Cekajuci formiranje vlade
Makedonija kao da se nalazi u medjuvremenu - izbori su u sustini zavrseni, zbog par detalja ceka i njihov oficijalni zavrsetak; javnost je zeljna pikanterija poput toga dali ce doci do koalicije onih koji su bili na suprotstavljenim stranama tokom rata; porazenima nikako ne ide u glavu da ce u parlamentu sedeti sa najmanje petnaesetak bivsih vidnih pripadnika NOA, pomirenje svega toga moze prouzrokovati nove probleme
AIM Skopje, 25.9.2002
Vrhovni sud Makedonije odbio je sve prigovore na odluke Drzavne izborne komisije (DIK) koje se ticu izborne procedure na cetvrtim po redu parlamentarnim izborima u Makedoniji. Ostali su da teku rokovi po eventualnim zalbama ucesnika na zavrsne rezultate izbora koje je komisija proglasila, kao i da se ponovi glasanje na dva biracka mesta cime ce biti poznato kome ce pripaste 120 mandat u novom parlamentu. Drugim recima, najakasnije za nedelju dana bice poznati oficijalni rezultati ovih izbora.
Vrhovni sud je u ovom "paketu" odbio je i zahtev koalicije VMRO-DPMNE i Liberalna partija (LP) da se izvrsi hemiska analiza glasackih listica i hemiskih olovaka koje su koriscene tokom glasanja. Koliko god cudan bio ovaj zahtev i on je bio jedan od nacina na kojima je koalicija partija dosadasnjeg premijera Ljubco Georgievskog i predsednika parlamenta Sotana Andova pokusala objasniti svoj poraz. Sve po, u mnogo cemu apsurdnom scenariju, po kome opozicija + medjunarodna zajednica kao mentor zajedno mogu falsifikovati izbore i to u prisustvu vlasti.
No, sada kada su izbori prakticno zavrseni, kada su poznati i pobednici i porazeni, ostaje da se zavrsi posao do kraja. Najkasnije do 5 novembra treba se konstituirati novi parlament koji zatim, nakon dodele mandata za sastav nove vlade partiji sa najvecim brojem mesta u parlamentu, treba izbarati i novu vladu.
Pobednicka koalicija "Zajedno za Makedoniju" predvodjena Socijaldemokratskim savezom Makedonije (SDSM) ima 59 parlamentaraca i ocekuje se da ce isti broj zadrzati i nakon preglasavanja i razmatranja zalbi u Vrhovnom sudu. Dosadasnja partija na vlasti, zajedno so Liberalnom partijom, ima 34 parlamentaraca. Na albanskoj strani pobednik je nova Demokratska unija za integraciju (DUI) predvodjena bivsim politickim pretstavnikom Nacionalno oslobodilacke armije (NOA) Ali Ahmetijem, koja je dobila 16 mesta u parlamentu.
Dosadasnji participant u vlasti Demokratska partija Albanaca (DPA) dobila je 7 mesta u parlamentu i vec se izjasnila da nece uci u novu vladinu koaliciju. U intervjuu kosovskom nedeljniku "Java" lider DPA Arben Xhaferi pobednicku DUI nazvao je "jahacima apokalipse". Objasnio je da su dosad oni imali tu ulogu i da ovaj nimalo lagani termin koristi samo radi toga sto se Makedonija suocava sa izborom izmedju opstanka i definitivnog nestanka. Xhaferi u intervjuu govori o fenomenu pobede ratne opcije, zbog neminovnosti mirnog zavrsetka zbog potrebe svega onoga sto se desilo tokom zadnjih godinu i po dana u Makedoniji i istoriske neminovnosti da ratni pobednici uspostave svoju administraciju. I napominje da ce DPA imati u buducnosti ulogu jake opozicije i budnog lovca gresaka onih na vlasti.
Ovdasnji mediji su i dalje preokupitrani pitanjem dali ce doci do koalicije izmedju pobednika na makedonskoj i albanskoj strani, dali ce se u istoj vladi naci SDSM, koja je tokom proslogodisnje krize ucestvovala u vladi politickog jedinstva, i u njoj imala ministra za odbranu, i novi politicari, a bivsi clanovi NOA, koji su tada bili na suprotnoj strani.
Politicari sa pobednicke strane, pak, koji su prvih dana nakon izbora podlegli ovoj vrsti "frke", sada su usli u mirnije vode. Niko ne zuri da javnosti, zeljnoj pikanterija, nudi hranu u vidu ko ce s kim koalicirati, ko ce sta u buducoj vladi biti U medjuvremenu lideri pobednickih partija se uglavnom sastaju sa ovdasnjim ambasadorima koji opsedaju partiska sedista. Sto u javnosti i medijima podgreva uverenost da "stranci" imaju presudnu ulogu i u formiranju nove vlade.
