PREGLED STAMPE

,AIM, Beograd, 9.11. Drzava pred finansisjkim slomom-to je udarna vest u svim dnevnim listovima u Srbiji 9. novembra. Marka je samo u toku prethodnog dana u ziralnom otkupu skocila sa 500 hiljada na milion i dvesta hiljada dinara. U prodavnicama je stampedo kupaca koji cekovima placaju robu, da bi kroz koji dan u drzavnim bankama ili privatnim stedionicama, kad kurs jos poraste, devizama pokriili minus na svojim tekucim racunima. U suludoj trci sa kursom marke i rastom inflacije, oni koji su pozurili u prodavnice 8. novembra, osetno ce profitirati. BORBA je pitala dva anonimna monetarna strucnjaka zasto se desio ovaj nagli kolaps dinara. Po misljenju jednog od njih, haos je napravila sama drzava, svesno i sa namerom. "Izbori se blize, devize su preko potrebne, a najbrze i najlakse se mogu izvuci od gradjana ziralnim otkupom. " Osim toga, vlast zeli finansujski slom, kaze on, kako bi se vladajuca garnitura pojavila kao spasilac koji ce reci ocajnom narodu "dosta je ovog haosa, tako vise ne moze, mi od ovog trenutka zavodimo red". Prema ovom scenariju odmah ce se naci krivci, na njih ce se baciti anatema, a vlast ce obecati svojim podanicima kako pocinje iz pocetka na zdravim temeljima.

Po misljenju drugog strucnjaka stvar se otrgla svakoj kontroli i drzava monetarnim haosom vise ne moze da upravlja, jer se pare emituju na mnogim mestima izvan Centralne banke i niko ne zna koliko je novca u opticaju.

U istom broju BORBA donosi zanimljivu analizu o novopecenim bogatasima i izvodi zakljucak da ih drzava, bez obzira na nezakonito poslovanje, biznis sa drogom, oruzjem, sverc i pranje novca, tolerise, jer taj prljavi novac cuva sistem. Rec je o finansijksim maherima "koji se nikako ili retko pojavljuju u javnosti, ali kojima itekako odgovara da se ovde nista ne menja, a za to su spremni na znacajna ulaganja za opstanak politickog sistema i samim tim privrednog haosa. Mogu oni da budu i narodni dobrocinitelji, ali osnovno je da zemlja sto duze ostane u svetskoj izolaciji." Jedan od takvih iz Jagodine neoprezno se hvalio da ce da ulozi pola miliona maraka u propagandu Socijalisticke partije, jer je samo u ovakvim uslovima mogao da postane "gazda".

Lideri politickih partija ne mogu jedan sa drugim. Zato Seljacka stranka Srbije izlazi na izbore sama, a ne zajedno sa Vukom Draskovicem ili Vojislavom Kostunicom. Poznati knjizevnik, Mladen Markov, clan Glavnog odbora SPO, uvredjen je sto je od svojih nazvan fasistom i smrtno je ljut na Vuka Draskovica pa je napustio SPO.

Kosovski cvor je zamrseniji nego sto je bio. Ne slazu se medjusobno ni Srbi, ali ni Albanci. Veton Suroi i Skeljzen Malici stavljeni su na stub srama zato sto su za eventualno ucesce Albanaca na izborima u Srbiji. Jedan od najblizih saradnika Rugove, predsednik Vlade u egzilu, Bujar Bukosi, verovatno ce doziveti njihovu sudbinu, jer je kritikovao Rugovu i DSK da je bez inicijative i invencije i da je zato treba renovirati, a iz rukovodstva udaljiti karijeriste. (BORBA)

Objas/njavajuci u VREMENU otkud toliki bes Albanaca zbog licnog stava koji je izneo, Malici kaze: Rezim u Srbiji je tu opasnost ozbiljnije shvatio od opozicije "i odmah je preduzeo kampanju za diskreditaciju same ideje. Metod je klasican: poceli su da nas hvale i popularizuju kao one svoje postene Albance. I odmah su dobili odziv u vidu zestoke kampanje u albanskim medijima i izjavama ovdasnjih politickih partija."

Poznati naucnik Pavle Savic, konacno je odlucio da prozbori o Titovim ambicijama da Jugoslavija napravi atomsku bombu. Kaze da ga je Tito

1. godine pozvao da iz Moskve, gde je radio u Institutu za fiziku, dodje u zemlju i osnuje institut u Vinci. U pravljenju planova za koncepciju nuklearnog instututa u blizini Beograda, ucestvovali su i instututi "Rudjer Boskovic" iz Zagreba, i "Jozef Stefan" iz Ljubljane. Savic je zeleo da Institut bude skola kadrova u nuklearnim naukama, a "ostali su odmah hteli primenu, verovatno u persepktivi, atomsku bombu. Kupovali su u Nemackoj opremu za rad na separaciji izotopa i rad na vrucoj hemiji. Ovo znaci preradu ozracenog goriva. Rekao sam da tu vise necu da saradjujem". Savic je dao ostavku na sve funkcije (ukupno 17), osim na funkciju univerzitetskog profesora. Ostaje nejasno iz ove ispovasti da li je rad na atomskoj bombi uopste pokusan, i ako jeste, zasto je prekinut. (POLITIKA).

Milica Lucic Cavic