Dojransko Jezero na izdisaju

Agonija Dojranskog Jezera pocela je pre vise godina, kada su grcki seljaci, sa druge strane Jezera, masovno poceli da kopaju bunare za navodnjavanje svojih njiva. To je dovelo do odlivanja vode iz Jezera i prave ekoloske katastrofe. Visina Dojranskog Jezera danas je upola manja nego pre desetak godina, a osim vode, iz Jezera je iscezlo gotovo polovina flore i faune. Makedonska Vlada startovala je sa projektom za spas Jezera, ali ako im u tome ne pomognu vlasti u Atini, ono ce jednostavno umreti i pretvoriti se u pravu mocvaru.

AIM Skopje, 17.07. 2002.

Krajem marta ove godine, gradonacelnik Dojrana, gradica na jugu Makedonije, Nikola Ajcev, vise u sali, ali sa primetnom dozom gorcine, javno je, buducim posetiocima, turistima i putnicima namernicima, ne bez razloga, porucio: "Uzmite po flasu vode i dodjite u Dojran".

Iako svestan da se ni sa milion flasa vode ne moze bog zna koliko podici nivo posustalog Jezera, vapaj ovog covek, koji se godinama bori za spas Dojranskog jezera, nije bio uzaludan. Vlasti u Skoplju konacno su shvatile da se Jezero nalazi u fazi "klinicke smrti" i da ga, zajedno sa njegovom florom i faunom, jedino moze oziveti "infuzija" od nekoliko desetina miliona kubnih metara vode, koja bi se cevovodima, sa obliznjih planina, upumpavala u jezero.

Agonija Dojranskog jezera pocela je pre vise godina, kada su seljaci sa druge, grcke strane jezera masovno poceli da kopaju bunare za navodnjavanje svojih njiva. Prvo neprimetno, a kasnije sve ociglednije voda je jednostavno nestajala pred ocima zitelja ovog malog mestanca, tako da se danas Jezero nalazi bukvalno pred ekoloskom katastrofom. Samo ilustracije radi, 1956/57.godine, visina jezera je iznosila 148 metara, a kolicina vode u njemu cak 280 miliona kubika. Danas je visina Dojranskog jezera upola manja, sa jedva 67 miliona kubnih metara vode. Osim vode, iz Jezera je iscezla gotovo polovina flore i faune, a ako se ono na vreme ne zastiti, iz njega ce nestati i 26 endemskih formi. Istovremeno, strucnjaci upozoravaju da ce alge, koje se nalaze u njemu, poceti da luce otrove ako se do iduceg proleca Jezero ne napuni vodom.Ukoliko se to desi, alge ce ga potpuno unistiti i pretvoriti u najobicniju mocvaru.

O nastanku Jezera postoji veci broj legendi. Najlepsa je ona o lepoj Dojrani, koja je punila vodu sa jedne cesme u blizni dojranskih polja. Prenoseci predanje sa kolena na koleno, stariji zitelji ovog gradica, u kome, zbog blizine Egejskog Mora, udaljenog svega 60-tak kiometara od Dojrana, vlada sredozemna klima, pricaju da je jednoga dana, dok se devojci krcag punio vodom, naisao stasiti mladic u koga se ona zagledala, zaljubila i zaboravila da zatvori cesmu. Ubrzo je pocela da pada i kisa, a pljusak je trajao danima, sve dok se polje potpuno nije napunilo vodom i stvorilo Dojransko Jezero.

To je predanje, a istorija kaze da je ono najmanje od tri makedonska prirodna jezera. Oko njega se nalaze planina Belasica, sa makedonske strane i planina Krusa, sa grcke. Jedna trecina Jezera, koje je tektonskog porekla i koje je ostatak nekadasnjeg tri puta veceg i dubljeg Peonskog Jezera, pripada Grckoj.

Posto i Grci polazu "autorsko pravo" na deo Jezera, grcki seljaci su to masovno (zlo)upotrebljavali. U blizini Dojranskog jezera, na grckoj strani, oni su iskopali vise od 270 bunara iz kojih nemilosrdno crpu vodu za navodnjavanje svojih njiva. Makedonski strucnjaci upozoravaju da ce se Jezero do septembra ove godine smanjiti za jos 60-tak santimetara ako Grci i dalje nastave da jezerskom vodom navodnjavaju svoje njive i ako iskopaju jos 50-tak bunara.

