Posle svadbe - muzika!

Zavrsena izgradnja naftovoda Solun -Skoplje. Istovremeno dok je svecano pustan u rad ovaj znacajan energetski objekat, najvisa sudska instanca u Makedoniji je razmatrala ustavnost dogovora kojim je, pre tri godine, OKTA -jedina rafinerija u zemlji bila prodata grckom naftnom magnatu "Helenik Petroleumu". Po oceni premijera Georgievskog, Grcka je lokomotiva za ekonomski razvoj Balkana, a Makedonija zeli da bude prvi vagon prikacen za nju kako bi dala jos veci doprinos regionalnom miru i zajednistvu.

AIM Skopje, 07.07.2002

Pocetak jula u Makedoniji u znaku pustanja u rad novog naftovoda koji povezuje solunsko morsko pristaniste sa skopskom rafinerijom OKTA, jedinstvenim takvim kapacitetom u zemlji. To je po oceni ekonomskih analiticara, najveca investicija u oblasti energetike na Balkanu zadnjih nekoliko godina. Makedonija i Grcka ga smatraju pocetnim korakom ka energetskom povezivanju regiona sa Centralnom Evropom.

Na svecanosti koja je, povodom zvanicnog pustanja u pogon naftovoda, priredjena simultano u Skoplju i Solunu ( posredstvom video bima zvanice u oba grada su pratile sta se dogadja na drugom kraju natfovoda) bilo je prigodnih govora i ocena kojima je, razumljivo, velican uspeh postignut u ekonomski krajnje nepovoljnim, uz to jos i ratnim uslovima.

Potsecajuci na ukupna ulaganja juznog suseda u domacu privredu, premijer Ljubco Georgievski je ocenio da je Grcka, kao clanica Evropske unije, "lokomotiva ekonomskog razvoja Balkana i podvukao da Makedonija zeli da bude prvi vagon prikacen za nju". Velikodusno je ponudio "njegovu zemlju" Grcima i najavio nove investicije vredne 75 miliona eura. Pre svega produzetak izgradnje naftovoda prema Beogradu i Pristini, zavrsetak autoputa Skoplje-Solun, izgradnja visokonaponske elektroprenosne mreze i trafostanice od 110 kilovolti Bitola-Korint, te novi gasovodni sistem duz trase naftovoda.

Zbog iskazane servilnosti prema grckim partnerima, Gergievski je doziveo ostre kritike javnosti. Najvise mu se zamera sto je prihvatio da prisustvuje ceremoniji u Solunu, kada je saznao da tamo nece biti njegov kolega Kostas Simitis, vec ministar razvoja Ahis Cohazopulos i mnogi drugi, znatno nizi po rangu, grcki politicari. "Samim tim, ali i snishodljivom intonacijom i vokabularom, Georgievski je manifestovao nedostatak drzavnickog takta i naneo stete ugledu drzave, kojoj ni jednom cak ime nije pomenuo", podvlace u komentarima mediji bliski opoziciji. Za visokotirazni "Utrinski vesnik" to je jos jedna potvrda "servilnosti premijera koja ima "debelu" politicku, finansijsku i provizijsku pozadinu". Ova spekulacija je i zvanicno i nezvanicno u opticaju protekle tri godine.

Inace, naftovod Skoplje-Solun je dug 214 kilometara. Godisnje ce njime prolaziti 2,5 miliona tona sirove nafte, koliko iznosi i kapacitet rafinerije OKTA. Za njegovu izgradnju, koja je trajala dve i pol godine, je ulozeno 130 miliona dolara, od cega u kesu 110 miliona. Izgradjen je novcem grckog naftnog magnata "Helenik Petroleum"- 60 miliona, i Evropske Banke za obnovu i razvoj (EBRD)- 50 miliona dolara kredita. Makedonska vlada je, na ime eksproprijacije 150 kilometara zemljista na svojoj teritoriji, gde prolaze cevi naftovoda, ulozila 20 milona dolara i tako postala suvlasnik 20% objekta. Ostalih 80 posto naftovoda pripada Grcima koji su prilikom kupovine skopske rafinerije tajnim, neposrednim sporazumom sa makedonskim premijerom licno i celnicima Agencije za privatizaciju, dogovorili njegovu izgradnju.

Investicioni, ili, preciznije receno, kupoprodajni dogovor kojim je OKTA ustupljena grckom konzorciumu "Helenik Petroleum" je "tezak" ukupno 180 miliona dolara. Njime je, uz izgradnju naftovoda, predvidjeno i ulaganje u modernizaciju proizvodnih pogona skopske rafinerije. Od mnogih dobrih poznavalaca naftnog biznisa, domacih i medjunarodnih, a osobito od politicke opozicije, svojevremeno je smatran "skandaloznim". Ne samo zbog netransparentnosti i, kako se tvrdilo, smesno male sume od 32 miliona dolara, za koliko je rafinerija usupljena starteskom investitoru, vec i zbog prevelikih privilegija koje su, uprkos kontradiktornosti sa makedonskim ekonomskim zakonima i na stetu domacih kompanija, date kupcu iz inostranstva. Ocene su jos uvek na snazi, a praksa ih svakodnevno potvrdjuje.

