Zacarani krug

Akcija medjunarodne zajednice za obnovu ratom porusenih objekata u Makedoniji kasni, a time i povratak raseljenih lica i ukupna reintegracija kriznih podrucja. Dovoljan povod za medusobna optuzivanja Vlade i Evropske Agencije za rekonstrukciju

AIM Skopje, 22.06.2002

Mnogi gradjani Makedonije, uprkos tome sto je od medjuetnickog oruzanog sukoba, proslo vec bezmalo godinu dana, jos ne mogu da se vrate svojim kucama. One su i dalje porusene i prazne. Stoga zive u kolektivnim prihvatilistima, u raznim studenskim, ili radnickim domovima, u krajnje ponizavajucim uslovima, bedi i siromastvu. Ili, kod radjaka i prijatelja u vlastitoj drzavi, odnosno inostranstvu. Ogorceni su, razocarani i uvereni da su zrtve politickih igara bez granica koje ovde traju od kako je zvanicno, potpisivanjem mirovnog sporazuma u Ohridu lane, pod snaznim pritiskom medjunarodne zajednice, rat okoncan.

Da ova konstatacija nije "gola fraza" dokaza ima na prestek. Pocev od toga da se jos uvek, tacno i precizno, ne zna koliko je ljudi sa statusom raseljenih u vlastitoj zemlji, (to su pretezno Makedonci), a koliko izbeglica Albanaca na Kosovu i drugim delovima Evrope i sta treba raditi sa njima, pa sve do brojki o toku obnove i izgradnje ratom ostecenih objekata oko kojih su ovih dana, takoreci, bukvalno zaratili makedonska Vlada i Evropska Komisija!

Poslednji, u Skoplju javno objavljeni podaci, potvrdjuju da je, od 170 hiljada ljudi koji su pobegli kada je rat poceo prosle godine, van svojih kuca jos oko 13.400. Od njih je tri hiljade u prihvatilistima, isto toliko su izbeglice na Kosovu, a ostali su "kud koji-mili moji".

Statistika UNHCR je dosla do frapantne cinjenice da je Makedonija, procentualno, po broju izbeglica u odnosu na broj stanovnistva, druga u svetu, odmah iza Avganistana!

Za medjunarodnu federaciju Crvenog krsta brojke su prevelike i nerealne. Stanje u zemlji se polako stabilizira i na raseljene se vrsi pritisak da se sto pre vrate kuci, jer se, zbog navodno, poboljsane politicko-bezbednosne situacije na kriznim podrucjima, drasticno smanjuju sredstva donatora za njihov smestaj i ishranu. Stoga je u toku sluzbena, ko zna koja po redu, preregistracija, nakon koje ce broj raseljenih, sigurno biti prepolovljen. Ljudi se zale da ih "strasno" pritiskaju kako bi, bez uslovljavanja, prihvatili rizik povratka normalnom zivotu i radu u mestu boravka pre pocetka rata. Tvrde da je to i njihova najveca zelja, ali su uvereni da za njeno ostvarenje, jos uvek nema ni bezbednosnih, ni materijalnih uslova. Optuzuju drzavu i medjunarodnu zajednicu da kalkulisu sa njihovom nesrecom. Data obecanja i preuzete obaveze nisu ispunili. Stvarnog mira nema, kazu, dok se u tetovskom, kumanovskom i skopskom kraju jos uvek svake noci puca, pljacka i rusi. Dok stoje nepopravljene njihove kuce, a albanski ekstremisti prete osvetom pripadnicima rezervnog sastava makedonske vojske i policije i clanovima njihovih porodica. Traze od vlade i medjunarodnih mentora da im sto pre izgrade, na etnickom principu, privremene domove montaznog tipa, ali, razumljivo, ne nailaze na razumevanje ni kod koga.

Akcija medjunarodne zajednice za obnovu ratom porusenih objekata kasni, pa je time pod velikim znakom pitanja ne samo povratak raseljenih lica, vec i ukupna reintegracija kriznih podrucja, kaze premijer Ljubco Georgievski. Njegov prvi saradnik u kabinetu, podpredsednik Zoran Krstevski, dodaje da makedonska vlada nema ni sredstva, ni nameru da se mesa u obaveze koje je Ohridskim mirovnim sporazumom preuzela medjunarodna zajednica. Oboje su ostro i krajnje nediplomatski javno, posredstvom lokalnih medija, napali Evropsku Komisiju i optuzili Evropsku Agencija za rekonstrukuciju da netransparentno trosi novac namenjen sanaciji ratnih steta u zemlji, te da manipulira brojkama o do sada potrosenim parama!?!

