Kasno paljenje

Ustavni sud Makedonije je, tek nakon tri godine od potpisivanja, odlucio da preispita pravnu validnost Sporazuma o prodaji jedine rafinerije OKTA grckom "Helenik Petroleumu" i izgradnji naftovoda Skopje-Solun, koji su, zbog netransparentnosti i datim privilegijama strancima, svojevremeno bili proglaseni najvecim korupcijskim i kriminalim biznis skandalom u zemlji.

AIM Skopje, 25.10.2002

Nova ekipa politicara u Makedoniji jos nije formalno zauzela kormilo izvrsne vlasti, a u zemlji su pocele prve promene. Neki kazu na bolje, drugi misle sasvim suprotno. Tek, mnogim nemilim dogadjajima, krajnje haoticnu postizbornu atmosveru je, zadnjih dana oktobra, jos vise uzburkala, odluka Ustavnog suda da pokrene proces preispitivanja ustavnosti Sporazuma o prodaji jedine rafinerije OKTA grckom "Helenik Petroleumu" i izgradnji naftovoda Skopje-Solun, koji su, zbog netransparentnosti i datih privilegija strancima maja 1999 godine, bili proglaseni najvecim korupcijskim i kriminalim biznis skandalom. Ta ocena domacih i medjunarodnih eksperata je i dan -danas na snazi. I mnogi analiticari bi se zakleli da ne slucajno, najavljivanja revizija privatizacije u Makedoniji startuje ekspresno, uravo od OKTE!

Eksperti su u misljenjima podeljeni. Jedni tvrde da ce ovaj korak "hrabrih" sudija koristan za povratak vladavine prava u zemlji. Drugi da ce biti veoma stetan "mac sa dve ostrice", jer se vise ne radi samo o "duboko umesanoj politici" i licnim interesima pojedinih mocnika, vec o slozenom ustavno- pravnom procesu koji moze ugroziti sigurnost inostranih ulagaca. Ako se ima u vidu sve sto se, od nabrzinu i tajno prodate skopske rafinerije na naftnom trzistu ovde dogadja, onda su u pravu i jedni i drugi. Ko vise, a ko manje, pokazace vreme!

Tek, izborni poraz VMRO-DPMNE je cini se, bio presudan da delioci pravde najzad, nakon pune tri godine javnog debatiranja i kolebanja, konacno utvrde da su nadlezni da ocenjuju ustavnost Zakona kojim je u Sobranju izvrsena ratifikacija bilateralnog dogovora Makedonije i Grcke o izgradnji i gazdovanju naftovodom Skopje-Solun i zemlji naneta steta cija visina tek treba da se utvrdi. U okviru tog pravnog akta koji, prema paragrafima domaceg zakonodavstva, ima vecu snagu od obicnog zakona, ali nije iznad Ustava, spada i Investicioni dogovor o prodaji akcija rafinerije OKTA i koncesija. Njega su, post festum, zakljucili Vlada i Agencija za privatizaciju Makedonije s jedne strane i strateski investitor E.L.P.E.T "Balkanika", konzorcijum u cijem je sastavu i grcka drzavna kompanija "Helenik Petroleum".

Sudije Ustavnog suda su pristupile razgledanju i ocenjivanju, od samog starta krajnje sumljivog dosijea OKTA na zvanicnu inicijativu najostecenijih, preduzeca za promet naftnim derivatima "Makepetrol" koje tvrdi da je vlada nezakonito omogucila OKTI privilegije time sto ju je oslobodila obaveza iz zakona o carinama, carinskim tarifama i spoljno-trgovinskom poslovanju. Ustavni pravnici su konsultovali nadlezne strucnjake obe strane i, pretpostavlja se, ohrabreni ne samo odlaskom glavnih aktera u slucaju, celnika VMRO-DPMNE u opoziciju, krenuli u njegovo prvo "cesljanje".

U pismenom aktu dostavljenom Parlamentu se javno izrazava sumnja da su osporenim Zakonom napravljene tri povrede ustava. Vlada je nove gazde OKTE, objasnjava se, stavila u povlasceni polozaj, oslobodila ih placanja poreza i drugih javnih dazbina pet godina, sto je duze od njenog zakonom predvidjenog diskrecionog prava. Uz to im je dala i benificije, poput neogranicenog bescarinskog uvoza nafte, naftnih derivata i opreme. Time je narusen princip jednakosti pravnih subjekata na trzistu i zabrane monopolskog polozaja bilo koga u zemlji. Sudije su kategoricne da je narusen i jedan od temeljnih ustavnih principa podele vlasti, jer Ustav propisuje da javne dazbine iskljucivo zakonom uredjuje Sobranje, a ne Vlada samoinicijativno, nekakvim sporazumima.

Pre nego sto donesu konacnu odluku dali ce osporeni zakon ponistiti, ili ukinuti, sudije su od novoizabranih poslanika zatrazili pomoc: da u roku od mesec dana na posebnoj javnoj sednici, razgledaju i ocene njihove primedbe na dosije OKTA i odluce kako ce postupiti. U suprotnom, se nece libiti "da preseku" sami!

