Jedna anketa dve dileme

Nedavno ispitivanje javnog mnenja u Makedoniji pokazalo je dva zanimljiva rezultata: Gradjani Makedonije strahuju da ce na opstim izborima biti nasilja i falsifikata, a cak petina Makedonaca, koji se "busaju u grudi" da su pravoslavci, opredelili su se za unijatstvo sa Katolickom crkvom.

AIM Skopje, 02.08.2002

Paket izbornih zakona je donet. Makedonija je podeljena u sest izbornih regiona iz kojih ce se, prema proporcionalnom modelu, birati po 20 poslanika.

Parlamentarni izbori ce se odrzati 15.septembra, a gradjani i partije vec sada strahuju da ce na njima biti nasilja i falsifikata. Bojazan je ista - i medjuu Makedoncima, i medju Albancima, a to je potvrdilo i nedavno istrazivanje javnog mnenja, koje je po narudzbini Instituta otvoreno drustvo - Soros, uradio skopski Centar za etncka pitanja pri Institutu za socioloska i politicko - pravna istrazivanja. Anketa je sprovedena u periodu od 10. do 15. jula na reprezentativnom primerku od 1.600 ispitanika, direktnim intervjuisanjem.

Na pitanje da li ocekujete da ce na jesenjim izborima biti nasilja, 16 odsto Makedonaca je odgovorilo da ocekuju nasilje medju samim Makedoncima, a svega 5 procenata veruje da ce doci do nasilja izmedju Makedonaca i Albanaca. Sa druge strane, 29 odsto ispitanika Albanaca smatra da ce biti nasilja za vreme glasanja i to najvise medju samim Albancima (18 odsto). Ova grupa ispitanika veruje da ce nasilja biti i medju samim Makedoncima ( 8 odsto), a u tom procentu predvidjaju da ce doci do sukoba izmedju Albanaca i Makedonaca. Svega 16 odsto ispitanika Makedonaca i jedva 9 odsto anketiranih Albanaca ne veruju da ce biti nasilja na izborima.

Iako i jedni i drugi strahuju da ce biti nasilja na izborima, 63 odsto Makedonaca i 40 odsto Albanaca ne veruje da ce biti zrtve nasilja pre ili za vreme glasanja. Strah za licnu bezbednost postoji kod 12 odsto makedonskih ispitanika i 23 procenata anketiranih Albanaca. Zavidan je broj i onih koji jos uvek nisu sigurni da li ce biti evetualne zrtve nasilja ( 25 odsto Makedonaca i 37 procenata Albanaca ).

Na rezultate ove i slicnih, ranijih ispitivanja javnog mnenja, bez sumnje su uticale medijumske spekulacije i brojna nagadjanja, podkrepljivana izjavama pojedinih politicara, da se pre i za vreme izbora mogu ocekivati nemiri. Osim toga, najavljivana su i razna sumorna scenarija koja bi, navodno, pomogla sadasnjoj garnituri da se i dalje odrzi na vlasti. Sa druge strane, javnost je "pumpana" informacijama da ce, ako i ovi izbori prodju u atmosveri nasilja i falsifikata, opozicija primeniti "Beogradski recept" i vlast svrgnuti nasilnim putem, masovnim demonstracijama i nemirima po ulicama.

Stranke makedonskog politickog bloka, kako one na vlasti, pre svega VMRO-DPMNE, tako i opozicioni Socijaldemokratski savez (SDSM), veruju da ce ovogodisnji izbori proteci mirnije nego ranijih godina. Medjutim, i pored tog optimizma, oni strahuju da ce ozbiljnih problema biti u ruralnim i seoskim sredinama u kojima dominiraju Albanci.

"Nadamo se da ce veci broj posmatraca doprineti da izbori proteknu bez incidenata. Ova konstatacija se, na zalost, ne odnosi na deo Makedonije u kome ce se takmiciti Albanci, i to u onim sredinama u kojima je situacija van kontrole drzave i u kojima ne verujem da ce biti monitora. Stahujemo da ce tamo biti brutalnosti, a to sami Albanci treba da sprece, jer ce u suprotnom to ostaviti tamnu mrlju na deo izbora koji se odnose na ovu nacionalnost", izjavio je nedavno, Nikola Popovski, portparol SDSM.

