Izvestaj i blokada

Istog dana kada je u Sobranju RM svedski ambasador Lars Vahlund podnosio izvestaj svoje komisije o kindapiranim i drugim iscezlim licima tokom proslogodisnje krize, blokirani su svi putni pravci iz Tetova ka Skopju. Izvestajem nisu bili zadovoljni rodjaci nestalih Makedonaca i MUP, dok blokada najprometnijeg putnog pravca u Makedoniji zamalo da prerasne u pravu bitku izmedju demonstranata Makedonaca i Albanaca mestana sela Zelino.

AIM Skopje, 10.7.2002

Svedski ambasador Lars Vahlund preziveo je tokom zadnjih par dana zaista teske trenutke. Najprije je u ponedeljak bio na hiringu ispred parlamentanih komisija za politicki sistem i medjunarodne odnose na kome je prezentirao izvestaj svoje komisije, zatim je imao pres konferenciju na kojoj je ovdasnjoj javnosti stavio na uvid momentna saznanja kojima raspolaze njegova komisija, da bi zatim doziveo pravu lavinu negativnih reakcija na izvestaj kojeg je on kao predsednik potpisao. Da muke po njemu budu vece, izvestaj je bio povod blokade svih putnih pravaca iz Tetova ka Skopju, koju su formalno organizirali rodjaci nestalih Makedonaca, a koju su ocito za svoje ciljeve zeleli iskoristiti i neki drugi. Kako god bilo, malo je falilo da zrtve blokade najprometnijeg putnog pravca u Makedoniji, pored zatecenih putnika koji su bili blokirani satima na vrelom suncu i asfaltu, budu i Makedonci demonstranti i Albanci zitelji sela Zelino, blizu mesta blokade.

Svedski ambasador Lars Vahlund je dugo izbegavao konatakte sa ovdasnjom javnoscu. Vahlund je februara ove godine zamenio svog zemljaka Larsa Norberga na celu Komisije za kindapirana i druga nestala lica formirane 23 novembra 2001 godine nakon sto je predsednik Makedonije Boris Trajkovski prihvatio inicijativu Evropske Unije da se na ovaj nacin pokusa naci odgovore sto se dogodilo sa 20 nestalih lica tokom rata u Makedoniji. Kao i njegov predhodnik i Vahlund je verovatno smatrao da treba najprije pokusati da dodje do relevantnih informacija oko nestanka 13 Makedonaca, 6 Albanaca i jednog Bugarina tokom prosle godine, za vreme rata u Makedoniji, ali i nakon uspostavljanja primirja 5 jula i potpisivanja ohridskog sporazuma 13 avgusta 2001. Na kraju, sada je vec jasno, da kada nije mogao doci do pravih odgovora na to sto se desilo sa nestalim licima, odlucio da izadje pred parlamentarce i pred ovdasnju javnost onime cime je raspolagao.

Kada je komisija konstituirana, 23 novembra prosle godine, utvrdjena je lista 20 nestalih osoba u periodu od 17 Aprila do 31 avgusta 2001 godine. Komisija je pedantno pocela ispitivati svaki od 20 slucajeva, sakupljajuci fakte, da bi ih zatim proveravala u susretima sa licima koji su bili u poziciju da znaju sto se dogodilo sa kindapiranim i drugim nestalim licima. Komisija je imala brojne susrete na dve strane: sa strukturama ranije Nacionalno oslobodilake armije (NOA) i pretstavnicima MUP, od politiskog pretstavnika NOA Ali Ahmetija i ministra Ljube Boskovskog do vise ranijih komandanata NOA i funkcionara MUP zahtevajuci od njih da daju svoj doprinos osvetkjavanju ovih slucajeva.

Do kojih zakljucaka je dosla komisija ambasadora Larsa Vahlunda? Do samo tri koncizno srocenih u dvadesetak i nesto redova. Najprije da je u osam slucajeva nestalih Makedonaca ima dovoljno informacija da bi se zakljucilo da su oni odvedeni od strane NOA. Za cetiri ostala sluajeva nestalih Makedonaca u zakljucima Komisije kaze se da su se nestale osobe kretale na prostoru gde je bilo moguce sresti, ili najverovatnije su sreli pripadnike NOA. Za ove slucajeve Komisija ne moze za izvesnom sigurnoscu utvrditi sto se sa njima dogodilo.

Sto se tice kindapiranih ili nestalih Albanaca komisija je zakljucila da je jedan priveden i ispitivan od strane policije pre nestanka. Drugi je nestao u blizini kontrolnog punkta policije, a treci je nestao dok je putovao na putu na kome je bio kontrolni punkt, a njegov je automobil sutradan nadjen ispred policiske stanice u Bitolju. U ostalim slucajevima nestalih Albanaca i jednog bugarskog drzavljanina, Komisija nije mogla obezbediti informacije o okolnostima njihovog nestanka. Na osnovu svega do cega je dosla Komisija smatra da postoje pojedina lica u okviru ranije NOA koji imaju relevantne informacije koje nisu date o nestanku najmanje osam Makedonaca. Jednako s druge strane Komisjia je dosla do zakljucka da postoje osobe u okviru makedonskih bezbedonosnih snaga i policije koje imaju informacije za slucaje troje nestalih Albanaca koje dosad nisu date Komisiji, niti javnosti, niti ovlasenim institucijama na uvid.

