Kud plovi makedonski brod?

U stecaj, ili blagostanje, pitaju se zabrinuti gradjani Makedonije neznajuci kome da veruju. Nezavisnim ekspertima koji su pesimisti, osobito nakon neuspeha poslednjih pregovora sa MMF, ili vladinim ekonomskim savetnicima koji, podrzavajuci euforicni predizborni hazard premijera, tvrde da razloga za zabrinutost nema. Partijska ekonomija se brani brojnim statistickim manipulacijama.

AIM Skopje, 12.06.2002

Umesto da ubrzanim tempom sprovodi planirane ekonomske reforme i tako pomogne kolabiranoj domacoj privredi da se sto pre oporavi, da stane na noge i da krupnim koracima krene u osvajanje evropskog trzista za dobrobit svih, aktuelna vlada Makedonije se odlucila za nesto sasvim drugo. Sve svoje aktivnosti je podredila prestojecim parlamentarnim izborima. Otkazala je, ubedjeni su mnogi, smisljeno i namerno, '"ljubav" MMF-u, ostala bez novog aranzmana za podrsku platnog bilansa i toliko potrebnog novca sa briselske donatorske konferencije koji je obecavao oporavak, novi investicioni ciklus, rekonstrukciju ratom ostecenih privrednih kapaciteta i kuca, a sve sto iole nosi predznak reforme "bacila u aut".

Toliko se zanela, da je vec, uprkos upozorenjima svetskih finansijskih zandara, pocela da trosi drzavne pare nemilice, jer ih kako kaze premijer Ljubco Georgievski licno, zahvaljujuci "domacinskom ponasanju vlade proteklih godina" sada ima -na pretek! Obrazlozenje je naravno izostalo. Novac se "sakom i kapom" daje za obestecenje stedisa davno propalih privatnih piramidalnih stedionica, za povecanje plata administraticima, pa cak i penzionerima, a da oni to sada nisu trazili, zatim za kupovinu preostalih rentabilnih fabrika i preduzeca, za postavljanje raznih temeljaca od sportskih hala, do seoskih cesmi, skola, ambulanti i puteva u 33 opstine sirom zemlje.

Posto se najzad oslobodila direktnih pritisaka medjunarodnih monetaraca, (pregovori za novi Sten baj aranzman vodjeni u Skoplju krajem maja su propali, a odnosi sa MMF stavljeni na led do oktobra) vlada je povela snaznu predizbornu kampanju, ne bi li dokazala biracima kako je bolje vladala od svih svojih prethodnika i politickih rivala i tako dobila njihovo poverenje i jos jedan mandat. Iz fotelja im se ne izlazi!

Na to sto ce prekid odnosa sa MMF kasnije neko morati i te kako skupo da plati, sada nema vremena da misli.

U brizi i beznadju, se medjutim, nalazi vecina obicnih gradjana Makedonije, svih vera i nacija, koji na nejakim ledjima nose teret surove realnosti i najbolje osecaju, kako sami tvrde: "poklonjene vladine blagodeti". Sve glasnije, na brojnim strajkovima i protestima koji su konstantni dekor svakodnevice ove zemlje vec mesecima, se pitaju: " Zna li neko kud plovi ovaj nas brod makedonski? U stecaj, ili blagostanje? Toliko su zbunjeni, da ne znaju vise kome da veruju. Nezavisnim ekonomskim analiticarima koji su, nakon neuspeha pregovora sa MMF, pesimisti i najavljuju skori bankrot drzave, ili vladinim savetnicima koji, podrzavajuci euforicni predizborni hazard premijera, tvrde da razloga za zabrinutost nema!?!

