RADIO POBUNA

AIM BEOGRAD, 15. 11.

Strajk Radio Panceva

• Ne popustajte ni po koju cenu, mi cemo vas stititi ako treba i fizicki - bio je vapaj jednog od hiljade slusalaca, koji se Radio Pancevu javljaju neprekidno od 21. oktobra, kada su novinari i tehnicari ove radio stanice stupili u strajk. Ovaj slusalac oglasio se u noci izmedju 5. i 6. novembra, u trenutku kada se ocekivao upad lokalne milicije po nalogu opstinske vlade, koja je nekoliko sati pre toga donela odluku o prestanku rada Radio Panceva. Tada je poceo kontakt-maraton, u kome su se novinari smenjivali ispred mikrofona, a slusaoci dezurali kraj radio prijemnika. Neizvesnost je trajala 24 sata - milicija ipak nije dejstvovala, smatrajuci odluku opstinske vlade nezakonitom (nju moze doneti samo Skupstina opstine), a opstinske vlasti su sutradan, prvi put od pocetka strajka, trazile obnavljanje pregovora sa pobunjenim novinarima.

Muke Radio Panceva pocele su pre vise od godinu dana, kada je vlast u opstini preuzela socijalisticko-radikalska koalicija. Na prvoj sednici, novoizabrani parlament svojom prvom odlukom oduzeo je osnivacka prava DP "Pancevcu" u cijem su sastavu tada bili list "Pancevac" i Radio Pancevo, a koja je na njega prenela prethodna optstinska garnitura. Smenjivanjem tadasnjih glavnih urednika i razdvajanjem firme na dva samostalna preduzeca cinilo se da su "autonomni prosotr tolerancije" i "zvuk slobone misli" zadugo proterani iz Panceva.

Pod novom upravom, cija kadrovska resenja nisu zadovoljavala ni minimum profesionalnih kriterijuma, materijalni i profesionalni standard i lista i radija drasticno su opali. Pre sest meseci, opstinska skupstina odlucila se da za glavnog urednika lista, radija i novoformirane televizije postavi profesionalne novinre iz sastava redakcije. Medjutim, za izbor direktora presudan je ostao partijski kriterijum, sto je kulminiralo u pobuni novinara i tehnicara Radio Panceva.

Naime, novopostavljeni direktor Radio Panceva, profesor marksizma i sahovski majstor Pavle Orlov, umesto poslovnom politikom firme vise se bavio uredjivackom politikom. Prvo je na glavnog urednika Mirjanu Curcin izvrsen pritisak da ukine kontakt program jer, navodno, slusaoci neodmereno govore o vladajucoj partiji. Program je ukinut. Nije prihvaceno, medjutim, da se u muzickom delu programa prekine emitovanje pesama izvodjaca iz bivsih jugo-republika, uprkos pretnji radio novinarima da nisu patriote, da su "peta kolona" i da ce im patriotske snage demolirati tehniku. SUkob izmedju redakcije i opstinske vlasti, olicene u durektoru Orlovu, kulminirao je u septembru, kada tadasnja predsednica opstinske vlade Nada Kirbus direktno proziva dvostrukog narodnog poslanika i sefa pancevackih socijalista SInisu Batala, republickog ministra Bogoljuba Bjelicu i njihove saradnike, za zloupotrebu sluzbenog polozaja i razne mahinacije. Novnari sva tri medija o ovom sukobu unutra socijalista izvestavaju profesionalno, ne dajuci prevagu ni jednoj strani. Medjutim, direktor Orlov, bez znanja glavne urednice, menja programsku semu i sat programa prepusta Sinisi Batalu, koji iznosi najteze optuzbe na racun gospodje Kirbus. Sutradan, Orlov zabranjuje da se u programu, na poziv glavne urednice, pojavi Nada Kirbus, kako bi se culi i njeni argumenti. Ova epizoda ce se kasnije smatrati fatalnom za dalju urednicku sudbinu Mirjane Curcin. Posto je vrh SPS stao na stranu Sinise batala i gospodja Kirbus smenjena, na red su dosle i smene glavnih urednika "Pancevca" i Radio Panceva (glavni urednik TV Pancevo sam je podneo ostavku). Glavna urednica Radio Panceva smenjena je na sednici Skupstine opstine na kojoj cak nije bilo kvoruma, a za novog glavnog urednika imenovan je covek minornog novinarskog iskustva, bez ikakvog poznavanja radija, bez zaposlenja i bez drzavljanstva, sto ce se pokazati kasnije. U dlaku isto kadrovsko resenje snaslo je i "Pancevac", sem sto je u list postavljena osoba zenskog pola. Za redakciju radija ovo je bilo previse.

Na zboru zaposlenih u Radio Pancevu doneta je odluka o strajku - nije priznato smenjivanje g. Curcin ni imenovanje novog glavnog urednika Ranka Mocevica. Trazi se smenjivanje direktora Orlova, koji je za samo pola godine kirektorovanja naneo veliku i materijalnu i profesionalnu i moralnu stetu Radio Pancevu. Deset zaposlenih novinara i tehnicara, koji svi cine strajkacki odbor, zahtevaju takodje da se ubuduce izbor direktora i glavnog urednika obavlja uz saglasnost zaposlenih. Zahtev se obrazlaze cinjenicom da je Radio Pancevo drustveno preduzece, koje se izdrzava zahvaljujuci trzistu, dok opstina obezbedjuje tek tri odstoprihoda. Iako titular drustvene svojine ne postoji, u ovom slucaju radio se tretira kao vlasnistvo jedne partije. S druge strane, 70 odsto opreme radija kupili su zaposleni od svojih prihoda i zahvaljujuci sponozorima, donatorima i raznim akcijama.

Od samog pocetka strajkaci su odlucili da strajka bude radni i da program ne prepustaju direktoru i njegovim "satelitima". Osim muzike i reklama, jedine informacije koje se emituju odnose se na strajk. Posle pokusaja opstinske vlasti da strajk proglasi nezakonitim i pokusaja direktora Orlova da lancima i katancima, kao i dovodjenjem portira iz Skupstine opstine, spreci ulazak novinara u Radio Pancevo, postavljene su strajkacke straze i program se emituje 24 casa. Mada su u strajku, novianrima su urucene i suspenzije, koje oni nisu prihvatili jer su nezakonite. Pocelo je i potpisivanje peticije podrske radiju u strajku, a brojni Pancevci i Beogradjani se svakodnevno trude da strajkacima olaksaju borbu sa opstinskim silnicima. Nazalost, podrske nema ni od kolega iz lista "Pancevac" ni iz TV Panceva, koji o strajku izvestavaju jednostrano. Isitni za volju, cetvoro novinara "Pancveca" je suspendovano, dok su ostali "neposlusni" poslati na godisnji odmor.

Posto je u medjuvremenu pocela predizborna kampanja, vladajucoj partiji i njenoj pancevackoj ispostavi svakako ne prija ova radijska pobuna koja preti da preraste u narodni bunt. Pregovori su opet u prekidu, ali se moze ocekivati potez centrale jer ispostava ocigledno nije us tanju da se nosi sa vrucom kasom koju je zakuvala. Radijci su reseni da se bore "do poslednjeg daha", a mnogobrojno slusateljstvo podrzava jednu od strajkackih parola "Mi strajkujemo, jer i vi iamte pravo na istinu".

Ofelija Backovic