MAKEDONIJA "NEMA VREMENA" ZA KONFERENCIJE!?

AIM, Skopje, 03.11.1993

Da je zvanicna Makedonija suzdrzana u vezi ( a kako se nezvanicno saznaje i protiv) ideje nove mirovne konferencije o bivsoj Jugoslaviji (ili Balkanskoj konferenciji) za globalno resenje krize na celi ovaj prostor vidjelo se i pri nedavnoj poseti Zan Kota Skopju. Tada je iz kabineta predsednika republike saopsteno da je Gligorov zastupio stav da se "u svakoj od bivsih jugoslavenskih republika odvijaju posebni procesi, pa se problemi ne mogu stavljati u isti kos" s cime je on izrazio suzdrzanost a mozda je hteo da na "njezni" nacin saopsti svom gostu da Makedonija nije vise zainteresovana za takve konferencije. Zbog cega Makedonija smatra da bi jedna takva konferencija bila protiv njenih interesa i koji su razlozi sto uticu da ovdasnja javnost apriori ima negativan stav kad je u pitanje jedna mirovna konferencija u kojoj bi sudjelovali sve novooformljene drzave iz bivsih Ju-prostora pa i ostale balkanske zemlje?

Razlozi se mogu traziti ispred svega u bojaznost vladajucih struktura da ce biti okrivljene od opozicije za "projugoslavenstvo" i kao drugo ,da ce jedan takav globalan prilaz mogao ponuditi resenje u prilog grcke strane kada je u pitanje grcko-makedonski spor. Treci razlog koji utice na ovakav stav zvanicne Makedonije, a koji moze biti po znacaju i na prvom mestu, jeste "albansko pitanje".

I do sada opozicija u republickom parlamentu (VMRO-DPMNE) okrivljuje aktualnu vlast, a posebno predsednika Gligorova, da vodi projugoslavensku politiku navodeci cak i to da se odrzavaju tajni kontakti sa drzavnicima iz ove susedne zemlje. To je jos jednom naglasio predsednik partije VMRO-DPMNE, Ljupco Georgievski u nedavno dati intervju "Nove Makedonije" gde istice da je "politika jugoslovenstva u Republici Makedoniji bila vidljiva na konferenciji u Ohridu za reintegraciju Jugoslavije" i jos dodaje da "uz bezbrojnih kontakta na visoki politicki nivo koji se odrzavaju sa istom drzavom, u ovom trenutku najasnije se moze vidjeti" to projugoslovenstvo "kroz klasicnu kulturnu asimilaciju, kulturno-informativnu asimilaciju makedonskog prostora". Nema sumnje da je drzavno vodstvo odlucno u tome da se Makedonija treba razvijati kao samostalna i nezavisna drzava i da jos postoje rizici da se na nju vrsi pritisak da bi se vratila u okrilju neke nove jugoslavenske asocijacije. Ali danasnjoj Makedoniji najmanje odgovara jedno ovakvo stanje u ovim prostorima. I da strah od "jugoslovenstva" nije dovoljan razlog da se odbija ucesce na konferenciji gde bi se raspravljalo globalno o stanju u ovom regionu i gde bi se trazila resenja u "paketu".A i kad je u pitanje grcko-makedonski spor sasvim je jasno da on nece biti resen bez posredovanja medjunarodnih politickih subjekata pa i u nekom "paketu" u kom ce biti opvacen celi region.

Sto se tice albanskih politickih subjekata u Makedoniji dominira stav da je potrebna jedna Balkanska konferencija i da se problemi u ovom regionu ne mogu resiti parcijalno. Poznati je zahtev albanske partije NDP (Narodna Demokratska Partija) koja predlaze da se problemi u prostorima bivse jugoslavije (i u celi Balkan) rese uz ucesce svih zainteresovanih balkanskih zemalja. Takav stav zvanicna Makedonija svata kao opasnost da se u jednoj takvoj konferenciji ponudi i opce resenje za "albansko pitanje" na prostorima bivse Jugoslavije scime bi bila prinudjena dati vece koncesije Albancima . Odnosno da ce se i u Makedoniji , kada su u pitanje Albanci, resenje traziti u kantonizaciji njene teritorije. Pri tome zaboravlaj se istina da Albancima kao da je sudjeno da nikada ne komuniciraju medju sobom normalno, bez razlike na to u kojoj drzavi zive. Sada kada je pao "enverhodjin zid", bar sto se tice makedonsko-albanske granice, zida se novi - na granici Makedonije sa Kosovom. Uvodjenje pasoskog rezima otezao je jos vise i tako teski prelaz preko granice a ima i takvih koji tvrde da zatvaranje granice sa Kosovom vise odgovara Makedoniji nego Srbiji. Bez razlike dali ima istinu u tim tvrdnjama u Makedoniji ce "albandsko pitanje" biti nereseno sve dok se ona ne resi "globalno". Sva ostala resenja bice privremena i kad tad ponovo ce dolaziti na dnevni red. Pa i po ovom poitanju jeste u interes Makedonije i njene stabilizacije da se to pitanje resi sto prije.

Kako se nezvanicno saznaje, Makedoniju zasada bi ucestvovala samo na konferenciji gde ce se raspravljati o sukcesiji i medjusobnom priznavanju novostvorenih drzava. Sto se tice ostalih "globalnih " resenja ona je suzdrzana. Ona bi jos prihvatila i posredovanje u resavanju bosanskog konflikta a pri tome kao da se zaboravlja u ovdasnju javnost da i u Makedoniji ima vise neresenih problema gde bi trebao neko posredovati. I zato jedna konferencija gde bi se raspravljali svi problemi u ovom regionu mozda ne bi bila tako stetna kako se prikazuje u posljedno vreme u ovdasnju javnost.

KIM MEHMETI