Iseljenicka groznica

Makedonci sanjaju o Manitobi

AIM, Skopje,21. 09. 2002.

Makedoniju je ponovo zahvatila iseljenicka groznica, a za jedan od najstarijih "zanata" na ovim prostrorima - "pecalbarstvo" ili traganje "trbuhom za kruhom", sve vise su zainterosovani mladi ljudi, koji u Makedoniji odavno vise ne vide nikakvu buducnost.

Jedna blic anketa, sprovedena pre nekoliko meseci, pokazala je porazavajuce rezultate. Od 32 ucenika cetvrte godine skopske gimnazije "Zef Ljus Marku", cak 29 njih je odgovorilo da razmislja da zauvek ili bar na duzi period napusti Makedoniju. Nekoliko meseci pre konacnog ispita zrelosti, ovi mladi ljudi su priznali da su vec postali umorni i prezasiceni svetom odraslih. Jedini razlog zbog koga su danas vec zavrseni maturanti pomenute gimnazije, ali ne samo oni, vec cela armija mladih ljudi, odgovorili da u "belom svetu" nameravaju da potraze srecu i bolju buducnost lezi u besperspektivnosti koja ih ocekuje u Makedoniji. Iako mladi, oni su i te kako svesni da ce se istog trenutka kada izadu iz srednjoskolskih ili fakultetskih klupa suociti sa surovom realnoscu - godinama cekanja pred Biroima rada zajedno sa jos 400.000 drugih nezaposlenih u Makedoniji. Buduci da pored onih za zavrsenom osnovnom ili srednjom skolom, posao ceka i oko 13.000 ljudi sa fakultetskim diplomama, 57 magistara i cak 17 doktora nauka, sanse da neko od njih dobije pristojan posao u Makedoniji su ravne nuli. Zato ovi mladi i obrazovani ljudi, sa poznavanjem jednog ili vise stranih jezika, jedinu sansu za svoj opstanak vide na Zapadu, bez obzira da li u Evropi ili daleko "preko bare", u Americi, Australiji, Novom Zelandu, Kanadi...

Pre nekoliko meseci, jedna ne bas tako mlada devojka, 27.godisnja Tanja Ostojic, zavrseni student Likovne akademije u Skoplju, sablaznila je puritance u glavnom gradu Makedonije. Na vidnim mestima pojavili su se posteri sa njenom golom figurom i tekstom na engleskom pored njenog obnazenog tela: "Trazim muza sa evropskim pasosem".

Tanja je na ovaj, umetnicima svojstven nacin, pokusala da skrene paznju javnosti i odgovornih u drzavi ne samo na sebe, vec i na problem kojim se u Makedoniji, bad do sada niko ozbiljnije nije pozabavio.

"Ne zelim vise da se od roditelja grebem za cigare, jeftinu kozmetiku i da kpujem garderobu od svercera po pijacama. Zelim da radim i zaradim, zelim sopstveni dom, decu, porodicu, sigurnost. Toga u Makedoniji nema i jedinu perspektivu vidim negde u inostranstvu", sa gorcinom je ova mlada zena objasnjavala zasto se odlucila na ovaj neuobicajeni korak trazenja "svetlije buducnosti".

Tanja vise nije u Makedoniji. Mozda je ona nasla svoju srecu, ali ne i armija drugih mladih ljudi koji bi poput nje, glavom bez obzira, zbrisali negde daleko, sto dalje od Makedonije.

Niko od zvanicnika u Skoplju ne zna tacno koliko je ljudi unazad jedanest godina, od osamostaljenja Makedonije, otislo "trbuhom za kruhom". Statisticari barataju brojkom od oko 25.000 mladih ljudi, mada se "opravdano sumnja" da je Makedoniju napustilo cak sto hiljada savremenih "pecalbara". Do takvog saznanja je jos pre dve godine dosao i profesor Ekonomskog fakulteta u Skoplju, Slave Ristevski. Medutim, jos porazavajuci je podatak, koji je saopstio ovaj profesor, da se u poslednjih 30.tak godina iz Makedonije odselilo cak 600.000 ljudi.

Neki od njih su zauvek napustili svoja rodna ognjista, a manji broj mladih, zbog izrazenog nepotizma, mita i korupcije, koji vlada i u obrazovnom procesu u zemlji, na studije su otisli u susedne ili zapadno-evropske drzave sa idejom da se nikada vise ne vrate u Makedoniju.