Na opasnost da ce Jezero jednoga dana "presahnuti" godinama su upozoravali zitelji Dojrana.Oni su nemocno gledali kako iz Jezera "nicu" mala ostrva nastala zbog svakodnevnog "ispumpavanja" jezerske vode. Sada ima 50-tak ostrvaca, a dalje "poniranje" Jezera znacice "smrt" za mnoge u gradu koji se bave turizmom, ili zive od ribolova.

Istovremeno, u zaborav ce otici i tradicionalan nacin lovljenja ribe uz pomoc vodenih ptica Kormorana, svojstven za dojrancane. U starim zapisima se moze naci podatak da on potice jos iz starog veka ( po Herodotu ), a razvijen je jos samo na nekim rekama i jezerima u dalekoj Kini. "Dresirane" ptice, u jatima i niskom letu iznad same povrsine jezerske vode, sateravaju ribe u posebno ogradjena "lovista", takozvane mandre, koje se nalaze pored obale obrasle trskom. Stariji ribari sa setom pricaju da su im uz pomoc Kormorana mreze uvek bile prepune sarana, grgeca, crvenperki, jegulja....

Sada su od svega toga, na zalost, ostale samo price i lepe uspomene. Ribe je, kazu, sve manje u Jezeru, a ono se sve vise udaljava od obale, pa je i ulov daleko slabiji od nekadasnjih bogatih "zetvi".

Vapaj mestana i gradonacelnika Dojrana, Nikole Ajceva, koji je upozorio da ce se zitelji ovog gradica poceti iseljavati ako se nesto ozbiljno ne preduzme za spas Jezera, konacno je stigao do usiju nadleznih vladinih institucija u Skoplju i naucne javnosti. Shvatajuci da Jezero polako umire, makedonska Vlada je preduzela prve korake kako bi mu povratila zivot.

Pocetkom maja ove godine, u blizini Novog Dojrana postavljen je kamen temeljac projekta "Spas Dojranskog Jezera". Njime je predvidjeno da se izgradi 20 kilometarski cevovod kojim bi se voda iz 10 bunara iskopanih na Djavackom Polju upumpavala u Dojransko Jezero. Osim toga, voda ce se koristiti za pice i navodnjavanje njiva. Ukupna investicija iznosi 10 miliona evra, a nosilac projekta je makedonska Vlada, koja je do sada obezbedila samo polovinu potrebnih sredstava. Ipak, u Ministarstvu za zivotnu sredinu se nadaju da ce naci ostatak novca i da ce projekat biti zatvoren do 8. septembra ove godine.

Ako voda ovim cevovodom zaista protece od pocetka septembra, strucnjaci vele da ce biti potrebno najmanje deset godina da bi Dojransko Jezero dostiglo minimalni nivo vode, koji je imalo pre 14 godina. Predvidjeno je da se u Jezero godisnje upumpava po tri miliona kubnih metara vode, posto su od 1988.godine do danas grcki seljaci iz Jezera ispumpali preko 30 miliona kubika vode. Da bi se Jezero sto pre napunilo, u toku je izrada i studije kojom bi se Dojransko Jezero punilo vodama i sa planine Kozuv.

Za spas Dojranskog Jezera, Grci do sada nisu dali ni dinar, ali su obecali da ce intervenisati i promeniti nacin navodnjavanja njiva. Ako to ne ucine, upozoravaju eksperti, Makedonci ce dzabe puniti Jezero, jer ce ga Grci sa druge strane prazniti. U tom slucaju, vele sereti, to ce biti svojevrstan poklon makedonske Vlade grckim farmerima za navodnjavanje njihovih njiva.

Eksperti se slazu da je makedonska Vlada povukla veliki potez kada je, konacno, odvojila ne mali novac za spas Jezera. Medutim, dodaju da je grcka Vlada ta koja ga realno moze spasiti. Recju, bez pomoci susedne Grcke, Dojranskom Jezeru nema spasa.

DUSAN JOKSIC