KOSOVSKO ZDRAVSTVO

Nadomak proslog veka

AIM, Pristina, 5.10

Evropa se 1983. godina mogla pohvaliti da je na kontinentu u potpunosti iskorenjena jedna od najzlocudnijih decijih bolesti - decija paralaiza (Polio). Sedam godina kasnije, na Kosovu je registrovano ponovno pojavljivanje bolesti u sedam slucajeva. Ovo je samo jedan od primera drasticnog pogorsanja zdravstvenog standarda stanovnistva do kojeg je na Kosovu doslo poslednjih godina - kazu u albanskom lekarskom udruzenju "Hipokrit" u Pristini.

Nakon uspostavljanja vlasti nad Kosovom, Srbi su preuzeli upravu nad kompletnom bolnicko-ambulantnom mrezom, sa posla udaljili 1850 lekara, specijalista i profesora - Albanaca, ukinule studije medicine na albanskom jeziku u Pristini, a desetinama hiljada otpustenih radnika albanske nacionalnosti i mnogobrojnim clanovima njihovih porodica zatvorili vrata besplatnoj zdravstvenoj zastiti - kaze dr. Lumturije Luci, predsednik Nastavnog veca novoformiranog alabanskog Medicinskog fakulteta.

Preorijentacija albanskih lekara na privatnu praksu u znacajnoj meri je amortizovala ovaj teski udar na zdravtveni standard gradjana. Prema evidenciji nadleznih sluzbi, samo u Pristini otvoreno je preko 50 privatnih ordinacija. Ali, sa razvojem privatnog sektora doslo je do njegove velike komercijalizacije. Jedini kosovski list na albanskom, "Bujku", proslog meseca je ostro kritikovao one albanske lekare koji su patritoskim pretpostavili komercijalne motive, "trgujuci sa zdravljem", kako u naslovu konstatuje ovaj list. Optuzbe "Bujku" temelji na cenama pojedinih usluga: carski rez - 1.000 maraka, operacija slepog creva - 300 DM, porcelanska plomba - 100-15- DM.

• Porodjaj moje supruge bice atomska bomba za porodicni budzet - kaze Nexhat Islami iz pristinskog favela naselja Vranjevac, koga zaticemo u cekaonici privatnog porodilista "Galaksija". On je raniji posao sofera u kosovskim termo-elektranama zamenio preprodajom jeftine turske kozmetike na glavnoj pristinskoj prometnici, koju zovu "Kod cetiri stuba".

Otpustanje velikog broja lekara-Albanaca i tradicionalna psiholoska barijera koja ogranicava kontakte Albanaca, posebno zena sa lekarima nealbancima doveli su do drasticnog pada u iskoriscenosti kapaciteta u drzavnim bolnicama. Ginekoloska klinika u Pristini, centralna ustanova ove vrste na Kosovu, u kojoj danas nema ni jednog albanskog ginekologa ili akusera, zabelezila je protekle godine samo 4.500 porodjaja u odnosu na prosecnih 14.000 pre uvodjenja vanrednih mera na kliniku. U upravi Klinike ovaj ogromni pad objasnjavaju propagandom albanskih lidera koji odvracaju Albance od usluga drzavnog zdravstva u ime politickih ciljeva. U upravi takodje isticu da do sada nisu odbili prijem nijedne albanske zene cije se stanje tokom porodjaja zakomplikovalo u tehnicki oskudno opremljenim privatnim porodilistima.

Zvanicni podaci o aktuelnom zdravstvenom kartonu gradjana Kosova su nepotpuni, neprecizni i verovatno iz politickih razloga neredovni. Podaci koje o rasprostranjenosti zaraznih bolesti, kao najvernijem indikatoru zdravrstvenog standarda stanovnistva, iznosi albanska strana u potpunoj su suprotnosti sa zvanicnim. Epidemioloski zavod u Pristini belezi u pretprosloj godini 299 slucajeva zaraznih oboljenja, od kojih 125 sa smrtnim ishodom. Albanska zdravstvena asocijacija ove podatke smatra falsifikatom, tvrdeci da je samo 1987. godine - koja se u zdravstvenom smislu smatra poslednjom stabilnom godinom - na Kosovu je bilo 41.310 zarazenih osoba, od kojih je preminulo 213.

Poslednjih godina na Kosovu caruju zarazne bolesti uzrokovane niskim standardom i nemogucnoscu koriscenja specijalistickih bolnica, kao sto su tuberkuloza i infektivne bolesti - hepatit, enteronalitet i solmenoloza - kaze dr. Hajram Redzepi iz "Hipokrata". Na posebnom udaru su deca i novorodjencad cija uhranjenost je jos pre dve godine, prema ispitivanju strucnog tima "Hipokrata", bila u zaostatku za 20 godina za zagrebackom i beogradskom decom.

Sluzbena evidencija o decijem mortalitetu ne postoji na Kosovu poslednje tri godine - zale se u kosovskom Udruzenju lekara bez granica, iznoseci tvrdnju da je od 60 dece, ciju je smrt zbog nedostatka lekova zvanicni Beograd nedavno na sva zvona stavio na dusu medjunarodnoj zajednici, njih dve trecine sa Kosova.

Da li se Kosovo po zastiti zdravlja svojih gradjana vraca u prosli vek i vreme koje u Evropa i moderni svet odavno ostavili iza sebe? Najbojlji odgovor mozda je, po isteku jednogodisnjeg mandata i odlaska iz zemlje, pruzio dr. Hanu Vuori, sef beogradske kancelarije Svertske zdravstvene organizacije. Prebiruci po jednogodisnjim utiscima na oprostajnoj konferenciji za stampu, on je izjavio da je kao profesionalac po prvi put u zivotu ovde imao priliku da se prakticno upozna sa tuberkuloznim meningitisom, i to sa pet slucajeva odjednom u jednoj sobi u Pristini.

Ismet Hajdari