Vladin portparol Gorgi Trendafilov je otisao jos dalje ustvrdivsi, u intervjuu nacionalnoj Sitel televiziji, da se Agencija ponasa diskriminatorski prilikom investiranja na kriznim podrucjima. Primenjuje, navodno, dvojne standarde, na stetu Makedonaca. Popravlja pretezno kuce Albanaca, po njegovoj proceni odnos je 95 prema 5%. Izvodjace radova angazuje bez javnih tendera, a medju onima koji dobijaju radni angazman, gotovo da i nema domacih, makedonskih gradjevinara. Jedva da je zavrsena polovina posla, a celokupni biznis obavljaju stranci i predstavnici raznih humanitarnih organizacija sumljivog porekla, navodi vladin glasnogovornik .

Ovakvim reakcijama je prethodilo pismo koje je sefu drzave Borisu Trajkovskom uputio evrokomesar Kris Paten, a u kojem se isice da je Evropska unija za nepunih godinu dana nakon prekida oruzanih sukoba, u Makedoniji potrosila 53 miliona eura. Od toga je, navodno, 40 miliona dato za popravku manje ostecenih kuca. One teze ostecene, potsecaju vladini predstavnici, nisu takoreci ni pipnute, niti se zna dali ce i kada uopste doci na red.

Komisije za procenu ratnih steta su utvrdile da je u zemlji osteceno 6879 objekata i oni su razvrstani u cetiri kategorije. Do sada je, prema evidenciji makedonske vlade, popravljeno 4200 kuca sa ostecenjima prve i duge kategorije. Od 1984 teze ostecenih domova, trece i cetvrte kategorije, za stanovanje je osposobljeno svega 22!

Evropska komisija barata drugim brojkama. U pismu komesara Patena, ako je verovati najgledanijoj skopskoj A1 televiziji, stoji da je u Makedoniji osteceno, ili potpuno unisteno ukupno 3859 kuca na podrucjima obuhvacenim proslogodisnjim ratnim dejstvima. Ako se tome doda 1549 kuca za koje nije zavrsena procena, onda saldo postaje 5.408 kuca. Evropskim novcem da sada je rekonstruirano 875 kuca. Do kraja jula je planirano da se dovrsi popravka jos 123, tako da ce ih ukupni bilans biti 985 saniranih kuca. Za sve to je ulozeno 4 miliona eura. Prosecno je, dakle, po kuci, potroseno 4280 eura. Na rekonstrukciju ceka jos oko 900 kuca. Unija je ovog meseca obezbedila jos 3,6 miliona novih evropskih banknota, ali ce to nazalost biti dovoljno samo za saniranje oko 200 domova. Za ostalih 700 se ocekuju donacije Nemacke i Holandije, ali je potpuno neizvesno kada ce novac stici na racunu Evropske Agencije za rekonstrukciju u Skoplju i dali ce posao moci da se zavrsi do septembra. U najboljem slucaju, priznaje se u pismu evrokomesara Patena, za stanovanje ce biti osposobljeno 1200 kuca, sto je nazalost, samo jedna trecina od ukupno ostecenih.

O sudbini ostalih trenutno nema ni prognoza, ni planova Evropljana, pa je to verovatno iritiralo celnike makedonske vlade. Analiticari su uvereni da je razlog za nervozu koalicionih partnera na vlasti, ne samo blizina septembra kada, potsetimo, treba da se odrze parlamentarni izbori - trebaju im politicki poeni, vec i to sto nemaju nikakvu kontrolu nad novcem namenjenim sanaciji ratnih steta. A tako bi im dobro doslo da je drugacije!

Po oceni dobrih poznavaoca prilika u Makedoniji, problem nije samo u novcu koji se od medjunarodne zajednice trazi, vec u domacoj politickoj eliti koja, ocigledno, nema snage, ni strategije kako da konacno zatvori ratni dosije. Mnogo je razlicitih interesa u igri! Stoga se i jos ne vidi izlaz iz zacaranog kruga u kojem se ova zemlja i njeni gradjani nalaze!

BRANKA NANEVSKA