"Tipicno nasa, balkanaska glupost"!?

Ovim recima privedeni generalni sekretar NDP Xhevat Ademi prokomentarisao ono sto mu se dogodilo - slucaj koji je mogao iskomlicirati odnose u novoj vladinoj koaliciji i pre odrzavanja prve sednice nove vlade Branka Crvenkovskog

AIM Skopje, 06.11.2002

Privodejnje Xhevata Ademija, generalnog sekretara Nacionalno demokratske partije (NDP), prilikom pokusaja da ode u Albaniju, nesumljivo bio je zadnji pokusaj starih struktura Ministarstva unutrasnjih poslova (MUP) Makedonije da novoj vladi prirede neprijatno iznenadjenje pre odrzavanja prve sednice nove vlade. Naime policija je Ademija privela na osnovu zahteva skospkog suda i poternice koju je na osnovu tog zahteva izdala policija avgusta prosle godine. Zahtev za privodjenje suda baziran je na optuznicima koje su protiv 53 Albanaca pokrenula tuzilastva na raznim nivoima i odnose se na ljude koji su rukovodili Nacionalno oslobodilackom armijom (NOA). Nakon zahteva suda i potrenice policije NOA je sama sebe raspustila u septembru 2001, a usvojen je i Zakon o amnestiji kojim su pripadnici NOA oslobodjeni sudskog gonenja, sem u slucaju tezih dela protiv humanosti, ali u ovom slucaju nadlezan je haski Tribunal. Drzavni tuzioc Makedonije Stavre Djikov medjutim smatra da i makedonski pravosudni organi imaju pravo da vode svoje istrage, podizu svoje optuznice i realiziraju sudske procese na osnovu ovih optuznica. Stvar je na neki nacin iskoplikovao i Tribunal, koji je od nadleznih sudova zatrazio preuzimanje 5 konkrethih slucajeva (izmedju ostalog i ovog) iz nadleznosti lokalnih makedonskih sudova. Ovi pak jos uvek nisu doneli odluku dali ce udovoljiti zahtevu Tribunala.

Kako god bilo, jasno je da policija je imala brojne sanse da privedu Ademija, a i ostalih 52 protiv kojih je podignuta optuznica, izmedju ostalih gotovo kompletno vodjstvo Demokratske unije za integraciju (DUI) koja je proizisla iz NOA i koja je albanski koalicioni partner u tekizabranoj vladi Branka Crvenkovskog.

Ademi je na press konferenciji, odmah nakon sto je pusten na slobodu odlukom istraznog sudca pred kojim ga je policija privela nakon 24 satnog zadrzavanja u policiji, izjavio je da se nije skrivao, da je zbog partiskih aktivnosti mnogo putovao u zemlji i inostranstvu (najmanje deset puta), cak da ga je saobracajna policija zaustavljala na kontrolnim punktovima, te da je protiv njega tri puta podnela prekrsacnu prijavu zbog prebrze voznje!

Ova se epizoda moze podvesti pod komentar Ademija "Tipicno nasa, balkanska glupost", ali stvari nisu tako jednostavne. Porazena VMRO-DPMNE je vec odlucila da ne ucestvuje u radu parlamenta tokom ove godine protestirajuci na taj nacin sto je DUI postala deo vlade. Posredno partija ranijeg premijera Ljubco Georgiuevskog time sebe stvara dalju otstupnicu od finalizacije implementacije obaveza iz Ohridskog okvirnog sporazuma, jer je novom parlamentu ostavljeno da dovrsi posao usvajanja i promene nekih zakona za sta je potrebna kvalificirana vecina od najmanje 80 glasova koju vladina koalicija nema. S druge strane jasno je da se opozicija odredila da sve poteze nove vlade posmatra kroz prizmu "ustupaka teroristima i ubicama" i tako sebe u kombinaciji sa pretpostavljenim socijalnim nezadovoljstvom zbog katastrofalnog stanja makedonske ekonomije omoguci rast rejtinga kog etnickih Makedonaca na bazi albanofobije. Time ce svakako biti otezana pozicija SDSM i LDP kao makedonskih delova nove vlasti jer ce se svakodnevno suocavati optuiznicama za nacionalnu/etnicku izdaju, a svako posezanje ka postupcima iz ovakvog arsenala kvarice im odnose sa DUI.

