Prve laste u jesen

Nakon godinu dana priprema gradonacalnici Skoplja, Nisa i Sofije, u saradnji sa celnicima jos osamdeset opstina u tom trouglu, potpisali protokol o formirnju Evroregiona u kojem ce se realizovati Projekat za pogranicnu saradnju Makedonije, Srbije i Bugarske. Time je, kako se ocenjuje, napravljen prvi konkretan pravi korak na trnovitom putu tri susedne zemlje za ulazak u Evropsku Uniju.

AIM Skopje, 30.10.2002

Poslednji vikend oktobra 2002 godine ce biti upamcen kao dan kada je u glavnom gradu Makedonije startovala evropeizacija Balkana. Naime, gradonacalnici Skoplja, Nisa i Sofije Risto Penov, Goran Kiric i Stefan Sofijanski, su stavili svoj potpis na Deklaraciju o formiranju prvog od pet Evroregiona i na Projekat o pogranicnoj saradnji cijom ce realizacijom biti trasiran put ka evrointegraciji Makedonije, Srbije i Bugarske. Bio je to, ako je verovati domacim i medjunarodnim politickim i ekonomskim analiticarima, nakon duzeg vremena, prvi potez koji uliva optimizam i vraca nadu u bolje dane, prvi pravi konkretan korak za ulazak tri susedne zemlje u Evropsku Uniju!

Osnovni cilj je, kako pise u pomenutoj Deklaraciji, da se pronadju zajednicki mehanizmi delovanja koji ce omoguciti da se razbiju postojece drasticne istorijske barijere koje su do sada bile kocnica intenzivnije saradnje i zblizavanja privreda, kulture i naroda tri
drzave. Planirano je da se izvede aktiviranjem radnih grupa za razvoj malih i srednjih preduzeca, za ekologiju, obrazovanje i nauku, za borbu protiv organizovanog krimunala, trgovine ljudima, narkoticima i oruzjem, te intenzivnim gradjenjem mostova izmedju institucija i gradjana.

Nadu da sve to nije nova varka po diktatu medjunarodnih mocnika koji bi da sebi olaksaju posao, da ce ove "prve laste sto stizu u jesen", kako gradonacalnike Skoplja, Nisa i Sofije, vec nazivaju mnogi, donesti prolece celom, decenijama tradicionalno nemirnom brdovitom Balkanu, podgreva sve ono sto se na prigodnoj promociji Evroregiona u makedonskoj metropoli moglo cuti i videti.

Inicijatori i potpisnici Projekta o pogranicnoj saradnji Makedonije, Srbije i Bugarske su jasno i glasno kazali sta im sve treba da bi "san pretvorili u stvarnost" i otvoreno govorili o svemu pozitivnim i negativnom sto njihove zemlje povezuje. Posebno su apostrofirani
nedostak demokratske tradicije, potrebu da se prevazidju istorijske predrasude i na mnogo visi stepen podigne svest ljudi o zajednistvu, kao i tehnoloska i industrijska zaostalost.

Na samom startu, to su posebno naglasili, ocekuju pomoc Saveta Evrope i raznih Fondova Evropske Unuje, Pakta stabilnosti i IST Vest Instituta, pre svega u novcu, ali i u strucnim savetima kako do njega sto brze doci. Jer, bez kvalitenog finansranja ni jedan od pripremljenih konkrenih projekata nece moci da se realizuje. Prvi na spisku su delovi koridora 8 i 10, odnosno izgradnja pruge Skoplje- Sofija i autoputa Nis –Sofija. Dragocena bi bila i edukacija kadrova koji ce raditi na izradi drugih projekata u oblasti infrastrukture, putne i zeljeznicke mreze i energetike, koji su oznaceni prioritetima.

Od vlada svojih zemalja se nadaju da ce dobiti politicku i svaku drugu podrsku, osobito na polju decentralizacije lokalne samouprave, kako bi zapoceta saradnja tri grada bila sto uspesnija i postala inicijalna kapisula za potpunu integraciju sireg regiona, onako kako to rade drzave clanice EU.

Najvecim problemom je proglaseno delovanje politicko-ekonomske mafije koja se organizovano bavi svim vrstama kriminala i koja sasvim sigurno, kako je podvuceno, nece mirno gledati i pratiti realizaciju i razvoj inicijative o saradnji Skoplja, Nisa i Sofije, tojest, Makedonije Srbije i Bugarske. Upozoreno je da ce, i pored dobre volje i velikog raspolozenja koje postoji, Evroregion ostati samo "mrtvo slovo na papiru" ukoliko medjunarodna zajednica ne pokrene energicnije antikorupcijske i antikriminalne aktivnosti za reduciranje negativnog efekta koje organizovani kriminal ima na privredu Balkna uopste.

Najvecim uspehom proteklih godinu dana, koliko je proteklo od ideje do formiranja Evroregiona Skopje-Nis-Sofija, je oznaceno povezivanje crnometalurgijskog kompleksa Makedonije, Srbije i Bugarske. Naime, skopska kompanija za proizvodnju, preradu i trgovinu celikom "Makstil", niska Masinska Industrija, te bugarski metalopreradjivaci "Foksglove", "Vapcarov" i "Kremikovci" su formirali Regionalni komitet za celik koji vec uveliko radi na pripremi terena za kvalitenu revitalizaciju te strateske industrije za svaku zemlju ponaosob i za Balkan u celini. Planirano je da se osniva Holding transgranicna firma koja ce, uz pomoc nacionalnih vlada olaksati saradnju ove, u pricipu, profitabilne delatnosti i izuzetno znacajne grane industrije u bruto domacem proizvodu svake od triju zemalja.

Trenutno se priprema, culo se i to, zajednicki nastup na novembarskom Forumu Evropa u Brislu koji organizuju Pakt stabilnosti, Fondacija "Konrad Adenauer" i Evropska Komisija. Regionalni komitet za celik Evroregiona Skoplje-Nis-Sofija ce biti pretstavljen u okviru sesije "Nova era Jugoistocne Evrope, izgradnja regionalnih kapaciteta i identifikovanje biznis mogucnosti". Pored toga zainteresovane firme ce preko Regionalnog Komiteta za celik moci da ponude svoje investicione projekte na Donatorskoj konferenciji koja treba da se odrzi u decembru u Solunu.

Gradonacalnici Skoplja, Nisa i Sofije su se, u glavnom gradu Makedonije, jos dogovorili da kod svojih Vlada intenziviraju trazenje resenja koja ce gradjanima Kumanova i Vranja, te Krive Palanke i Kustandila, kao pogranicnim komunama, omoguciti bolju komunikaciju. Pod tim se podrazumeva da granicu prelaze ne samo sa pasosima, vec i sa licnim kartama.

Spremnost da medjusobnom saradnjom obezbede evropsku ulaznicu su pokazali i rektori skopskog, niskog i sofijskog Univreziteta koji su ovom prilikom, na svecanoj promociji prvog Evroregiona na Balkanu odrzanoj u skopskom hotelu "Aleksandar Palas" potpisali i konkrenti trilateralni Sporazum.

Skoplje, Nis i Sofija su, dakle, svesno napravili prvi korak na putu ka Evropi. Spremni su, kako rekose, da grade nove mostove i saradjuju na sasvim novim osnovama, bez kompromisa i stereotipa. Od toga koliko ce njihovi celnici biti inicijativni, uporni, hrabri i odlucni u nastupima pred nacionalnim vladama, evropskim i drugim medjunarodnim institucijama koje su nesebicnu pomoc i podrsku obecali, zavisi dali ce im trasa biti posuta trnjem, ili laticama ruza!

BRANKA NANEVSKA