Gorani - narod sa nedefinisanim etnickim karakterom

AIM Skoplje, 18.06.2002.

Kada je makedonska Vlada, pocetkom ovog meseca, saopstila da ce u znak dobre volje, na Skopskoj Crnoj Gori, otvoriti tri granicna prelaza za Albance sa Kosova, Makedoncima muslimanske veroispovesti iz Gore, oblasti na tromedi izmedu Makedonije, Kosova i Albanije, nije bilo ni malo prijatno. Njih je uhvatio strah da ce i ovoga puta biti zaboravljeni i da ce i dalje morati da prelaze po 150 kilometara zaobilaznim putem da bi stigli u Makedoniju. Projekat o izgradnji granicnog prelaza kod sela Raselica, odakle bi put za Gorane prema Makedoniji bio duplo kraci, ni posle tri godine obecanja jos nije ni zapocet. A, da je kojim slucajem bio gotov, on bi za Gorane znacio zivot jer bi sa ove strane granice lakse mogli da prodaju svoje poljoprivredne i prehrambene proizvode.

Gorani iz Golog Brda, na Kosovu, kazu da zele kontakte sa Makedonijom i sa nestrpljenjem ocekuju da dobiju i makedonsko drzavljanstvo.

Dok oni, kako vele, sa dusom cekaju da se makedonske vlasti konacno smiluju i izdaju im makedonsko drzavljanstvo, skopski list na albanskom jeziku "Fakti", krajem aprila ove godine, objavio je informaciju da, recimo za razliku od Albanaca, koji godinama cekaju makedonsko drzavljanstvo, Gorani, narod koji zivi na Kosovu, makedonsko drzavljanstvo dobijaju "preko noci" i bez ikakvih problema. Osim toga, list tvrdi da Goranima u dobijanju makedonskog drzavljanstva pomaze Muslimanska demokratska partija u Makedoniji.

Lider ove stranke, Ismail Bojda kaze da njegova partija Goranima pruza samo pravnu pomoc i pomaze u popunjavanju formulara za dobijanje makedonskog drzavljanstva. On naglasava da makedonsko drzavljanstvo mogu dobiti svi Makedonci po poreklu, a ne samo Gorani, pa mu otud nije jasno zasto se oko toga digla tolika galama. Bojda se, ujedno, pita kako Albancima nije smetalo to sto je svojevremeno bivsi predsednik Albanije, Sali Berisa izdao preko 600.000 albanskih drzavljanstava Albancima u Makedoniji i na Kosovu.

Mogucnost da Gorani dobiju dvojno drzavljanstvo, dakle i makedonsko, nedavno je zasmetalo i nekim medijima u Pristini. Oni su u tome videli opasnost od prekrajanja granica izmedu Makedonije i Kosova. Odnosno, izrazili su strahovanje da ce Makedonija u dogledno vreme zatraziti deo teritorije Kosova nastanjen Goranima. Njihov strah nije bio slucajan i, verovatno, se bazira i na izjavi Todora Petrova, predsednika takozvanog "Svetskog makedonskog kongresa", koji je jos u januaru 2001. godine predlozio da se oblast Gora na Kosovu ponovo pripoji Makedoniji. Iste godine, Savez Makedonaca islamske religije, na celu sa Ismailom Bojdom, pokrenuo je inicijativu da oblast Gora dobije specijalan status. Ni jedna od te dve inicijative nije realizovana, a Bojda danas kaze da "Makedonija nema nikakvih teritorijalnih pretenzija prema Gori".

Ko su, zapravo, Gorani, koje su vekovima svojatali i Srbi i Albanci i Bugari. Ismail Bojda, koji je i sam poreklom iz Gore, kaze da su Gorani Makedonci islamske veroispovesti, a ime Gorani su dobili po oblasti Gora, na Kosovu, gde i danas zive.

Formiranjem albanske drzave 1913-1914. godine, ta oblast je bila podeljena na dva dela - desetak sela je bilo prikljuceno Albaniji, a 20 tadasnjoj Kraljevini Jugoslaviji. "Jezik, tradicija, folklorna obelezja i nacionalni identitet do danas im je ostao makedonski. Oni se, osim religije, po nicemu drugome ne razlikuju od Makedonaca pravoslavne veroispovesti", kaze Bojda.

Gorani su u proslosti bili nomadi, poljoprivrednici i stocari. Pre i posle Prvog svetskog rata cesto su bili meta napada raznih bandi, pa su muskarci zato bili prinudeni da egzistenciju za svoje porodice traze u drugim drzavama - Makedoniji, Bugarskoj, Grckoj... Zene su ostajale u selima Gore i njima, ustvari, pripada i najveca zasluga za negovanje obicaja, ocuvanje identiteta, makedonskog jezika i kulture.

Oblast Gora je izolovana i ekonomski nerazvijena, a stanovnistvo se i danas nalazi u krajnje nezavidnoj egzistencijalnoj situaciji. Zitelji Gore, koji se deklarisu kao Makedonci islamske veroispovesti, stalno trpe pritiske vezane za njihov nacionalni identitet. Kako iz Srbije, tako i od okolnog albanskog stanovnistva. Zato se veoma cesto izjasnjavaju samo kao Gorani, sto im daje nedefinisan etnicki karakter, ali ih zato stiti i prirodno odrzava u sredinama u kojima su Albanci u vecini. Gorani govore makedonski jezik, slican dijalektu koji se govori u makedonskom gradu Tetovo. U poslednjih 50 godina nastava u skolama u oblasti Gora oficijalno se izvodi na srpskom, odnosno kako kaze jedan Goranac, na bosnjackom jeziku. Medutim, posto nju izvode nastavnici iz te oblasti, moze se reci da se ustvari govori goranski dijalekt.

Gorani su sve do nedavno u Makedoniji tretirani kao gradani drugog reda. Nakon raspada bivse Jugoslavije oni su ostali, kako kaze Bojda, da plivaju kao list na vodi - u Gori su niko i nista, a u Makedoniji stranci. Zato su avgusta 2.000-te godine, u znak protesta, Gorani zatrazili kolektivno useljenje u Norvesku. Ta "zelja" im nije bila ispunjena.

Do pocetka oruzanih sukoba na Kosovu, u selima Gore je zivelo oko 22.000 ljudi. Medutim, njihov dalji opstanak je doveden u pitanje jer u toj oblasti nema nikakve industrije, a Gorani prezivljavaju baveci se iskljucivo stocarstvom i prodajom ono malo zelenisa, mleka i sira koje sami proizvedu. Zato, spas za sebe i svoje porodice oni vide i u otvaranju granicnog prelaza izmedu akedonije i Kosova, cime bi im put do makedonskog trzista bio blizi, a prihodi za zivot sigurno daleko veci.

DUSAN JOKSIC