Pravni i ekonomski strucnjaci "Makpetrola" kompanije koja se bavi prometom nafte i naftnih derivata i zbog monopolskog polozaja skopske rafinerije trpi najvise, pazljivo su, gotovo tri godine, analizirali dogovor o kupoprodaji OKTE i medjudrzavni dogovor Makedonije i Grcke za izgradnju i upravljanje naftovodom Solun-Skoplje. Tako su dosli do saznanja da on sadrzi brojne odredbe suprotne ustavu i drugoj makedonskoj pravnoj regulativi ( zakonu o carinama, carinskoj tarifi, spoljnoj trgovini, obligacijama), ekonomskoj logici i osobito, nedavno potpisanom Sporazumu za stabilizaciju i asocijaciju sa Evropskom unijiom. Stoga su pred ustavnim sudom osporili oba dokumenta. Posebno se kao anti ustavne smatraju odredbe kojima je darezljiva makedonska vlada, pozivajuci se na svoje diskreciono pravo, novim vlasnicima skopske rafinerije odobrila bescarinski uvoz rezervne i druge opreme i rezervnih delova, te neplacanje bilo kakvog poreza na ostvareni profit na teritoriji zemlje tokom celih pet godina. Toga, kazu, nema nigde u svetu!

Slucajno, ili namerno, ko zna, ali sudije Ustavnog suda Makedonije su odrzale prvu konsultaciju sa ekspertima na temu: "Privatizacija OKTE" takoreci, istovremeno kada je novoizgradjeni naftovod svecano promoviran i pustan u pogon.

U stilu one narodne " Posle svadbe - muzika", je protekla cela rasprava. Misljenja o tome dali treba, ili ne, pokrenuti postupak za ocenjivanje ustavnosti Dogovora za prodaju akcija skopske rafinerije nafte strateskom partneru iz Grcke, kao i o samoj nadleznosti Ustavnog suda u ovom slucaju, su ostala podeljena.

Zastupnici "Makpetrola" su ostali na tvrdnji da su pomenutim dogovorom povredjena ustavna nacela o vladavini prava, slobodi trzista i pretpriemastvu i trazili da on bude ponisten!

Predstavnici vlade i Agencije za privatizaciju su pokusavali da dokazu suprotno. Po njima, Dogovor o prodaji OKTE je komercijalan, cisto poslovni, privanto-pravni dokument, te stoga podleze jurisdikciji osnovnog, a ne ustavnog suda! Ako se ponisti, sasvim sigurno, kostace drzavu vise desetina miliona dolara, koliko ce morati da se plati ostecenoj strani. Uz to je, dosta neubedjivo, negirano postojanje monopola i navodno neplacanje poreza i doprinosa.

Po misljenju, ovom prilikom, neutralnih profesora skopskog Pravnog fakulteta, Makedonija je zemlja u kojoj su ratifikovani medjunarodni dogovori iznad zakona, ali ne i iznad ustava. Stoga su ubedjeni da je dogovor OKTA - Helenik Petroleum "nevalidan" i da "iz temelja rusi pravni poredak zemlje", jer nije prosao proceduru ratifikacije u Sobranju. To je, tvrde, moralo da se uradi kada je on postao sastavni deo investicionog sporazuma Makedonije i Grcke za izgradnju naftovoda Solun-Skoplje potpisan maja 1999 godine. U jednom delu tog dokumenta drzava se javlja u ulozi trgovca koji prodaje drustveni kapital, a u drugom kao vlast koja utvrdjuje privilegije inostranom partneru i to na stetu vlastitih kompanija. To je, ocenuju profesori, opasan presedan!

S obzirom da se Ustavni sud Makedonije nalazi pred vatrenim krstenjem, (nema prakticnog iskustva u slucajevima kada drzava prodaje, a inostrani investitor kupuje,) posve je neizvesno koliko ce sva ova misljenja uticati na sudije i kada ce oni doneti svoju odluku. U javnosti se mnoze spekulacije da su pritisci vlade ogromni kako bi se donosenje odluke odlozilo za jasen, nakon prestojecih parlamentarnih izbora.

Istovremeno, ali u suprotnom smeru, "pritiskaju" i predstavnici medjunarodne zajednice ubedjeni da je privatizacija OKTE jedan od kljucnih dokaza korumpiranosti aktuelne vladajuce garniture.To je ovih dana izjavio prvi covek Medjunarodne Krizne grupe Edvard Djozef na jednoj tribini u organizaciji SOROS-a u Skoplju. Slicno upozorenje je nadlezniim drzavnim strukturama upuceno i tokom zvanicnih razgovora Evropske Unije na temu: "Sprovodjene Soprazuma za stabilizaciju i asocijaciju". Visoki predstavnik EU Rajnhard Pribe je podvukao da Makedoija mora hitno da liberalizuje trziste nafte u skladu sa evropskim normativima, ukoliko ne zeli da ostane na marginama Unije. Sprovesti tu direktivu nije moguce dok u zemlji postoji monopol kompanije OKTA koja za svaki ton uvezene nafte placa simbolicnu carinu od 1 % , a svi drugi pravni subjekti celih 20 procenata !

BRANKA NANEVSKA