Slicnog misljenja je i Aleksandar Florovski, poslanik vladajuce VMRO-DPMNE, koji kaze: "Strahujem da su moguci ozbiljni incidenti medju Albancima, tim pre sto su tenzije medju njima vec povecane".

Podsecajuci na lose iskustvo sa organizacijom izbora sadasnje vlasti, poslanik albanske Partije za demokratski prosperitet, Mersel Biljali ocekuje drasticno pogorsanje situacije u zemlji. "Ne samo sto nece biti fer i demokratskih izbora, vec ne ocekujem ni mirne izbore. U igri ce biti velika suma novca kojim ce partije pokusati da kupe glasove", strahuje Biljali.

Pavle Trajanov, lider Demokratskog saveza (DS) i bivsi ministar policije ne veruje da ce Georgievski i Dzaferi stvoriti klimu za demokratske izbore, pa zato upozorava: "Puno elemenata govori da se oni spremaju za drsko nasilje i zaplasivanje gradjana".

U tom smislu se moze protumaci i nedavna izjava lidera Demokratske partije Albanaca (DPA), Arbena Dzaferija. "Ako ne mozemo da ostvarimo kohabitaciju, imacemo enklavizaciju ili teritorijalnu podelu", zapretio je Dzaferi, koji je nesto pre toga izjavio da ce njegova stranka preduzeti radikalnije mere, posto, kako je rekao, za njegovu stranku Ohridski mirovni dogovor nije kraj zahtevima Albanaca.

Otrovne strelice, koje su slucajno ili namerno, izletele iz usta ovog stranackog vodje, ali i komesanja u albanskom i makedonskom politickom bloku, doprla su i do usiju medjunarodne zajednice, koja je ekspresno reagovala.

"Ne igrajte se mirom" - glasilo je upozorenje sefa americke diplomatije, Kolin Pauela upuceno liderima vodecih stranaka u Makedoniji i sefu drzave, Borisu Trajkovskom.

"Moguce je pojavljivanje nekih elemenata koji ce zeleti da iskoriste osetljiv period uoci izbora kako bi ostvarili svoje planove za destabilizaciju i devalviranje postignutog progresa", upozorio je Pauel, i dodao da treba izbegavati provokacije, prilagodjavanjem izborne kampanje uslovima u zemlji.

Nekoliko dana nakon izjave Pauela, krajem juna, u Skoplje je hitno doputovao i generalni sekretar NATO, Dzordz Robertson. On je politickom i drzavnom vrhu zemlje porucio da Makedonija mora nastaviti putem mira, a jesenje izbore sprovesti bez nasilja. Oni moraju biti fer i demokratski, i oko tog pitanja medjunarodna zajednica nece praviti nikakve ustupke, rekao je Robertson svojim sagovornicima u Skoplju.

"Nadam se da ce izbori biti slobodni i fer i odlucujuci za ovu zemlju. Ljudi ove zemlje zasluzuju da ih politicari tretiraju na zreo i inteligentan nacin. Zato se nadam da ce ljudi kazniti sve one politicare koji pozivaju na podele u zemlji, ukljucujuci i upotrebu visokih emotivnih tonova", izjavio je Robertson, a pre odlaska iz Makedonije, premijeru Ljubcu Georgievskom je porucio da koalicioni partneri u Vladi (misli se na VMRO-DPMNE i Demokratsku partiju Albanaca ) moraju prestati sa podizanjem tenzija izmedju Makedonaca i Albanaca.

Iako do parlamentarnih izbora ima jos oko mesec i po dana, zestoka kampanja vladajucih i opozicionih partija, uz medjusobno podmetanje, koskanje, pa i fizicke obracune, vec je zapocela. Da bi sa sebe skinuli eventualnu odgovornost za moguce nasilje na izborima, dvadeset i dve politicke partije potpisale su Kodeks americkog Nacionalnog demokratskog instituta ( NDI ) za fer i demokratsko ponasanje na izborima. Pored cetiri najvece makedonske i albanske stranke, Kodeks, kojim se obavezuju na fer i nenasilnu kampanju, potpisale su i brojne manje partije.

"Svi stranacki predsednici, koji su potpisali Kodeks, dali su rec da ce se pridrzavati obaveza i da ce sprovesti kampanju na pravedan i nenasilan nacin. Sada od partija zavisi da li ce odrzati rec", izjavila je Sejla Frumen, direkrtor NDI za Makedoniju.

