MONETARNI HAOS KAO DEO EKONOMSKE POLITIKE

AIM,Beograd 10, novembar 1993. Inflacija jugoslovonskog dinara je pracena kvantitativnim i kvalitativnim skokom kriminala. Tako se doslo u situaciju da zivot u Srbiji nema veliku cenu iako su troskovi zivota najveci na svetu. Sa novcem koji se moze sacuvati koliko i sladoled na suncu i sa unistenom privredom prezivljavanje se svodi na stalno izmisljanje novih trikova kako bi se preskocio jaz izmedju malih plata i velikih troskova i izmedju praznih rafova prodavnica i stavrnih ili godinama blagostanja izgradjenih potreba. U igri "fer odnosa, pa ko koga prevari" jedan od najglavnijih igraca je drzava sa svojim organima i instrumentima.

Nema mnogo smisla navoditi poduzi spisk prevara i mucki koje su radjene za racun drzave ili sa njenim blagoslovom. Dovoljno je opisati monetarni haos nastao oko vikenda 8 novembra: crni kurs marke, odnosno specijalitet deviznog poslovanja nove Jugoslavije, ziralni otkup marke (dinari se daju na racun, a ne "na ruke") je napravio frapantan prisrast u svega nekoliko dana. Kurs marke je za sedam dana udesetostrucen, a za vikend je "ziralna marka" skocila sa 300000 dinara na skoro dva miliona, odnosno usestostrucena je. Vrtoglavi prirast kursa je zapocela budvanska banka, a prihvatila ga je vecina banka i raznih vrsta stedionica. Ulogu "zeca", odnosu ulogu onoga koji je besomucno forsirao dalje poskupljivanje cvrstih valuta je na sebe uzela Beobanka. Po prvi put dileri nisu mogli da prate ovako kretanje odnosa marke i dinara, sto govori da nije bilo uobicajnog prebacivanja novca iz primarne emisije na ulicu. Gradjani su iz reda za prodaju deviza trcali da sto pre potrose tako dobijen novac i po svemu sudeci su ovu rundu trke sa cenama dobili jer su prodavnice ponovo opustosene.

Mogucnost da se dve marke pokrije negativno stanje na tekucem racunu koje je visestruko nadmasivalo prethodnu platu, a da se sa narednih pet obezbedi solidna dinarska rezerva je trajala vrlo kratko. Prekinuta je uvodjenjenem najnovijeg paketa mera "tri vlade". Prosli paket ekonomskih instrumenat koji su promovisali, kao i sad, zajedno predsednici savezne i dve republicke vlade je nakon izazivanja haosa u snabdevanju i nezapamcene nestasice roba, velo brzo i vrlo tiho napusten. Novembarsko pojavljivanje premijerkog trija - Kontic, [ainovic, Djukanovic je doslo nakon stvorenog finasijskog haosa. ^injenicu da je Beobanka, koja je je prednjacila u rasturanju i ono malo zakonomernosti koje je vladalo na "crnom deviznom trzistu" personalno i tradicionalno povezana sa kucom predsednika Srbije mnogi mogu zlonamerno da tumace, ali je tesko poverovati da je tako velika banka napravila samo "kiks" u poslovanju nakon koga mora na "popravni ispit".

Prica se da je u ovih nekoliko dana obezvredjivanja sopstvene nacionalne valute prikupljeno oko sto miliona dolara. To svakako nije cifra koja je za zanemarivanje i sa njom bi mogla da se zapusi jedna od par hiljada rupa koje su se pojavile u sistemu. No, ta cifra nije ni dovoljno vredna da bi se njome opravdao ovako besomucno duvanje u vec prepumpana jedra inflacije.

