NAUKA NE STANUJE VISE OVDE

Intervju: Ivan Ivic

AIM Beograd, 10, novembar 1993. Profesor Ivan Ivic sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, spada u red onih naucnika Srbije ciji su radovi vrlo dobro poznati u svetu i koji je cesto citiran. Jedan je od najpoznatijih i najpriznatijih jugoslovenskih naucnika koji se bavi razvojnom psihologijom. Uz dugogodisnji naucni i pedagoski rad, imao je jedan" izlet" u politiku, kada je prihvatio ponudu proslogodisnjeg premijera SR Jugoslavije,Milana Panica, i kratko vreme bio savezni ministar za obrazovanje, nauku i kuluturu. Sada je opet ono sto je decenijama bio-univerzitetski profesor.

-Kao dugogodisnji profesor, a pre svega profesor na psihologiji, da li mislite da je doslo do pada motivacije ucenika za znanjem i ako jeste,zasto?

• Muke imate ako hocete da nastavu gradite na interesovanju, inicijativi, aktivnom ucescu studenata. Rekao bih da je dejstvo ove ukupne situacije , uz opste materijalno osiromasenje, i katastrofalno siromasenja Univerziteta: mi nemamo knjige, na primer. Na sto studenata imamo jednu ili dve knjige u biblioteci, a oni sami ne mogu da ih kupe. U ovoj situaciji u kojoj opada i kvalitet nastave, nema minimalnih uslova za pravi univerzitetski rad, a opada i motivacija nastavnika, jer sami zive sastavljijuci "kraj sa krajem". S druge strane, vlast je smenom rektorske ekipe na Univerzitetu samo doprinela sveukupno losoj atmosferi. Zakon o univerzitetu koji je nametnut mimo volje univerzitetskog dela ljudi koji su ucestvovali u njegovom pravljenju, stvarno dozivljavam kao udar po Univerzitetu koji ima za jedinu svrhu da umiri Univerzitet, tako da ne smeta politici.

-Primecujete li da i kod studenata ima uproscenih i sematizovanih razmisljanja o srpskom narodu, kao univerzalno ponosnom ili kao ztrvi nekakvih zavera?

Zbog depolitizacije nastave izbegava se da se zadire u ta pitanja, tako da nemam neke direktne informacije. No, koliko mogu usput da primetim, rekao bih da je doslo do polarizacije i da je jedan deo omladine, i to iskljucivo studentske omladine, dosta kontaminiran pravim nacionalizmom. Oni smatraju da postoji neka zavera protiv ovog naroda. Tako se i sankcije tumace kao nekakva zavera tipa "oduvek su bili protiv nas". Postojanje dela studenata koji sve to prihvata nije tesko objasniti, s obzirom na delovanje vecine bazicnih faktora u drustvu. Moja konstatacija jeste da je omladina kod nas neutralizovana. Ona je prosto gurnuta na marginu, prepusteno joj je da slobodno bira da li ce da slusa pop, folk ili ne znam koju muziku, ali da se ne mesa u politiku. Na drugoj strani imate studente, posebno iz srednjih gradskih slojeva, kod kojih ima jako mnogo kosmopolitskog i univerzalnog. To vidite po njihovim interesovanjima, po odevanju, po muzickim ukusima. Taj deo "McDonald" omladine je ucestvovao u studentskom protestu. On nije podlegao stereotipipima. Rekao bih, na kraju, da imam utisak da se omladina razdelila i da ima onih koji su ogrezli u nacionalizam i onih koji su zadrzali pasivnu kosmopolitsku poziciju.

-Stalno se govori da je veliki odliv pameti iz Jugoslavije. Pominju se cifre od 100 pa do 350 hiljada svrsenih studenata koji su otisli. Da li Vi imate neke pouzdanije pokazatelje?

