JOS JEDAN BOJKOT
AIM, Pristina, 15.11
Albanci i izbori u Srbiji
Dilemu da li ce na izborima u Srbiji ucestvovati i oko milion albanskih biraca sa Kosova - petina ukupnog birackog tela srpsko-crnogorske federacije, razresio je u startu Ibrahim Rugova, lider kosovskih Albanaca. "Mi necemo ucestvovati na srpskim izborima. Albanci su imali svoje izbore i imaju stav o kosovskom pitanju" - rekao je Rugova, samo dva dana nakon raspustanja srpskog pralmenta.
Behlul Becaj, predsednik Politikoloskog drustva Kosova, nevladine organizacije, ovako objasnjava razloge alabanskog bojkota: "Prihvatanjem da stanu u glasacke redove 19. decembra i formalnim instaliranjem u sistem u kome dominiraju anti-albanski cinioci, ALbanci ne samo da ne bi imali sansi da nesto menjaju u svoju korist, vec bi dali vizu vlastitom kolektivnom mazohizmu" - kaze on u izjavi za AIM.
Albanske partije i javnost ignorisale su i poziv na izbore sa najviseg mesta - od predsednika SRJ. Zoran Lilic je ovaj poziv uputio nedavno iz Pristine, gde je priisustvovao konferenciji prorezimskog udruzenja novinara iz Srbije i Crne Gore.
Zategnutost koja vlada izmedju oko 1,8 miliona ALbanaca na Kosovu i srpskih vlasti toliko je velika da se njihova koalicija sa beogradskom demokratskom opozicijom , protiv zajednickog politickog protivnika olicenog u predsedniku Milosevicu, cini nemogucom cak u uprkos medjunarondih prizeljkivanja.
Predstavnici mladje i politicki fleksibilnije generacije albanskih politicara svesni su uloge koju glasovi albanskih biraca mogu imati na dalji razvoj situacije u Srbiji, a samim tim i na kosovsko pitanje. Veton Suroi, novinar i osnivac Parlamentarne partije, predlozio je svojim sunarodnicima da ucesce na izborima ne odbacuju apriori, vec da pazljivo izvagaju razloge sa i protiv bojkota. Njegov istomisljenik, jedan od vodja SOcijaldemokratske partije, Skeljzen Malici, konkretno predlaze da ALbanci preko nestranacke liste u Beograd posalju 30 poslanika koji ce se u parlamentu boriti za kosovsku suverenost - dominantnu politicku opciju Albanaca.
Zbog ovih predloga Suroi i Malici proglaseni su otpadnicima jedinstvenog albanskog fronta. Zbog ovoga, a jos vise zbog kredibiliteta koji RUgova uziva medju kosovskim ALbancima, za ocekivati je da ce biracka mesta u kosovskim gradovima 19. decembra ostati gotovo pusta.
Albanska apstinencija iz drzavnog zivota zapocela je nakon ukidanja pokrajinskog pralmaenta 2. jula 1990. godine. Albanci su pored serije bojkota srpskih izbora u poslednje tri godine odbili i ucesce u popisu stanovnista 1991, a ne ucestvuju ni u drugim aktivnostima lokalne administracije. Proteklog meseca je zbog toga propao referendum pristinskih vlasti o doprinosu gradjana za izgradnju gradskog vodovoda.
Najnoviji albanski bojkot, u krajnjoj instanci, moze samo ici na ruku vladajucoj partiji u Srbiji. Zahvaljujuci nakaradnom izbornom zakonu, po kome i samo 10 odsto biraca moze izabrati clanove Parlamenta, vec se sad moze pouzdano tvrditi da je SPS sa 30 kosovskih mandata u startu u prednosti nad opozicijom.
Zeljko Raznatovic Arkan, covek koga pored mnogobrojnih medjunarodnih poternica optuzuju i za ratne zlicine zbog predvodnistva odredima smrti u bosanskom ratu, ovogodisnji je izborni dzoker rezima na Kosovu. Iz hotela "Grand" u Pristini, gde je smestio svoj stab jos prosle godine, kada je po prvi put izabran za poslanika srpskog parlamenta, Arkan Albancima porucuje da im se ne pise dobro, ukoliko on dodje na vlast. "Ako pobedim, pozvacu sve Albance od 18 do 55 godina u vojsku. One koji se ne odazovu, ceka put u Albaniju" - kaze Raznatovic.
Da sa "zlocincem decijeg lica", kako su Arkana prozvali novinari, nema sale, potvrdjuju i akcije njegovih naoruzanih pratilaca koji, lepeci izborne plakate po pristinskim ulicama, nisu zaobisli ni albanske lokale, sa pretnjom da ce, ukoliko ih valsnici skinu, lokali leteti u vazduh.
Ismet Hajdari