Promovisani paket mera je skup nekonzistentnih pravila, zakonskih i podzakonskih akata, gomila restrikcija ionako suzenog prostora za delovanje trzista, ponovno uvodjenje nekakvih kvazicarina izmedju Crne Gore i Srbije ... i davnje ovlascenja nekim bankama da odredjuju kurs dinara. Od pocetne ideje da to budu cetiri doslo se do deset priviligeovanih banak. Doduse, drzavni aparat i Jugoslavije i Srbije, vec poduze pokusava da organizuje ono sto mu po nadleznosti pripada onako kako je to radjeno u centralno-planskim privredama. Taj, iako los, mehanizam i mogao da funkcionise neko vreme (uostalom i funkcionisao je u Istocnoj Evropi) da nisu rastureni svi njegovi instrumenti. Godine prednosti Jugoslavije nad susedima u pogledu priblizavanju trzisnoj privredi su se, pred ambicijama za svopstu kontrolisanu i dirigovanu privredu, pretvorile u veliku manu. Cinovnici Vlade Srbije mogu sa svog kancelarijskog prozora da gledaju spomenik najcuvenijem planeru bivse Jugoslavije, Borisu Kidricu, ali nemaju nacin da ozive nepohodne instrumente da bi mogli da izvedu kontrolu proizvodnje i distribucuje "materjalnih dobatra".

Kada se sve ovo zna, i kada se podje od predpostavke da je haos na monetranom prostoru Srbije izazvan sa znanjem, uz saglasnost ili po nalogu vlasti, onda se postalja pitanje zasto je to ucinjeno. U opticaju niz mogucih odgovora:

(1) Predizborno zavodjenje reda. Eksplozivno kretanje kursa marke ce izazvatimisto takvo kretanje domacih cena. Kako je marka prepumpana, ovaj nagli rast ce usporiti buduci prirast tako da ce se steci uslovi za kratkotrajno smirivanje inflacije - bar do izbora. Uz ovaj scenario bi islo i zavodjenje reda u pogledu stampanja novca. Prem izjavama zcanicnika Narodne banke Jugoslavije i nekih direktora poslovnih banaka trenutno se novac emituje i u narodnim bankama republika i u obe srpske republike van Jugoslavije. U poslednje vreme je i centralne banke emitovano manje od jedne cetvrtine ukupne primarne emisije. Da nesto skripi u odnosima sa Kardzicevim i Hadzicevim monetranim vlastima indirektno jr potvrdio i Jovan Zebic izjavivsi da nikako ne uspeva da se odliv novca u krajine svede na podnosljiviji nivo. Dakle podizanjem nivo cena sada i monetranom kontrolom moze se obezbediti mirniji decembarski dani, a bas tada su zakazani i izbori. U januaru ce svi ili vecina sada napravljenih cehova doci na naplatu, ali ce tada biti izabrana trca visestranacka skupstina Srbije i, zasigurno, izvrsena ponovna denominacija dinara.

(2) Bekstvo od izbora. Na vec stvoreni haos novi haos bi mogao da napravi tolike probleme u funkcionisanju drzave i da se na taj nacin stvori alibi za uvodjenje vanrednog stanja i otkazivanje izbora. Ovo je najmanje verovatno objasnjenje iz prostog razloga sto predsednik Milosevic nema ozbiljnih razloga da pre zavrsetka izbora, koji ga lako mogu jos ojacati, pokrece tako spektakularne poteze. Za njega bi to pre mogla biti rezervna varijanta.

(3) Tekuce prezivljavanje. Po sistemu u kome su gradjani prinudjeni na raznorazne akrobatske poduhvate se cekovima i drzava ponekad poseze za prevarantskim metodama ne bili nekako zakrpila dugove prema inostranstvu ili platila proizvodjacke firme koje ne rade ali drze radnike na okupu. Upravo strajkuju radnici fabrike obuce, a i zastoji sa isporukama ruskog gasa, osim politickih na makro i mikro planu imaju i finasijske repove.

Sta god da je razlog, a prvi i treci, pa cak i u kombinaciji, su vrlo moguci, Srbija je svakoga dana u svakom pogledu u sve gorem polozaju i oni koji tako besomoucno doprinose daljem propadanju to mogu da rade jedino noseni najprostijom mogucom idejom - ocuvanjem vlasti, a ne i svim onim kritreijumima koji idu uz ocuvanje vlasti, a koji obavezno sadrze u sebi i prirast standarda i pravnu i ekonomsku sigurnost svih gradjana ili garantovnje i stvarno davanje prava manjinama.

Srdjan Bogosavljevic (AIM)