Komisija je u svom izvestaju dala i neke detalje. Za Dauta Rexhepija, poznatijeg kao komandanta Leka, koji je nedavno postavljen za sefa najjaceg tetovskog ogranka Demokratske partije Albanaca, koalicionog partnera VMRO-DPMNE u vlasti, receno je da veruju da je kljucna osoba koja moze dati informacije o tome sta se dogodilo u regionu kojim je komandovao u periodu od 5 jula (kada je formalno posredstvom NATO nastupio prekid vatre) i 31 avgusta (dvadesetak dana posto je potpisan ohridski sporazum cije je potpisivanje oznacilo kraj rata) kada je nestalo 12 Makedonaca. Komisija tvrdi da je ranija NOA priznala da je jedna njihova jedinica nad kojom nisu imali punu kontrolu odgovorna za osam otetih i zatim likvidiranih Makedonaca.

Komisija je dosla do zakljucka da je u slucajevima nestanka Hajredina Halimija, Sultan Memetija i Ruzdi Veliu, ujaka politickog vodje ranije NOA Ali Ahmetija, ima dovoljno informaija da se moze govoriti o upletenosti MUP-a.

Reakcije u makedonskoj javnosti na pojavu Izvestaja komisije svedskog ambasadora Vahlunda bile su brze i ostre. Najprije je MUP ustvrdio da ne odgovara istini, da je baziran na nevrodostojne i neproverene izvore, te najavio da ce u vladi traziti ukidanje Komisije. Stav MUP-a je dobio i poddrsku vlade, bar sudeci po onome sto je izjavio vladin portparol, iako je gotovo nevreovatno da bi se time saglasili albanski ministri u njoj. I jedan od lokalnih clanova Komisije je u svom obracanju posredsvom drzavne agencije MIA izjavio da su poddatci izneseni u Izvesaju netocni.

Rodjaci nestalih Makedonaca na hiringu Larsa Vahlunda i dalje su tvrdili da su njihovi rodjaci zivi i da za to poseduju izjavu pretstavnika OBSE-a iz kancalarije u Tetovu. Da policija jos uvek drzi njihove nestale tvrdili su i rodjaci nestalih Albanaca. Dok je ambasador Vahlund da raspolaze istim informacijama kojima i OBSE, na osnovu kojih se ne moze tvrditi niti da su nestali zivi, niti da su mrtvi. Nezadovoljni izvestajem rodajci nestalih Makedonaca napustli su sednicu parlamentarnih komisija izjavivsi da ce njihovo nezadovoljstvo najverovatnije podeliti i ostali koji su tog jutra blokirali sve putne pravce iz Tetova ka Skopju.

Blokada ovog veoma prometnog putnog pravca trajala je citav jedan dan. I ujutru i kasno uvece pre no sto je prekinuta prosla je u znaku pucnjave. Ujutru je doslo do incidenta u kome su navodno u vazduh pucali Albanci stanovnici obliznjeg sela Zelino, koji su zeleli probiti blokirani put, ali od toga odustali kada su videli da i demonstranti Makedonci vade iz svojih vozila automatske puske "kalasnjikov". O tome da se medju rodjacima nestalih Makedonaca naslo i vise od pedesetak u civilu obucenih policiskih specijalaca "lavova" javili su i mediji na makedonskom (TV Telma, TV Skaj iz Skopja, novine "Dnevnik"). Neoficijalno, kasno uvece blokada je prekinuta nakon pucnjave na naplatnu rampu u cijoj blizini je i bila uspostavljena. Ali o tome da su veoma lako zrtve, pored ljudi koji su dan proveli na vrelom suncu i asfaltu, mogli biti i demonstranti Makedonci i mestani Albanci, govori i pod hitno sazvani sastanak kod predsednika Trajkovskog na kome su se okupili premijer Georgievski, specijalni poslanik EU Alen Le Roa, ambasadori NATO Nikolas Bigman i OSBE Kreg Djenes, koji je izjavio "da za nesrecu ima mnogo ljudi sa oruzjem, svuda u drzavi" i da "svako ko poseduje oruzje moze da ga iskoristi u bilo kakve politicke svrhe". Vladin portparol u svojoj izjavi za blokadu negirao je prisustvo "lavova" u civilu, ali rekao da je bilo "nekakvog vida samoorganiziranja, pri cemu su bila prisutna i oruzana lia, koja su u nekoliko navrata pucala".

ISO RUSI