RAZLIKA JE U INTONACIJI

Deportacija Albanaca iz zapadnih zemalja

AIM, Skopje, 06.11.1993

Na nase pitanje, zasto je makedonska vlada prihvatila taj nehumani posao da se kosovski albanci deportiraju kroz teritoriju Makedonije, visoki vladin funkcioner nam odgovara kontrapitanjem: " Sta, zar mislite da bi zapadne zemlje zaustavili deportaciju kad bi smo mi zabranili da se skopski aerodrom upotrebi da se gradjani Kosova prebace do granice?" Na nasu primedbu da po toj logici i neki ratni zlocinac mogao dati odgovor:"One koje mi ubijamo i tako ce jednog dana umrjeti?" on dodaje, "tako je medjutim razlika je u intonaciji: on ce vam to reci zadovoljan ali meni ne cini sretnim ovakav nacin deportacije mladih iz Kosova jer znam sta ih ceka kad se budu vratili kuci." Nema sumnje da zivimo u vremenima kada se mora postovati cak i intonacija datih izjava i da se ucinjena dela ne vrednuju po kolicini nehumanosti vec po tome da li covjek to cini po svom izboru ili zato sto mora. Mozda je makedonska vlada bila i podvrgnuta pritrisku da prihvati ovaj nehumani posao medjutim ostaje cinjenica da je ovaj nehumani posao postao unosni biznis za makedonske avio-kompanije. I zato tesko se mogu pronalaziti sagovornici na ovu temu u Skoplje. Ljude iz makedonske vlade nerado govore o ovom problemu i osjeca se njihov napor da se problem deportacije mladih kosovara sto prije zaboravi.

Vec odavno skopski aerodrom je jedino mesto odakle mladi sa Kosova i Juzne Srbije odlaze u svet da bi trazili spas ili vracaju se iz zapada kao nepozeljni gosti. Ali do sada niko nije mogao pretpostavljati da ce se u ovaj "biznis" ukluciti i sama makedonska vlada koja je dala saglasnost svedskoj vladi da se deportacija Albanaca izvrsi preko teritorije Makedonije. Mozda bi to ostalo u tajnosti da nisu reagovale strane humanitarne organizacije a nakon toga i albanske partije u Kosovo i Makedoniju. Dok zastupnici albanskih partija iz Makedonije zahtevaju da se ovaj nehumani posao odma zaustavi, pretstavnici makedonskih partija brinu o tome da neki od deportovanih gradjana ne ostane u Makedoniji da bi "izvrsio albanizaciju Makedonije!?". I zato na poslednoj sednici parlamenta, Ministru unutrasnjih poslova, Frckovskom postavljeno je pitanje jer istina da neki deportovani Albanci iz Svedske ostaju u Makedoniji krijuci se kod svojih rodjaka i prijatelja.On je iz parlamentarne govornice izjavio da je posao uspesno obavljen i da "nijedan od deportiranih gradjana Kosova nije ostao u Makedoniji". S time je on na indirektna nacin potvrdio to sto se govori medju albanskim republickim zvanicnicima da "su deportirani gradjani iz Svedske, uz pratnju policije i u specijalnim avtobusima prevozeni do same granice." Jednom recju, oni su uruceni srpskoj policiji.

Iz Kosova dolaze informacije da se tamu ovi povratnici maltretiraju i da najbolje prolaze oni koji uspevaju da svoj povratak drze u tajnost. Pa zato i nije pozeljno da se spominju njihova imena. Govori se o vecoj grupi mladih Albanaca u Svajcariji koji su se zatvorili u nekoj crkvi samo da ne bi bili deportovani u Kosovo gde ih ocekuje srpska policija. Sta njih ceka u Kosovo mozda najbolje objasnjava odgovor kolege iz Pristine koji nam kaze: "To je isto kako kad bi ste pitali sta ce se desiti jagnjadu koje se ostavlja ispred vucjeg duvla!" Pri tome svima je jasno da i zapadne zemlje sada imaju veliki problem sa izbeglicama iz ovih prostora i da niko nije duzan "brinuti o nasim mladim ljudima vise od nas samih", kako navode nasi sagovornici u Pristini.Ali simptomaticno je to sto se vracaju bas oni koji su najugrozeni - mladi sa Kosova. Medju Albancima u Kosovo i Makedoniji kruze razne spekulacije; od onih da se sa ovim deportacijama na inderektan nacin vrsi pritisaka na politicke albanske subjekte u Kosovo da prifataju pregovore sa srpskom stranom pa do onih da zapad ocekuje vece nemire na Kosovo i hoce da ocisti "teren" pre nego se suoci sa novim branom izbeglica iz ovih prostora. Sta je istina niko ne zna sem onih koji tako zure da sto prije deportiraju mlade Albance. A kome je danas stalo do istine i ko jos ima snagu da misli o nemocnim i nezasticenim kada je vec jasno da zivimo u vremena totalne dehumanizacije i degradacije ljudskog lika.

KIM MEHMETI