Do pre neki dan pobednici izbora kao da su ocekivali i prvu zvanicnu reakciju Vasingtona naravno uz koju korisnu sugestiju o tome sto treba ciniti dalje - po primeru ranijih izbora. Naime nakon parlamentarnih izbora 1998 godine tadasnji pobednik Ljubco Georgievski dobio je cestitku tadasnje amercke drzavne skteratrice Medlin Olbrajt u kojoj je ona pored cestitanja pobede napomenula da se nada da ce u iducoj njegovoj vladi biti mesta i za pretstavnike neke albanske politicke partije. To je izbacilo iz igre planove pobednika da preko Demokratske Alternative Vasila Tupurkovskog (u to vreme dela pobednicke kolicije kojoj je bila namenjena uloga "mosta sa manjinama") u vladu uvrste i Albance. Znaci licnosti, a ne partije. Tako je na kraju, na osnovu cestitke-sugestije, Georgievski zamolio DPA i Xhaferija da udju u vladu.
Americki drzavni sekretar Kolin Pauel zasad nije cestitao izbornu pobedu lideru SDSM Branku Crvenkovskom, a Ali Ahmetiju valjda i ne moze, jer se on nalazi na "crnoj listi" americkog predsednika. Sto imajuci u vidu intenzitet americkog angazovanja u Makedoniji i brzinu reagovanja na ovdasnje dogadjaje nakon 11 septembra 2001, ne znaci da i nece. Jer Amerikanci su osetno oslabili svoje prisustvo na politickom planu u Makedoniji, Vasington slab i sporo reaguje na ovdasnje dogadjaje. Sve kao da je svedeno na aktivnosti ambasadora u Skopju, koji je recimo u pogledu izbora pokazao naglasenu suzdrzljivost. Americki ambasador u Makedoniji Lorens Batler je doduse je nakon saopstavanja prvicnih rezultata izbora u intervjuu "Dnevniku" javio se sa porukom u stilu "Kada bih bio na mestu Branka Crvenkovskog uzeo bih Ali Ahmetija u koaliciju". To je za izborne pobednike bilo malo da bi obavilo fukciju "cestitke - sugestije". Ali zato je americki drzavni sekretar Kolin Pauel poslao pismo makedonskom predsedniku Borisu Trajkovskom, u kome potencira njegovu pozitivnu ulogu. Ovo neobracanje pobednicima izbora shvaceno je kao izraz zelje americke administracije da se ne mesa u to kako ce, i dali uopste doci do formiranja koalicije izmedju makedonskog i albanskog pobednika na izborima.
Sugestije sa strane, koju su vec izbegli dati pretstavnici medjunarodne zajednice u Makedoniji, cini se dobro bi dosle lideru SDSM Branku Crvenkovskom da lakse udje u pregovore o koaliciji sa DUI-em, kojoj je vec priznao da je legitimni pobednik na albanskoj strani cija se pobeda mora respektirati.
S druge strane i poruka koja je sadrzana u pismu generalnog sekretara NATO Djordja Robertsona predsedniku Borisu Trajkovskom da se ocekuje da Makedonija nastavi sopstvenim naporima na putu ka euro-atlanskim integracijama kao da govori o zelji medjunarodnog faktora, ocito umornog u vodjenje glavne uloge u nastanima u drzavi, da se povuce iz ove aktivne pozicije i ostavi novom drzavnom rukovodstvu da se samostalnije i odgovornije spravlja sa problemima vodjenja drzave.
Te potrebe da se rezimiraju rezultate gotovo dvogodisnje bolne i dramaticne faze koju je Makedonija prezivela - od pocetka rata, preko pregovora u Ohridu i potpisivanja Okvirnog sporazuma i njegove implementacije do parlamentarnih izbora koji su stavili tocku na nju - zajedno sa potrebom da izborni pobednici, koji su za konacnu implementaciju Ohridskog sporazuma dobili i mandat glasaca, definiraju sto pod tim podrazumevaju i tako trasiraju strategiju gradnje makedonskog drustva na drugacijim osnovima od onih pre rata, svega toga kao da postaju svesni i oni od kojih se ocekuje da drzavu vode u narednih cetiri godine.
U isto vreme medjutim polariziranu javnost na etnickoj osnovi treba ubediti u to da je to gotovo jedini put koji Makedonji daje sanse da bude stabilna na duzi rok. Sto ce teze ici ukoliko politicari iz redova onih partija koje su izgubili na izborima - i one manje koje su "zbrisane", te ih nece biti u parlamentu, ali i one koje su dosada bili na vlasti - nastave komplicirati stvari, bilo najavama da ce neki od vrhunskih ljudi DUI-a biti pohapseni dolazeci na konstitutivnu sednicu parlamenta (nesto kao grand finale ministrovanja kontraverznog ministra unutrasnjih poslova Ljube Boskovskog), bilo pritiscima da se drugim sredstvima promene izborni rezultati poput "ukoliko DUI udje u vladu povucicemo sve nase ljude iz diplomatije" kako je najavila VMRO-DPMNE, koja po nekim izvorima zbog istog razloga moze odluciti i bojkotovati rad parlamenta.
AIM SKOPJE
ISO RUSI