Jer, i pored toa sto su razgovori oko zajednicke vladine platforme i podele pozicija u vlasti protekli manje vise bez vecih problema, vise nego ocito da nad odnosima novih koalicionih partnera u krajnjoj liniji lebdi neka vrst uzdrzanog uzajamnog nepoverenja. Denko Malevski, profesor skopskog Pravnog fakulteta, u svojoj mesecnoj analizi u "Utrinskom vesniku" s pravom konstaira da novi partneri u vladi, iako se zajednici mogu identifikovati kao snage koje su "pored medjunarodne zajednice odigrale odlucujucu ulogu u uspostavljanju mira" , ipak kao polaznu tocku u realizaciji njihovog teskog zadatka ocuvanja mira i unapredjenja demokratije imaju gradjenje uzajamnog poverenja. U ovom kontekstu stvari se kompliciraju time sto SDSM i LDP s jedne strane i DUI s druge u vladu ulaze sa i bez prethodnog "bagaza", ali sto je vaznije i razlicitim politickim mentalitetom. Dosadasnje ucesce u vlasti SDSM karakteriziralo se sporim delovanjem, gotovo odlaganjem svakog probleme do momenta njegove kulminacije i onda se po pravilu iznalazilo resenje "od danas za sutra". DUI pak insistira na evidntiranju probelema i odredjivanje rokova za njihovo razresenje i presudnim za odrzavanje koalicije smatra njenu efikasnost.

Istrazivanje agencije "Brima Galup" obavljeno od 15 do 20 oktobra pokazalo je da svaki drugi gragjanin poddrzava novu vladu, da je premijer Branko Crvenkovski politicar sa najvecim poverenjem medju biracima (23.4 procenata). Pravo iznenadjenje je da se odmah nakon Crvenkovskog nalazi satanizirani u makedonskoj javnosti Ali Ahmeti doduse sa tri puta manjim procentom podrske, dok se Ljubco Georgievski nalazi na samom repu sa poddrskom od 1,3 posto anketiranih.

Gotovo polovina anketiranih (46,9 %) odobrava formiranje vladine koalicije izmedju kolicije "Za" (SDSM, LDP i neke manje partije sa etnickim predznakom) i DUI. Ali vreme za blanko toleranciju koja se novoj vladi daje iznosi od najvise 12 meseci (38,2 posto), preko 9 meseci (28%) i sest meseci (25,5%).

Vidljivo je da vecina stanovnista koja je na izborima dala poddrsku snagama koje su se opredelila za zavrsavanje implementacije Ohridskog sporazuma kao polazne pozicije gradnje makedonskog drustva na novim osnovama, ipak nece novoj vladi dati puno vremema da se spravi i ostalim problemima, mnogo bitninijim po egzistenciju i standard stanovnistva. Nova vlada se od samog pocetka suocila gomilom tekucih pitanja koja je dobila u nasledje (od praznih kasa ministarstava, administraciju koja je do te mere partizirana sto pretstavlje "petu kolonu" u redovima nove vlade do gomile zamrznutih strajkova koju su stavljeni u mirovanje, a od nove vlade zahtevaju donosenje resenja od danas za sutra). Na to se nadovezuju i neizvesni i teski pregovori za MMF i Svetskom bankom radi nastavljanje suradnje, koji su iskomplicirani i predizbornim paktom sa sindikatima koje od vlade ocekuju poddrsku koju medjunarodne institucije iskljucuju. Tu je i pitanje arbitrarnog izjasnjavanje predsednika drzave i nove vlade o tome od koga ce zatraziti da vodi misiju nakon pretsanka mandata NATO-vih "lisica" 15 decembra. Obe zainteresirane strane, NATO i EU, izbegavaju da se o tome same dogovore i pritiscu da odluku u vidu formalnog poziva jedne ili druge strane donese makedonska strana. A to ne mora, ali moze imati odraz na ocekivanu finansisku pomoc ili isporuku obecane moci od strane drzava koje jednu ili drugu stranu smatraju blizom.

Ocito nova vlada nece imati uobicajeni mir od sto dana da bi se unutrasnje konsolidirala. Morace paralelno sa osvajanjem institucija sistema, koje su po svim linijama partizirane i i kao takve ne retko nekompetentne, da se suocava sa pritiskom za smanjivanje drzavne administracije (jedan od zahteva MMF i Svetske banke za dalju poddrsku) u kombinaciji sa realiziranjem obaveza koje je nametnuo Ohridski sporazum u pogledu ucesca Albanaca u drzavnoj administraciji. Sto se pojednostravljeno moze svesti i na konstataciju da ce Makedonci gubiti radna mesta u drzavnoj upravi, dok Albanci ce u njoj biti zaposljavani. Rasciscavanje nekih epizoda iz proslogodisnjeg rata, sto ce po nekim prognozama ulogu MVR osvetliti sa krajnje negativne strane, moze dodatno biti (zlo)upotrebljeno za dalje politicko prepucavanje po etnickoj liniji.

Ne manje komplikacije novoj vlasti ce doneti i zapocinjanje bitke protiv korupcije i organiziranog kriminala koji su bili jedna od glavnih obelezja stare vlasti. Novu vlast jednostavno ceka gjavolski tezak posao.

ISO RUSI