Elektronska spijunaza

Makedonija u obrucu "velikog uveta"

AIM Skopje, 23.09.2002.

Moskva 1945. godine. Americki ambasador Avarel Hariman, u svojoj rezidenciji, prima delegaciju Ukrajine, od koje na poklon dobija izrezbarenog orla, simbol SAD, u drvetu. Dirnut ovim znakom prijateljstva, ambasador je okacio poklon iznad svog radnog stola i ne sluteci da je poceo drugi, hladni rat. Tehnicari ruske tajne sluzbe u drvenom orlu "spakovali" su bakarni valjak, u cijoj je untrasnjosti jedan vibrator od celicne opruge mogao da se klati levo-desno.

Iz jednog kamiona u blizni ambasade, signalom od 330 megaherca naden je pravac ka srcu orla i "bubica" je pobudena. Drugi kamion, pakiran sa druge strane ambasade hvatao je reflektovani signal od bakarnog valjka, cija je celicna opruga oscilirala u ritmu razgovora u kancelariji americke ambasade. Ovaj, u to vreme jedan od najsavremenijih sistema prisluskivanja, slucajno su provalili Englezi i o tome obavestili Amerikance. Igra je bila zavrsena.

Spijuni i spijuniranje postoji i danas, ali u mnogo sofisticiranijoj formi. Stare metode su ostavljene istoriji i filmovima o "Dzems Bondu". Sada se to radi elektronskim putem, uz pomoc telekomunikacijske opreme, kompjutera, satelita, kosmicke spijunaze. Recju, gotovo svaki covek na planeti Zemlji moze da se ozvuci, prisluskuje, prati i snima a da on toga nije ni svestan.

Od pre cetiri godine, savremene tehnologije za prisluskivanje, kupljene na Zapadu, masovno su pocele da se koriste i u Makedoniji. Tu cinjenicu prvi je, u drugoj polovini decembra 2.000. godine, obelodanio tadasnji predsednik parlamentarne Komisije za kontrolu delovanja Uprave za bezbednost i kontraobavestajni rad i obavestajne Agencija, poslanik opozicionog Socijaldemokratskog saveza, Nikola Popovski. On je rekao da makedonske tajne sluzbe uveliko krse Ustav i zakone prisluskujuci telefonske razgovore gradana, funkcionera, poslanika opozicije, pa cak i ljudi iz vladajucih partija. Svoju tvrdnju on je podkrepio cinjenicom da je u to vreme, za 6 miliona nemackih maraka, iz Izralea, Direkcija za bezbednost i kontraobavestajni rad kupila visokosofisticiranu opremu.

Izjava Popovskog samo je nagovestila ono sto ce nepunih mesec dana nakon toga saopstiti lider opozicionih socijaldemokrata, Branko Crvenkovski. Na konferenciji za novinare, on je obelodanio skandalozno otkrice da su makedonske tajne sluzbe prisluskivale telefonske razgovore vise stotina licnosti iz politickog i javnog zivota drzave, pocevsi od predsednika Makedonije, Borisa Trajkovskog, pa sve do bivsih i aktuelenih ministara, poslanika vladajucih i opozicionih partija, ambasadora, sudija, tuzioca, novinara...

U podebelom "dosijeu" ( preko stotinu kucanih stranica ), koji je SDSM tada podelila novinarima, "skinuti" su prisluskivani razgovori sa fiksnih i mobilnih telefona vise od 150 znacajnih licnosti politickog i javnog zivota Makedonije. "Ovo je samo 10 odsto zapisa kojim raspolaze Socijaldemokratski savez Makedonije, a to, verovatno, nije ni jedan odsto od svega onoga sto je prisluskivano", rekao je tada Crvenkovski.

Letimicnim uvidom u obelodanjeni materijal lako se moglo zakljuciti da u Makedoniji gotovo i da nije bilo coveka, nosioca neke javne funkcije, koji nije bio prisluskivan. Pod elektronskim nadzorom nalazio se ceo drzavni i politicki vrh zemlje, prisluskivani su svi razgovori clanova opozicije i njihovih familija, a na listi prisluskivanih nalazilo se i dvanest redakcija makedonskih elektronskih i pisanih medija, u kojima je "opservirano" najmanje 25 novinara.