Vecina nezavisnih ekonomskih eksperata, ocenjuje da je "proterivanje" MMF-a kardinalna greska. Propustena sansa za novi finansijski aranzman, a time i za dolazak kapitala sa donatorske konferencije, zemlji se nece ponuditi do sledeceg proleca. Utvrdjena praksa bretonvudskih blizanaca je da pregovore vode krajnje oprezno, osobito nakon izbora, te da ne podrzavaju vlade kojima korupcija nije strana. Bez nadzora medjunarodnih finansijskih policajaca, javna potrosnja u zemlji ce, uvereni su, biti drasticno povecana. Prve analize najavljuju novih 29% u rashodima buzeta. iz kojeg je, navode, prosle godine potroseno 40,8%.To potvrdjuje da je vlada "pojela" bezmalo polovinu nacionalnog dohodka zemlje! Samo za isplatu povecanih plata administrativcima ce iz drzavne kase "otici" 35 milona eura. To u uslovima ogromnog pada industrijske proizvodnje, ( prosle godine od 10,1%, a u prvom kvartalu ove novih 12,5%) direktno izaziva inflaciju, koja zatim neminovno vodi ka povecanju kamata, smanjenju deviznih rezervi i devalvaciji nacionalne valute, upozoravaju analiticari. Stabilnost denara je, potsetimo, svih proteklih godina od osamostaljivanja, bila osnovno nominalno sidro makroekonomske politike zemlje.

Prvi makedonski blagajnik, ministar Nikola Gruevski u javnim nastupima ovih dana, a ima ga bogami na gotovo svim televizijama u zemlji, kategoricno tvrdi da utvrdjeni makroekonomski balans nece biti narusen. Novac koji se, kako otvoreno priznaje: "razumljivo, kao sto cine sve vlade u svetu, trosi da bi se popravio vlastiti rejting i dobio koji glas vise na izborima, nije novostampan, vec "ustedjevina"! Mislili su na vreme, kaze, radili domacinski, stvarli "crne fondove". Nije tesko pogoditi da su se ofajdili prodajom "Telekoma" i drugih drzavnih preduzeca, te da su nesto sklonili za "crne dane" i od pretproslogodisnjeg suficita, od ratnog poreza koji se jos placa i raznih doprinosa privrede i gradjana, poreskih obveznika koji, umesto, kao u svim normalnim drzavama da se smanjuju, enormno i dalje rastu?!

"Makedonija i sve je moguce" glasi jedna og grafita ispisanih na skopskim ulicama .

Nezavisni analiticari upozoravaju da je za cetiri godine vladavine koalicije na cijem je celu VMRO-DPMNE budzet porastao za frapantnih 49%, ili blizu milijardu eura i smatraju to "kradjom i drskom otimacinom" od privrede i gradjana, koji su, bukvalno dovedeni do prosjackog stapa i
zavijeni u crno. Trenutno je krcat kao nikada do sada. Svakodnevo raste po 150 do 200 miliona eura! Sve drugo u tesko bolesnoj makedonskoj ekonomiji stoji, ili pada, izuzev nezaposlenih i gladnih, ciji je broj u porastu.

Za mnoge analiticare najopasnija pretnja razumu ovih dana jeste propagandna kampanja u kojoj se partijska ekonomija brani brojnim statistickim manipulacijama. Na udaru kritike na primer, profesorice skopskog ekonomskog fakulteta Natalije Nikolovske, koju je objavio list VEST, je komaparativna analiza ministra Gruevskog, posredstvom veb stranice Ministartsva finansija na Internetu, distriubuirana u svet. U njoj se navode uspesi vlade VMRO-DPMNE od 1998 do 2002 godine, ( za koju jos nema validnih pokazatelja i nije zavrsena) i oni kompariraju sa rezultatima ostvarenim od 1994 do 1998 godine tokom vladavine Socijaldemokrata (SDSM). To je, po oceni Nikolovske, "cista stupidarija", jer ekonomski ciklusi imaju svoje zakonitosti i ne mogu da se izvode prema periodu vladavine pojedinih politicara, mesanjem "baba i zaba". Pogotovu ako se zna da je svo vreme od osamostaljivanja, Makedonija bila, manje- vise, pod strogim nadzorom MMF i Svetske Banke. Njihova zasluga za odrzavanje makedonske privrede u zivotu je ogromna i ne moze se tek tako zanemarivati u dnevno politicke svrhe.

