Smrtna kazna (ne)kuca na makedonska vrata

AIM Skopje,23. 10. 2002.

"Smrt, smrt, smrt...", uzvikivao je, zakrvavljenih ociju, u jednom filmu pokojni velikan makedonskog glumista, Petre Prlicko. Slicna "replika", ali ne na sceni, ovih dana se cula i u Bitolju. Gradani ovog grada na jugu Makedonije zatrazili su javnu egzekuciju coveka koji je napastvovao rodenu cerku. Monstruozni cin 44-godisnjeg Kire Maneva, koji je ceo mesec silovao svoju dvadesetogodisnju cerku Jasminu, imitirajuci poze iz najogavnijih porno-filmova, do te mere je razbesnio Bitolcane da su oni zatrazili da on, i to bez sudenja, javno bude streljan na gradskom trgu. Zelja Bitoljcana nije ispunjena. Manev se nalazi u bekstvu, a i da je strpan iza brave, on bi izbegao smrtnu kaznu jer ona nije predvidena makedonskim zakonodavstvom.

Ako se donekle moze razumeti gnev i ekstremni izliv emocija gradana, za koje je jedina pravda "oko za oko, zub za zub", nije jasan osvetoljubivi zahtev upravo onih koji treba da brinu o javnom redu i miru i sprecavanju kriminaliteta u zemlji - policajaca. Naime, pred kraj proslog meseca Makedonski policijski sindikat, na sastanku u Tetovu, zatrazio je da se u Krivicni zakon ponovo vrati smrtna kazna. "Cajkani" su predlozili da se egzekucija uglavnom odnosi na one koji posegnu po zivot policajaca, verujuci da ce se time suzbiti precesti napadi i ubistva organa gonjenja.

Predlog ovdasnjih policajaca da se i u Makedoniji, bas kao u nekim drzavama islamskog sveta, u kojima i dalje vaze takozvani "serijatski zakoni", uvede smrtna kazna, dosao je nepuna cetiri meseca odkako se "stara dama" - Evropa pohvalila da je ukinula smrtnu kaznu, pa cak i u uslovima rata. Dokument o ukidanju smrtne kazne, pocetkom maja ove godine, potpisala su 44 evropska ministra spoljnih poslova ili njihovi predstavnici na sastanku u litvanskom glavnom gradu Vilnusu. Iako samo dve evropske zemlje - Rusija i Turska nisu ratifikovale protokol o zabrani smrtne kazne, Savet Evrope je sa ponosom objavio da vise nema najstrozije kazne na kontinentu sa preko 800 miliona ljudi.

Sa dilemom da li ukinuti smrtnu kaznu ili ne, suocava se i Amerika. Tek kada je pogubljen 800-ti zatvorenik, Federalni sud SAD, krajem septembra ove godine, proglasio je smrtnu kaznu neustavnom. Medutim, ova odluka Federalnog suda ne utice na svih 38 drzava SAD u kojima sudovi samostalno odlucuju da li ce neki osudenik biti osuden na najtezu kaznu. Podvojenost oko smrtne kazne ogleda se i u stavu ministarstva pravde SAD, koje je kritikovalo odluku Federalnog suda, napominjuci da je americki narod odredio odgovarajucu kaznu za odredene zlocine.

Nije poznato da li su makedonski policajci do kraja odvagali sve argumente "za" i "protiv" smrtne kazne. Cinjenica je da su oni reagovali emotivno, bas kao ovih dana Bitoljcani, verujuci da ce se na taj nacin smanjiti broj napada i ubistava policajaca. Iako razumeju njihove motive, sa misljenjem predstavnika Policijskog sindikata ne slazu se pravni eksperti, veleci da ponovno uvodenje smrtne kazne nece imati zeljeni zastrasujuci efekat. Jer, iskustva zemalja u kojima jos uvek postoji smatrna kazna pokazuju da se u njima ni malo nije smanjila stopa kriminaliteta. Zato makedonski pravnici resenje problema vide iskljucivo u efikasnom sudstvu i kaznjavanju, buduci da, kako kazu, zlocince ne plasi strogost i surovost kazne, vec neizbeznost kaznjavanja.

Sa druge strane, tu je i vecita dilema sta ako osudenik na smrt nije pocinio delo za koje je optuzen ? Ko ce tada odgovarati ? Policija ili sudija koji mu je izrekao najstrozu kaznu ? Svaka druga greska policije i pravosudnih organa moze se ispraviti, svaka druga kazna se moze smanjiti, a nepravedno osudenom nadoknaditi steta. U slucaju smrtne kazne - popravnog nema, a to ne sme da se dozvoli. Osim toga, pravnici se slazu da niko nema pravo da oduzme ljudski zivot, pa ni drzava. Ona nije ta koja je nekome poklonila zivot da bi sa njim kasnije mogla raspolagati, a sto se sudija tice, ako im se daju ovlascenja da nekoga mogu osuditi na smrt, postavlja se pitanje po cemu ce se oni onda razlikovati od ubica.

Dakle, "vapaj" makedonskih policajaca, koji se odnosio na konkretnu "metu", bio je obican "pucanj u prazno". Makedonija je potpisnik nekoliko medunarodnih dogovora o aboliciji smrtne kazne i od toga nema odstupanja. Pogotovo ne sada kada je cela Evropa ustala protiv egzekucije zatvorenika.

Neosporna je cinjenica da Makedonije sve vise tone u kriminal, a svirepost zlocinaca naterala je drzavu da 1996. godine, dotadasnju maksimalnu kaznu od 20 godina zameni - dozivotnim zatvorom. Za proteklih sest godina na ovu "vaspitno-popravnu meru" osudeno je svega cetiri osobe. I oni, medutim, nakon 15 godina provedenih iza resetaka imaju pravo da na svakih sest meseci traze ublazivanje kazne.

Sa ili bez smrtne kazne, sa ili bez dozivotnog zatvora, pravda u sustini nikada u potpunosti ne moze biti zadovoljena. Neosporno je da je predhodni krivicni zakonik Makedonije bio preblag. U to vreme se u zemlji desilo niz svirepih ubistava, a pocinioci su kaznjeni na maksimum 20 godina robije. Jedan od njih, Mone Andonovski, koji je u sudnici svojevremeno ubio advokata Anku Georgievu i supruznike Maru i Kjupca Arsova, uskoro ce se naci na slobodi jer mu je nakon nekoliko pomilovanja kazna drasticno smanjena. Zatvorske celije ce napustiti i Boris Divkovic, prvi placeni ubica u Makedoniji, zatim zlocinci Rudi Lokum, pa Toni Mandza...U poredenju sa osudenicima na dozivotnu robiju, koji, ako vanredno ne budu pomilovani, nikada nece videti "svotelost dana", pomenuti ali i drugi kriminalci osudeni po starom zakonu imaju razloga za radovanje. I kod najtezih zlocina, pravda nekda zna biti i dvolicna.

DUSAN JOKSIC