To prakticno znaci da ce, iako sa zakasnjenjem, narodni izbranici, a time i znatizeljna sira javnost, najzad dobiti mogucnost da zavire u brizljivo cuvane i skrivane dokumente. Naravno, ukoliko vladajuca garnitura u odlasku nije sama, da bi zamela korupcijske tragove, prethodno izvela "veliko spremanje" arhiva.To je, naime, iza scene ovde vec danima, glavna spekulacija. Potsetimo da je vecina bivsih poslanika Sobranja podigla dva prsta u znak podrske vladi prilikom ratifikacije dokumenata o privatizaciji OKTE, a da ono za sta glasa nikada nije videla!

Znatizelju javnosti izazivaju i, po svedocenju dobro upucenih, naknado potpisani tajni aneksi Sporazuma o kupoprodaji OKTE Grcima, kako bi se sacuvale odobrene benificije novim gazdama rafinerije. Dogodilo se to, navodno, nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji Makedonije sa Evropskom Unijom u kojem izricito stoji da monopili u zemlji moraju biti ukinuti. Zbog nepostovanja te odredbe, Evropska Komisija je do sada Makedoniji uputila vise opomena i cak zapretila uvodjenjem sankcija. Gradjani se dobro secaju namernih carinskih blokada konvoja "Makpetrola" na granici proslog leta, kada je, suprotno zdravom razumu i ekonomskoj logici, da bi se zastitili interesi Grka, izazivana vestacka nestasica goriva!

Dali ce se putem novog parlamentarnog pretresa, eventualnih amandmanskih intervencija da bi se spasilo sto se spasiti moze i odluke Ustavnog suda o reviziji, stici do istine zasto je takav, kako tvrde nezavisni ekonomski analiticari, za Makedoniju veoma stetan i u mnogo cemu kontraverzan pravni akt o prodaji OKTE uopste potpisan, potpuno je neizvesno!

Naime, premijer vlade u ostavci Ljubco Georgievski i njegovi najblizi saradnici i dalje uporno tvrde da nema pravnog osnova za osporavanje zakonitosti Sporazuma o izgradnji naftovoda Skoplje-Solun i kupoprodaji rafinerije OKTA, jer su ta dva dokumenta izdvojena. Prvi se odnosi na prodaju akcija u visini 71,5 % vrednosti firme ukljucujuci i rekonstrukciju i modernizaciju proizvodnih kapaciteta rafinerije za koju je dobijeno 110 miliona dolara. Drugim je regulirana zajednicka investicija Makedonije i grckog strateskog parnera o izgradnji naftovoda. Za dobijenih 20 % akcija nije dat novac, vec je ustupljeno zemljiste i uz to strancima odobreno oslobadjanje placanja carina i poreza na odredjeni period.

Po misljenju pravnika "Makpetrola", upravo "u tom grmu i lezi zec". Dubare u prvom Sporazumu su nevesto pokrivene pravnom snagom ratifikovanog medjudrzavnog, u kojem makedonska Vlada prakticira vlast, a ne partnerstvo. I prema strancima se velikodusno ponasa kao "majka", a prema domacim firmama, dovodeci ih u podredjeni polozaj, kao"maceha"!

Doda li se tome i navodno, namerno zanemareni prethodni poslovni Sporazum o desetgodisjem snabdevanju skopske rafinerije naftom, skljucen sa privatnom solunskom kompanijom "Djetoil" Kirijakosa Mamidakisa, za koji na osnovu odluke londonskog suda treba isplatiti bezmalo 13 milona dolara ostete, te saznanja da je naftovod Skoplje -Solun gradjen kreditom od 50 miliona dolara za koji je Makedonija garant pred Evropskom bankom za obnovu i razvoj, onda postaje jasnije da je vlada Georgievskog zemlju uplela u pravu "paukovu mrezu", upozoravaju analiticari.

Dobro upuceni u "investiciju stoleca" kako je svojevremeno bio nazvan Sporazum o prodaji OKTE "Helenik petroleumu" sugerisu novoj vladi da otvori oci i da prilikom kontrole investicionih dokumenata upotrebi "debelu lupu". Da utvrdi tacnu, a ne u papirima prikazanu realizaciju, kao i to gde su pare koje su Grci uplatili za kupovinu kontrolnog paketa akcija skopske rafinerije!?!

Oci i usi javnosti u Makedoniji su sada uperene u parlamentarnog spikera Nikolu Popovskog. Najavio je rasplet slucaja OKTA na prvoj sednici Sobranja, nakon sto nova vlada mandatara Branka Crvenkovskog zadnjeg dana oktobra, zvanicno bude konstituisana.

Za podnosioce inicijative ustavnom sudu, celnike "Makpetrpola" je veoma vazno dali ce odluka o kupoprodaji OKTE biti ukinuta, ili ponistena. Od toga zavisi koju ce sumu ostete na ime pretrpljenog gubitka i neostvarenog profita zbog neravnopravnog polozaja u koji su nezakonito bili dovedeni, traziti od drzave. U prvom slucaju stvari ce biti zamrznute na nivou "sta je bilo, bilo je" a u drugom ce, kazu, znaciti vracanje svega na pocetne pozicije i preispitivanje svakog povucenog poteza. Zalbu medjunarodnom arbitru zbog osporenih prava i ugrozenih interesa radi kojih su Sporazum potpisali, najavljuju i Grci.

BRANKA NANEVSKA