Grubim metodoloskim greskama, optuzuje ova ugledna profesorica i nezavisni ekonomski ekspert, pod partijsku lupu su stavljene sve, za opstanak drzave, znacajne ekonomske kategorije. Pocev od bruto nacionalnog dohodka (BDP), preko inflacije, deviznih rezervi, inostranih investicija, do trgovinskog deficita, spoljnog duga i budzeta za koje se tvrdi da su "par ekselans" i u interesu privrede i gradjana, sto, nazalost nije tacno. Nikolovska ne osporava brojke, one su, naglasava, kristalno jasne za onog koji se u ekonomiju razume. Ali ne i za obicne smrtnike, uz to jos ekonomski polupismene, plasirane u predizborno vreme i propracene tendencioznim izvrtanjima, ili izostavljanjem brojnih znacajnih cinjenica.

Vladajuca VMRO-DPMNE se hvali rastom BDP, zaboravlja da je ostvaren kratkorocnim kreditima, sumljivim transferima i rasprodajom nacionalnog bogatstva. Uz to i ne navodi, podvlaci Nikolovska, da je on poceo krajem mandata SDSM kao rezultat priliva kapitala MMF, ali tek nakon mukotrpne stabilizacije makroekonomskog ambijenta. Inflacija u zemlji je danas mala 3,2% nasuprot 22,6% na kraju mandata politickih rivala. Da bi cene bile stabilne, krajnje su destabilizovani budzeti privrede i gradjana. Krunskim uspehom vlade Georgievskog se smatraju devizne rezerve koje trenutno iznose 816 miliona dolara. Nigde nema objasnjenja da je120 miliona dolara duga namireno nakon rata, koricsenjem rezervi koje su, mahom, rezultat spekulativnog kapitala prisutanog javno od 2000 godine, a ne privredne aktivnosti. Vidljive su u bilansu tekucih placanja kao "greske i propusti" od 10 do 11%.! U svetu se tolerise jedva 2-3%

Toliko potreban inostrani kapital u zemlju dolazi, javna je tajna, ocenjuje Nikolovska, beskrupuloznom rasprodajom dohodovnih drzavnih firmi za debele provizije koje su otisle u dzepove vladajucih mocnika i njima bliskih saradnika.

Vrhunac zloupotrebe statistike u analizi ministra finansija Gruevskog plasiranoj elektronkim putem u javnost, je evidentiran u tri godine kontinuirano kumuliranom negativnom saldu trgovinskog deficita koji nadmasuje 700 miliona dolara. Lon proizvodnja koja je dominantna u domacoj industriji, se prilikom izvoza prikazuje u bruto iznosu, a prilikom uvoza u neto. Tako se zamece trag 180 do 200 miliona dolara negativnog bilansa, kategoricna je profesor Natalija Nikolovska.

Za ukupnu zaduzenost koja se nepotpuno i selektivno prikazuje, bez kratkorocnih nepovoljnih kredita koje je aktuelna vlada morala da uzima, jer je odnose sa MMF poremetila, postoje dva podatka. Narodna Banka Makedonije kaze da zemlja ima dug od milijardu i 436 miliona dolara, a Svetska Banka, navodno, zbog primene razlicite metodologije, da on iznosi 400 milijona vise. Nigde inace, nema finansijskih rezultata preduzeca, podataka o njihovim dospelim, a nenamirenim medjusobnim obavezama koje su u odnosu na 1998 godinu sada duplo povecane, zavrsni racun ukupne privrde za 2001 godinu. Nema kako zive ljudi koje partijska metafizika, blago receno, jednostavno ignorise.

Kada se sve ovo sabere i oduzme, kada se samo beglo baci pogled na sve ono sto se u zemlji zbiva na ekonomskom polju, ( od 12.798 registrovanih preduzeca samo 50 hiljada je aktivno, a od njih cak 30 hiljada ima blokirane racune i neredovno isplacuje plate, da je 360 hiljada nezaposlenih, oko 100 hiljada gradjana na crno zaradjuje za goli opstanak, 71 hiljada domacinstava, prema neazuriranoj evidenciji, prima socijalnu pomoc od 75 eura, realno ih je na prosjackom stapu mnogo vise) onda se, mada teska srca, mora priznati da su blize istini oni analiticari koji tvrde da Makedonski brod, poput Argentinskog, "punim jedrima" plovi u potpunu neizvesnost!

BRANKA NANEVSKA