"Na Elektrotehnickom fakultetu u Skoplju u proseku godisnje diplomira oko 200 studenata. Prema nasim procenama, najmanje 20 odsto od njih odlaze u inostranstvo", izjavio je nedavno profesor Dr.Vlastimir Glamocanin i dodao da prave brojke, na zalost, niko ne zna.

Ipak, sa sigurnoscu se moze reci da u zemlji vlada prava jagma za iseljenickim vizama. U "modi" je poslednjih meseci Kanada, koja je sirom otvorila vrata svojih prostranih, hladnih i nedovoljno naseljenih provincija - Manitobe, Sakscevana i Njufaundlenda. Kanadska vlada stranim drzavljanima svake godine izdaje oko 250.000 viza, a prema zvanicnim podacima kanadskog konzulata u Skoplju, u koje ovde retko ko veruje, najmanje 32 porodice u Makedoniji mesecno zatraze iseljenicke vize. Neoficijalno se tvrdi da se samo prosle godine u Kanadu iselilo preko hiljadu drzavljana Makedonije, a buduci da je interesovanje i dalje veliko, strahuje se da ce ta brojka ove godine prilicno biti nadmasena.

Najveci broj Makedonaca iseljenicke vize dobijaju za kanadsku provinciju Manitoba. To je oblast sa nesto vise od milion zitelja i povrsinom od 650.000 kilometara, ili koliko 20 Makedonija. Vecina stanovnistva, skoro 60 procenata, zivi u glavnom gradu Vinipegu. Prema broju zitelja, ovo je jedna od najmanjih kanadskih provincija, a glavne delatnosti su poljoprivreda, ribolov i drvna industrija. Zimske temperature u Manitobi se krecu oko minus 30 stepeni Celzijusovih, a u najtoplijim letnjim danima ziva u termometru ne prelaze 15-ti podeok.

Ipak, losi klimatski uslovi zivota u ovoj kanadskoj provinciji nisu pokolebali veliki broj Makedonaca da ne krecu na dalek put. Birajuci izmedu hladnoce i punog stomaka, sa jedne, i blaze klime, besperspektivnosti i gladnih usta, sa druge strane, veliki broj gradana Makedonije se bez razmisljanja odlucuje za ono prvo. Medutim, ni u Manitobu ne moze da ode ko hoce. U programu za naseljavanje ove oblasti, kanadska vlada je tacno navela da drzavi nisu potrebni diplomirani ekonomisti, pravnici i lekari, vec iskljucivo medicinske sestre, bravari, elektricari i "sirova" radna snaga.

U ambasadi Velike Britanije u Skoplju vele da vize i od njih najvise traze mladi ljudi. Prosle godine su izdali 127 radnih viza, 500 viza za bebisiterke, 57 iseljenickih viza i cak 329 studentskih viza.

Da u Makedoniji vlada prava jagma za iseljenickim vizama potvrduju i u brojnim agencijama, koje dobro zaraduju na tudoj muci. Novine su prepune oglasa u kojima se nudi posredovanje za dobijanje iseljenickih viza za Kanadu, Novi Zeland, Australiju, za posao bebisiterke u Engleskoj... Neke od ovih agencija prodaju obicne "sarene laze", dok druge, u saradnji sa slicnim agencijama iz maticnih zemalja, zaista pomazu u posredovanju oko dobijanja iseljenickih viza. Iako je procedura za njihovo dobijanje dugotrajna i iscrpljujuca, a bogami i prilicno kosta, niko od onih koji su pozeleli da odu ne odustaje tako lako od svoje namere. Ako ne uspeju da se dokopaju vize, pribegavaju drugim sredstvima, a neki se cak odricu i makedonskog drzavljanstva i primaju bugarsko, kako bi mogli zauvek da zbrisu iz Makedonije.

Poznavaoci ove problematike, ne bez cinizma, isticu da u Makedoniji ne bi ostao ni jedan mladi covek kada bi se ukinuo vizni rezim. Istovremeno, oni upozoravaju da ce u Makedoniji ostati samo oni koji nisu bili sposobni da je napuste. Jer, vele, mladi vise ne razmisljaju sa pozicija opstih vrednosti. Oni vise nemaju ideala i, jednostavno, razmisljaju o sopstvenim interesima. A drzava ? Nju ovaj, i te kako veliki i ozbiljni, problem kao i da ne interesuje.

DUSAN JOKSIC