Jedno je odliv mozgova, a drugo je srozavanje mozgova koji ostaju ovde. Prvo bih o ovom drugom. Moje odeljenje, koje je nekad primalo 95 stranih casopisa, vec dve godine nije primilo nijedan i nije kupilo ni jednu stranu knjigu. Zahvaljujuci tome, smanjuje se razlika izmedju onih koji su bili nesto bolji na Univerzitetu i onih koji se nisu uklapali u svetske kriterijume kvaliteta. Ima kolega koji nisu ni primetili sankcije, bar sto se naucnog rada tice; niti su isli na medjunarodne skupove, niti su publikovali u inostranstvu, niti su se na ozbiljan nacin sluzili stranom literaturom, niti su odrzavali kontakte. Za razliku od njih, mene sankcije pogadjaju. Naravno da nije bitno sto mene licno pogadjaju, ali sam hteo da kazem da oni sto su ostali, zbog uslova pod kojima rade, onemoguceni su ovom situacijom. Kvalitet rada na Univerzitetu se srozava i to treba vrlo jasno reci i pored toga sto uvazeni novoimenovani rektor tvrdi da postoje svi uslovi za normalan rad Univerziteta. Mozgovi koji su ostali tu, rade "na rezervi", i to je prva tragicna cinjenica. Druga je taj odliv. Odlaze elektrotehnicari, molekularni biolozi, matematicari, tehnolozi... Odlaze i strucnjaci drugih profila, ali se ne zaposljavaju u struci. Na primer, na mom predmetu jedan asistent je ostao u inostranstvu, a sa celog odeljenja otprilike jedna trecina ljudi je otisla van. Iz moje porodice, od dve cerke, jedna mi je u Americi na molekularnoj biologiji. Ocigledno je da odlazak skolovanih ljudi poprima masovni karakter. To moze da bude pogubno, ja mislim do te mere da ce izazvati i neke geneticke posledice. Srbija imala je to vec jednom prezivela, kada je u Prvom svetskom ratu jedna trecina muskog stanovnistva postradala. Postradali su sposobniji, jer oni koji su nesposobni nisu ni isli u vojsku. I sada je u pitanju selektivan odliv sposobnih. Ako se odliv nastavi ovim intenzitetom, posledice ce biti dugorocne. U disciplinama koje su mogle i koje je trebalo da ovu zemlju modernizuju, a to su elektrotehnika, razne tehnolocke discipline, matematika i sl., ostajemo bez citavih generacija. Tako se zaostaje u modernizaciji. Druga bi sitacija bila kada bi se zemlja stabilizovala i kada bi postojala mogucnost da ti ljudi koji su otisli budu veza sa svetskim univerzitetskim sredinama - to ne bi bilo tako tragicno. Ne bi se doslo u sitaciju da, na primer, molakularna bioligija ima samo tri nastavnika koji treba da zamene sve one koji su negde otisli. Sto je najgore, ne nazire se mogucnost da oni koji sada rade po svetu, uskoro masovnije dodju nazad. Oni su, najverovatnije, trajno izgubljeni za nasu nauku i za nase drusrtvo.

-A kako je onima koji ostaju , kako je uopste moguce danas raditi na beogradskom Univerzitetu?.

Posebno je pogodjen onaj malo napredniji deo, oni koji su po prirodi stvari morali da se oslanjaju na medjunarodnu saradnju. U nekim sredinama je takvih vrlo malo bilo i oni su trebalo da vuku Beogradski univerzitet i nasu intelektualnu sredinu napred, a bas taj deo je najvise pogodjen. Kada god govorim sa prijateljima ili zvanicnicima iz inostranstva, posebno kada govorim o sankcijama u oblasti kulture ja ukazujem da one pogadjaju upravo ljude koje nije trebalo da pogodi. Stvorena je atmosfera besperspektivnosti i gubljenja vrednosti svakog intelektualnog rada. Deo iteligencije je emigrirao, a deo pao u nekakav ocaj, intelektualno se predao, odustao i od minimalnih pokusaja da odrzi kakav-takav duh, u nadi da ce doci bolja vremena. Pokusao sam sebe da poredim sa nekim parnjakom na Univerzitetu u Evropi, pa kad vidim koliko vremena izgubim na prevoz, pa kad vidim koliko vremena izgubim da kupim sto mi je neophodno za zivot, koliko nema mogucnosti da dodjem do novih knjiga jer ih ne kupuje ni biblioteka, a ni ja ne mogu vise od svoje plate da odvojim stotinak maraka za jednu knjigu, kada sam do za mesec oktobar primio manje od 60 maraka, odustajem , jer je svako poredjenje besmisleno.

• Kako biste prokomentarisali sve cesce konstatacije da je ovo drustvo obolelo, odnosno, da je patolosko drustvo. Da li su to prestrogi sudovi i prejaki izrazi za stanje u kome smo se nasli?

Ocigledno je da je drustvo u kome imate takav stravican pad proizvodnje, zamiranje vitalnih delova privrede, zamiranje kulture, srozavanje univerzteta i sunovrat standarda stanovnistva- bolesno. Prekjuce je umro jedan od najvecih matematicara i najvecih stvaralaca u ovoj zemlji, Djuro Kurepa.

