PROIZVODNJA PODANICKOG PODMLATKA

AIM, Beograd, 8. 10.

Nacionalizam i patriotizam u skolskim udzbenicima

Skolski udzbenik je vazno sredstvo socijalizacije, pogotovo tamo gde je za mnoge prva, pa i jedina knjiga. Vec to je dovoljan razlog da se udzbenik smatra mocnim sredstvom uticaja, pa se grupa strcnjaka pri Centru za antiratne akcije u Beogradu prihvatila posla da analizira vaspitne poruke u najnovijoj generaciji skolskih knjiga.

Profesor decije psihologije na Univerzitetu u Novom Sadu Ruzica Rosandic, baveci se citankama i radnim sveskama za maternji jezik, uocila je da su najnovije prepravke sadrzaja u njima pravljene na brzinu, "kao spremanje kuce za iznenadnu posetu".

Iz citanke za sedmi razred potpuno su iskljuceni hrvatski, slovenacki, albanski i madjarski pisci, na racun prezentacije srpskih i crnogorskih. Tako je, na primer, umesto Miroslava Krleze vidan prostor zauzeo Slobodan Selenic, umesto "Hajrijinih patnji" je dosao "Petrijin venac", umesto Miljkoviceve "Jugoslavije" Sijariceva "Bor, ptice i nista". Iz biografije Ive Andrica izbacen je podatak da je bio novinar Radio-Zagreba, koji je postojao u prethodnom izdanju. Umesto tekstova o Titu, NOB i Jugoslaviji, djacima su prezentirana stiva o Svetom Savi, Andjelu iz Mileseva, vremenu smrti, srpskom seljastvu kao kicmi narodnog otpora, o srpskim zenama hraniteljkama i majkama buducih heroja. Prepravljeni su i likovni prilozi, pa je umesto slike Tita sa vojnicima stavljena devojcica sa konjem.

Najnovije preinake djackih knjiga, medjutim, smatra profesor Ruzica Rosandic, samo su deo dugogodisnjeg procesa cija sustina, bez obzira na nijanse, ostaje ista - stvaranje podanickog podmlatka koji ce sluziti autoritarnom sistemu.

AIM: U cemu je srz danasnjeg vaspitnog obrasca? R. Rosandic: Sustina tog obrasca jeste da kolektivno stavlja iznad svega sto je individualno. Znaci, svako individualno pregnuce ima smisla samo ukoliko je u sluzbi kolektivnog. Individualizam nije vaspitni cilj obrazovanja, iako se deklarativno iskazuje. U stvari, citav skolski sistem i organizacija nastave je tome bila, a i sada je suprotna.

U jednom obimnom projektu beogradskog Instituta za psihologiju, mojoj koleginici Dijani Plut poslo je za rukom da analizirajuci udzbenike za osnovne skole u 1985. i 1988. godini uoblici dovoljno pouzdan nacin dekodiranja njihovih poruka. Primarno mesto u tom jezgru imale su poruke koje promovisu brigu za kulturni identitet i fizici integritet zajednice, i to pre svega pripremajuci ucenike za borbu sa dva neprijatelja

• stranim osvajacima i klasnim neprijateljima. Domovina je bila prikazana kao zemlja proletera, socijalisticki i samoupravno uredjena, zemlja zbratimljenih naroda i narodnosti, stvorena u krvavoj NOB. Kulturni identitet je, dakle, tih osamdesetih godina bio gotovo potpuno odredjen kao ideoloski identitet, a promocija fizickog opstanka zajednice najcesce je izrazavana porukom da nema te cene koju nasi ljudi ne bi bili spremni da plate za slobodu i suverenost svoje teritorije.

AIM: Secam se one cuvene poruke decijeg pesnika - "vise voli Tita nego tatu i mamu...".

R. Rosandic: Da, to je primer vaspitnog obrasca, jer Tito nije bio samo pojedinac, nego simbol zajednice. Za razliku od sadasnjih udzbenika, u starim djackim knjigama bilo je barem tolerancije prema nasim internim, unutarjugoslovenskim razlikama, zbog jedne od vrhunskih vrednosti ideologije, bratstva i jedinstva. Tudjina je, pak, predstavljana kao nesto nepoznato, neprijateljski nastrojeno, gde se covek ne oseca dobro. Sada je, medjutim, na snazi jedan veoma zastareo sistem u kome nema ni komunikacije ni tolerancije. I kada se to kombinuje sa negovanjem ratnicke tradicije i najcenjenijih viteskih osobina cojstva i junastva, onda se stvara ksenofobija.