Ipak, paraf relevantinih stranaka u Makedoniji da ce sve uciniti kako bi izbori protekli u sto mirnijoj atmosferi, medjunarodnoj zajednici ne uliva previse poverenja da ce tako i biti. Daniel Server, istrazivac u americkom Institutu za mir u Vasingtonu, ovih dana je za Radio Glas Amerike na makedonskom jeziku ocenio je da postoji realna opasnost od nasilja pre i za vreme izbora u Makedoniji.

"Ko ce pobediti, a ko izgubiti, nije toliko vazno, koliko da se odrzi pristojna, casna, otvorena izborna kampanja u kojoj ce biti minimum govora koji podsticu mrznju i minimum nasilja, a da na dan izbora ljudi mogu slobodno i bez straha da glasaju. To je veoma tesko u sadasnjoj usijanoj atmosferi u Makedoniji, ocenio je Server i dodao da ce veoma stetno biti za razvoj regiona u celini ako tokom izbora bude bilo ozbiljnog nasilja.

Upitan da identifikuje instance koje bi mogle praviti probleme, Server je rekao da najcesce probleme prave oni koji ocekuju da izgube. Zato ce, prema njegovim recima, izbori u Makedoniji predstavljati veliki izazov i za posmatrace OBSE i NATO.

Toga su svesni i u ove dve organizacije, pa vec sada vrse pripreme kako bi izbori u Makedoniji protekli bez vecih trzavica. Iako ce izbore nadgledati tim od oko 750 medjunarodnih monitora, u Skoplju se ocenjuje da ce ovaj broj biti premal da bi se izbori u svim sredinama sproveli bez incidenata i nasilja, u fer i demokratskoj atmosveri. Zato se ocenjuje da bi bilo potrebno najmanje 2.500 posmatraca kako bi se izbori sproveli bez problema, pogotovo u kriznim podrucjima zemlje.

Sa druge strane, svestan mogucih rizika, NATO je prihvatio da dopunski obezbeduje posmatrace OBSE, a ova evropska organizacija zapocela je i sa obukom 4.200 makedonskih policajaca, ciji ce primarni zadatak biti da za vreme izbora brinu o bezbednosti gradjana, birackih mesta i glasackih kutija.

Iako ovo nema veze sa izborima, valja napomenuti da su istrazivaci Centra za etncka pitanja pri Institutu za socioloska i politicko - pravna istrazivanja, tokom gore pomenutog ispitivanja javnog mnenja, dosli do frapantnog podatka da cak jedna petina ( 22 odsto ) Makedonaca smatra da Makedonska pravoslavna crkva (MPC) treba zatraziti priznanje od Vatikana ! Iako se busaju u grudi da su hriscani - pravoslavci, Makedoncima je ocito "pukao film" zbog oduzenih razgovora sa pravoslavnim crkvama u svetu oko priznavanja autokefalnosti (samostalnosti ) MPC, pa su verovatno i zbog toga u tolikom broju glasali za unijatstvo.

MPC do sada nije dobila priznanje niti od jedne od 14 pravoslavnih crkava koje se pridrzavaju principa da osamostaljivanje najpre mora priznati "majka-crkva", sto je u Slucaju MPC, Srpska pravoslavna crkva. Verovatno i zbog toga, a za razliku od drugog pravoslavnog sveta, Makedonska pravoslavna crkva ostvaruje dobre kontakte sa drugim hriscanskim crkvama, ukljucujuci i Katolicku, sa kojom, s druge strane, vecina pravoslavnih crkvenih zajednica tesko komunicira. Otud se, ne slucajno, cesto mogu cuti kritike u stilu da se Makedonska pravoslavna crkva opredeljuje za unijatstvo. Veruje se da je najveci pobornik priblizavanja, ili kako neki kazu udvaranja, Katolickoj crkvi bio bivsi poglavar Makedonske pravoslavne crkve, gospodin Mihail, koji je, sta vise, svojevremeno bio u poseti Svetoj Stolici i u Vatikanu razgovarao sa Papom Jovanom Pavlom II. Smatra se da ti kontakti i priblizavanje Vatikanu danas vuku negativne posledice oko priznavanja MPC od strane drugih pravoslavnih crkava.

DUSAN JOKSIC