Njegovo ime je poznato u svetu, a njegova otkrica ulaze u fond matematickih znanja sveta. Video sam samo jednu posmrtnicu u novinama. Objavljena je kratka informacija da je zapravo ubijen i opljackan. I sam nacin na koji se sve to desilo je paradigmatican. Taj naucnik svetskog znacaja ubijen je zbog penzije koju je podigao u banci. Ali ono sto jos vise onespokojava je da sam u istim novinama u kojim sam procitao kratku vest o smrti Kurepa, video posmrtnice dvojici mladica koji su ubijeni u obracunu kriminalaca na Banovom Brdu. Desetine i desetine posmtrnica za njih, citave stranice, a za Djuru Kurepu samo jedna. Eto, i to je svedocanstvo patologije ovog drustva. Takvo jedno odmeravanje. Vidite kakvim se i koliko se nekim licnostima poklanja paznja. Stalno se na televiziji vrti neki Dacevic, jedan Arkan, nekavi kriminalaci i bukvalno nepismeni ljudi. Predizborne parole tog Arkana su jezicki neispravne, a on zagovara srpsku slogu. Koliko su takvi ljudi drustveno vise vrednovani naspram stvaralaca, kao sto je bio Kurepa. Nista ne vredi sto je neko usao u sve svetske antologije. Prema sada vladajucem, a poremecenom sistemu vrednosti i vrednovanja, ljudi ozbiljnih i postenih dostignuca nemaju medijsku promociju. Pogledajte tu patologiju u oblasti vrednosti u medijskoj kulturi, gde vlada apsolutna mizerija, naspram stvarnih vrednosti.Ja tu mislim i na dobre domacice, dobre vinogradare, odgajivaca stoke, strpljive naucnika koji citav vek provode po bibliotekama i laboratorijama ili cestite radnike koji rade produktivno. Rad je ovde apsolutno obezvredjen i to je bazicni poremecaj u kulturi koji ce nama da se sveti decenijama i posle otklanjanja sankcija i izlaska iz ratnog stanja. Prosto se ne mogu dati tacne procene kolike su stete napravljene, a odliv pameti o kome smo pricali je samo jedan od simptoma patologije drustva.

-Da li su za Vas sankcije kazna za ovaj narod ili podrska vlasti?

Jedno je razgovarati o intencijama onih koji su donosili sankcije, a drugo o njihovom stvarnom ucinku. Moje licno vidjenje je da su sankcije donete najvise da bi se umirila njihova savest, jer su za rasplamsavanje rata koji je nastao na tlu Jugoslavije i Evropa i Evropska Zajednica i Ujedinjene Nacije imale svog udela pogresnim potezima. Izgleda da oni koji su ih donosili nisu uopste pravili neku vrstu proracuna sta se sve moze desiti. Pokazalo se da su sankcije visestruko pogresne. Ja mislim da njihova namera nije bila da ucvrscuju rezim.

Medjutim, pritisak spolja na bilo koju zajednicu pojacava unutrasnje tenzije, ali dovodi i do homogenizacije." Pritisnuto jace sve vise skace" - to je pravilo nekakve grupne dinamike. Kada spolja pritisnete neku grupu, ona se ujedinjuje. Istu gresku cini Srbija u odnosu na albansku manjinu. Pritiskom joj pomaze da se jos vise homogenizuje i ojacava u otporu. Mislim da je svet isforsirao unutrasnju homogenizaciju. Situacija je izuzetno teska i ja hocu da stalno radim da bih nesto popravio i stalno da kritikujem ono sto nam se desava, ali ja nikada necu dozvoliti sebi da napadam u inostranstvu svoju zemlju. Iako imam vrlo kritican stav. I to je elementarna logika. Mislim da ti koji su donosili sankcije nisu vodili o svemu ovome racuna. Tek sada kada se na slucaju Iraka i Jugoslavije sagledaju efekti, pocinje da se pravi neki bilans sankcija i da se malo vise razmislja o tome. Sada je jasnije da sankcije pogadjaju one koji su bili orijentisani ka svetu, oni su izgubili i literaturu i kolegijalne, profesionalne i naucne kontakte. Nista nisu izgubili oni koji za takvu komunikaciju nisu bili mnogo zaiteresovani ili im je cak bilo stalo da takvih kontaka i nema, jer se tako izbegavaju svetski kriterijumi vrednovanja naucnih i strucnih dometa.

NADEZDA GACE