao - sada vec bivsi - potpredsednik njegove stranke, dodatno srozavajuci sukob oko patriotizma do price o Seseljevom utajivanju nekakvih kilograma srebra.

Vrhunac u dvoboju bivsih saveznika nastupio je napadom celnika SRS n a predsednika Milosevica, koji je nazvan najvecim "mafijasem", cega su se radikali do sada pazljivo cuvali. Od tog trenutka, na Seselja su usmereni topovi najveceg kalibra iz propagandne masinerije SPS. Na RTS ekranu, preko koga se nije cula ni poslednja, kao ni prethodne Seseljeve izjave, smenjuju se funkcioneri drzavni i partijski funkcioneri koji Seselja nazivaju opasnoscu "od koje se srpski narod mora osloboditi na predstojecim izborima". Prica zvana "Seselj" jednog ce dana biti divna tema za analizu funkcionisanja televizije u Srbiji.

Novi, odmrznuti predsednik

U najnoviju izbornu kampanju spremna je usla jedino SPS. Ljutito raspustanje "nedostojanstvenog" parlamenta, koje je otvorilo ulaz u novu izbornu utakmicu, obavio je upravo njegov, doduse "zamrznuti", predsednik. Pri odredjivanju nosioca lista, koje su socijalisti predali prvi, kako bi bili i prva partija na glasackom listicu, Milosevic se nije libio da jednostavnim potezom svoju partijsku lidersku funkciju "odmrzne" i stavi se na celo svih lista. I vise od toga - on je u ucvrscivanje vlasti socijalista zalozio sav svoj autoritet predsednika drzave.

Posto nije uspeo da ostvari nijedan od tri prosle godine proklamovana cilja - mir, ekonomski prosperitet i suzbijanje kriminala

• Milosevic je svoju harizmu upregao da birace ubedi da sva zla njihove svakodnevice dolaze od sankcija, i da ce dosledna miroljubiva politika srpskog rezima ("mir u Bosni ce se brze uspostaviti nego sto mnogi pretpostavljaju") biti nagradjena ukidanjem sankcija.

Samo jedan dan trebalo mu je da izdejstvuje sklapanje mira izmedju Radovana Karadzica i muslimanskog vo|e Fikreta Abdica, kojim je "mir osvojio pola Bosne". Na drugom "pola" angazovao se u "dugim i otvorenim" razgovorima sa kopredsednikom medjunarodne konferencije o bivsoj Jugoslaviji Stoltenbergom, ministrom inostranih poslova Grcke Karolosom Papuljasom, zamenikom ruskog ministra insotranih poslova Vitalijem Curkinom. Svi su ovi predsednikovi sabesednici pruzili podrsku naporima Srbije i SRJ stizanje mira i stabilnosti na jugo-prostorima", a sto je jos vaznije, obecali da ce se zalagati za ukidanje "genocidnih, nepravednih, nezasluzenih, tragicnih, nehumanih, apsurdnih, nepotrebnih i kontraproduktivnih" sankcija medjunarodne zajednice protiv Srbije i SR Jugoslavije.

U Bosni se, uz pomoc Srbije, vise ne rusi vec se gradi

• zapocela je izgradnja pruge Bijeljina-Brcko-Milosevac, koja ce povezati tri srpske zemlje... Rusi samo sto nisu Jugoslaviji obezbedili veliku kolicinu gasa... Uprkos medjunarodnom pritisku, Srbija je pod vodjstvom SPS, eto, uspela da ocuva srpske nacionalne i drzavne interese, a svi problemi ce se resiti kada zemlja jednom vise ne bude u blokadi. Od proslogodisnjeg pozivanja na odupiranje medjunarodnom pritisku, kome se Srbija saginjati nece, izborna strategija SPS preusmerila se na integraciju Jugoslavije u svetsku zajednicu koje ce resiti i njene ekonomske i socijalne probleme.

Ma kako ova obecanja izgledala neadekvatna, u situaciji kad je prosecnom gra|aninu Srbije za prezivljavanje potrebno 23 puta vise novca od onog koga trenutno prima u obliku minimalne plate, medju biracima koji izadju na izbore velikih dilema verovatno nece biti. Dok druge stranke obecavaju da one Srbiju mogu izvesti iz krize u koje je nisu uvele (Depos: "Ima nade, ima, ima", DS: "Izlaza ima", SRS: "Srbija ipak moze da iza|e iz ekonomske krize. A mi znamo kako se iz krize izlazi", NKPJ: "Vratimo socijalizam - vratimo bolji zivot"), Milosevic deluje kao najbolji poznavalac njene sustine ali i njenog razresenja. Tesko je ocekivati da ce ljudi koji su dozvolili da budu dovedeni dovde, svome predsedniku onemoguciti da ih odavde i izvuce, sada kada ih on uverava da je izlaz nadomak ruke.

Jovanka Matic