Novi sok u makedonskoj javnosti je usledio pocetkom februara 2001. godine kada je Crvenkovski obelodanio jos jednu listu sa stenogramima prisluskivanih telefona visokih drzavnih i javnih licnosti. Pored predsednika Makedonije, tadasnjeg sefa diplomatije, podpredsednika Vlade i brojnih drugih licnosti politickog i javnog zivota, prisluskivali su se telefonski razgovori jos 70-tak drugih lica, lidera politickih partija, diplomata, sudija, profesora, bankara, direktora firmi, zaposlenih u nevladinim organizacijama, novinara, pa cak i svestena lica, medu kojima i jedan vladika.

U jeku makedonske afere "Votergejt", obelodanjeno je da je, nakon preuzimanja vlasti, u oktobru 1998.godine, VMRO-DPMNE, od hrvatske tajne sluzbe SZUP (Sluzba za zastitu ustavnog poredka) na poklon dobila cetiri uredaja za prisluskivanje mobilnih telefona, CAS - 800. Dva-tri meseca pre odrzavanja lokalnih izbora, tada vladajuca VMRO-DPMNE kupila je jos cetiri sofisticirana uredaja za prisluskivanje, koja se automatski ukljucuju na zadati broj ili rec, i koji mogu graficki locirati mesto na kome se nalazi telefon sa koga se razgovara. U okviru ovih uredaja nalazi se i takozvana periferna oprema GCOM - 4510 - LASR (Laser Surveillance System ). Ovaj uredaj ispusta laserski zrak dometa 300 do 400 metara, koji se odbija od prozora sobe ( u kojoj se nalaze ljudi- predmet opservacije ) i ponovo vraca u uredaj.

Zapoceta istraga u makedonskoj aferi prisluskivanja jednostavno je gurnuta pod tepih. Prisluskivani, medu kojima i sef drzave Boris Trajkovski, potvrdili su autenicnost snimljenih razgovora, i na tome je sve stalo.

Iako je od tada proslo skoro dve godine, u zemlji kao da se nista nije promenilo. Strucnjaci upuceni u ovu problematiku pre dva meseca su upozorili da se Makedonija bukvalno pretvorila u veliko uvo, u zemlju gde se masovno prisluskuje i spijunira. U svemu tome, vele, najstrasnije je to sto su Direkcija za bezbednost i kontraobavestajni rad, Agencija za obavestajni rad, vojna obavestajna sluzba i Telekom, naredbu za prisluskivanje dobijali od tadasnje vladajuce partije VMRO-DPMNE, koja je potom ta saznanja koristila za politicke, pa i licne ciljeve, ali i da proveri lojalnost svojih clanova i funkcionera.

Lider Demokratskog saveza, Pavle Trajanov, koji je vecinu svog radnog veka proveo u policiji, a od 1998. do 2.000. godine se nalazio i na celu Ministarstva unutrasnjih poslova, kaze da je privatnost ljudi takoreci ogoljena, da svako svakoga prisluskuje, a sto je najgore, dodaje, u drzavi od poodavno ni jedna institucija ne radi na zastiti komunikacijskih sredstava - staticnih i mobilnih telefona, faksova, elektronske poste...Slicnog misljenja je i bivsi direktor Agencije za obavestajni rad, Dr. Aleksa Stamenkovski koji kaze da su opremu za prisluskivanje, naravno na nelegalan nacin, nabavile pojedine partije, pa i odredeni mocni finansijski krugovi.

Cinjenica da se u Makedoniji masovno prisluskuje alarmirala je i strane diplomatske misije u zemlji, koje su konspirativnost podigle na najvisi stepen. Trajanov tvrdi da ambasadori sada iskljucivo koriste takozvane "gluve sobe", koje su zasticene od nepozeljnih "stenica".

Nova vlast u Makedoniji, koja tek treba da se konstituise, imace pune ruke posla da uvede red u ovoj oblasti. Tim pre sto odelenja koja se bave zastitom sredstava komunikacije, kako u MUP-u, tako u Agenciji za obavestajni rad i vojnoj obavestajnoj sluzbi, zbog rivalstva, prakticno i ne funkcionisu. U Agenciji za obavestajni rad postoji sektor za kriptozastitu, ali ni on ne funkcionise. I u MUP-u postoje uredaji i sistemi kojima se moze utvrditi da li neko prisluskuje kancelariju, stan, telefonske linije, elektronsku postu. Upuceni isticu da se najteze otkrivaju prislusni uredaji koji rade na veoma niskim frekvencijama i dodaju da, iako oni kostaju oko 70.000 dolara, postoje dokazi da ih poseduju i neke vece politicke partije. Koje, ostaje tajna, ali s obzirom na neslavni "ucinak" dosadasnje vladajuce stranke VMRO-DPMNE, nije iskljuceno da se upravo na nju mislilo.

DUSAN JOKSIC