AIM: Iako se iste i osnovne prouke uvek i iznova ponavljaju, strucjnjaci su uocili i izvesne pukotine u tom koherentnom sistemu.

R. Rosandic: Da. S jedne strane se podstice zivotna radost, a s druge podrazumeva odricanje, podstice se poverenje u sebe i razvoj licnih kompetencija, a ujedno istice da je snaga pojedinca zanemariva u poredjenju sa snagom grupe. Otvoreno se govori o ratnim stradanjima, a vaspitava se na spremnost da se u svakom trenutku zarad domovine krene u rat, podstice se zelja za podizanjem standarda, a ujedno razvija strah od bogatstva, podstice se zelja za miroljubivom saradnjom, ali i strah i nepoverenje prema drugim narodima.

Promene koje su se u osnovnom socijalizacijskom obrascu ispoljavale od ranih pedestih, pa ranih i poznih osamdesetih godina, nisu dovele u pitanje osnovnu orijentaciju udzbenickog socijalizacijskog obrasca. To potvrdjuje i najnovija generacija udzbenika u kojima podredjenost pojedinca zajednici i zatvorenost zajednice definisu okvir individualnih stremljenja. U najnovijim udzbenicima samo je pojacana glorifikacija rodoljublja, vojevanja i zrtvovanja. Celokupna filozofija rodoljublja svedena je na jednu osnovnu poruku: ljubav prema zemlji je jaca od smrti.

AIM: Zivot, dakle, u korist otadzbinske smrti? R. Rosandic: Razlika je sada u tome sto zemlja vise nije "socijalisticka samoupravna zajednica bratskih naroda i narodnosti", vec pre svega "zajednica definisana prostorom na kome zivi srpski narod, gde su ziveli njegovi preci, gde su rasejana sveta mesta nacionalne istorije". Mnogo, mnogo redje se zajednica vidi kao zajednica objedinjena osobenom kulturom (ako izuzmemo kulturu mrtvih), a najredje kao gradjanska, administrativna zajednica-drzava. U svakom slucaju, zajednica je dobra mati ciji zagrljaj ceka svakog, pa makar to bio i zagrljaj smrti.

AIM: Na tribini Beogradskog kruga vi ste naveli i neke konkrtne primere.

R. Rosandic: Vec u citanci za drugi razred stoje poruke tipa: "Bolje je ponosito se boriti sa neprijateljem nego celog veka pred njim sramno bezati", ili "kad odrastem bicu oficir, branicu zemlju od tudjina". Sto su razredi stariji, to je jacina i slikovitost poruka izrazenija u stilu "narod je ovaj umirati svik'o", "slavimo mrtve", "za krst casni krvcu prolivati", "svaki les u borbi za slobodu otazbine je svesna zrtva i pravi junak"... "S vatrenim srcem i mudrom glavom moze se braniti zemlja", kaze pisac udzbenika, ali su samo oni koji su iskoristili mogucnost umiranja usli u legendu, da nadahnjuju nove podvige i velike reci, samo su oni zaliha snage zivih da ne klonu.

Time se krug polako zatvara, istice prof. Rosandic, nagalsavajuci da ostaje jos mnostvo pitanja na koja treba odgovoriti, kao na primer koje drustvene slojeve reprodukuje skolski program. Kako programe menjati, kako ih uskladiti sa osnovnim nacelima ljudskih i decijih prava?

Imajuci u vidu ovaj vaspitni obrazac, veli ona, razumljivo je zasto se veliki broj mladih, bas u godinama kada se definise vlastiti pogled na svet i kada postoji sklonost za lakim i jednostavnim resenjima, priklanjanja ideologijama koje na taj nacin definisu svoje programe. Na direktno pitanje mogu li se ocekivati neke promene na buducim izborima, ona kratko odgovara - ne, jer mi imamo autoritarnu vlast i autoritarno drustvo. Mogucne su sasvim male promene, uostalom i ovaj projekat koji sada radimo ima tu svrhu.

Gordana Susa