Provizija jedina vizija

Vlada premijera Georgievskog zuri da proda Elektroprivredu Makedonije, pa je stoga Sobranju, sa nalogom da se donese pod hitno, dostavila novi energetski Zakon. Najavljena privatizacija ESM izaziva ostra reagovanja javnosti i strucnjaka koji su ubedjeni da bi brza i neosmisljena prodaja tog slozenog sistema za drzavu bila katastrofalna.

AIM Skopje, 10.05.2002

Makedonsku Elektroprivredu (ESM ), ne slucajno, nazivaju "zlatnom kokom" domace ekonomije. To najrentabilnije javno preduzece u zemlji odavno nosi "zlatna jaja" svim vlastodrscima. Stoga je za mnoge neupucene gradjane, ali i ekonomske analiticare, najava njenje prodaje strancima u godini izbora, apsurd, cija realizacija mora biti zaustavljena. Obicni smrtnici se plase da ce novi gazda, ko god to bio, drasticno povecati cene struje, minimum dvostruko u odnosu na trenutne. Kilovat struje u zemlji danas iznosi 3,6 centi. Strucnjaci upozoravaju da prvo treba osmisliti i pripremiti dugorocnu strategiju, obezbediti mehanizme zastite kapaciteta i interesa drzave i liberalizovati energetsko trziste, pa tek onda privatizovati tu monopol- kompaniju.

Sok visokog napona je uzdrmao duhove u zemlji kada je vlada premijera Ljubca Georgievskog dostavila Sobranju tekst izmena i dopuna Zakona o energetici, sa nalogom da se donese pod hitno?! Posiljka je propracena obrazlozenjem da je to neophodno, jer drzava nema para da vise investira u prosirenje i modernizaciju energetskih kapaciteta i distributivne mreze, te da bi se omogucilo konusltantskoj kuci "Mejling bank" iz Austrije, angazovane da pomogne u izboru inostranog strateskog partnera, da nastavi proces rekonstrukcije ESM, te da je to, ujedno, i uslov da se Kompanija sto kavlitetnije pripremi za prodaju. Kada nije navedeno, ali je iz onoga sto je u Zakonu napisano i sto narodni izbranici treba da prihvate, te iz dosadanje privatizacione prakse, vise nego jasno da se vladajucoj VMRO-DPMNE zuri da svoj mandant okonca onako kako ga je zapocela, netransparentnom, bolje reci, skandaloznom, ali za nju unosnom, prodajom jedine rafinerije nafte u zemlji Grcima.

Kljucni razlog za sumnju su dve odredbe u predlozenom Zakonu o energetici. U jednoj se navodi da ce privatizacija ESM biti obavljena na medjunarodnom javnom tenderu, sto nije nimalo sporno. Ali se odmah zatim, u ad-hok ubacenom pasusu, dodaje da ce prodaja biti moguca i neposrednim sporazumom, ukoliko nakon sprovodjenja tenderske procedure, ostane samo jedan zainteresovani musterija. To otvara mogucnost, podvlace analiticari, da se kupoprodazni ugovor sklopi na brzinu i u "cetiri oka", u vreme predizborno, mozda cak i medju dva izborna kruga, ako ih bude. I to onako, razume se, kako odgovara vladjucoj koaliciji!

Drugi argument za strahovanja da je u toku priprema krajnje sumljive privatizacije makedonske Elektroprivrede je to sto se predlaze da regulatorna Komisija, koja ce kontrolisati cene domace proizvedene struje, bude formirana i pocne da radi, ne odmah, kada se Zakon usvoji, vec pocetkom naredne godine?! Time se stvara prostor, ubednjei su protivnici ideje za brzu, predizbornu privatizaciju ESM koji su brojni, da novi gazda formira svoje "evropske" cene elektricne energije, sto apsolutno ne odgovara skromnom dzepu najveceg dela potrosaca u zemlji.

Ima jos jedan vrlo vazan element koji izaziva podozrenje i daje za pravo "nevernim Tomama" sto tvrde da je ESM vec nekome obecana, ubedjenim da je "provizija -jedina vizija aktuelnih" politicara na vlasti u zemlji. To je enormna obezvredjenost Kompanije za proizvodnju, prenos i distribuciju elektricne energije, koja poseduje i vise hotela i druge vredne nekretnine. Ili, sto bi rekli analiticari, ogromna razlika izmedju njene knjigovodstvene i realne vrednosti. Prva je milijardu eura, po kojoj se ESM nudi na prodaju, a druga - vise od cetiri milijarde novih evropskih novcanica!

Energeticari kazu da se prava vrednost jedne Elektroprivrede dobija ako se precizira instalirana mocnost za proizvodnju struje. ESM, prema poslednjim javno objavljenim izvestajima akademika i profesora skopskog Elektrotehnickog fakulteta, raspolaze sa kapacitetom za proizvodnju 1.050 megavata u termoelektanama i sa 450 megavata u hidrocentralama. Mereno evropskim standardima, jedan megavat tremo energije kosta 1,6 miliona eura, a onaj u hidro proizvodnji dva miliona eura. Sabrano, samo na osnovu ovoga, ESM vredi 2,5 milijarde eura. Tome treba dodati jos vrednost dve hiljade kilometara mreze dalekovoda, koje, zajedno sa prenosnim trafostanicama, kosta oko 500 do 600 miliona eura, te 6000 trafostanica i 22 hiljade kilometara distributivne mreze koji struju dovode do krajnih potrosaca, industrije i stanovnista.

Dakle, sva tri segmenta ESM, instalirana mocnost, dalekovodi i distributivna mreza, koja je, zahvaljujuci stalnim ulaganjima u odrzavanju, tvrde energetski eksperti, u odlicnoj kondiciji, ukupno realno vrede cetiri puta vise nego sto Vlada prikazuje, odnosno, 4 milijarde eura! Upozoravaju da se nikako ne sme dozvoliti prodaja "energetskih bisera": prenosnih kapaciteta i hidrocentrala. One moraju ostati drzavne!

Parlamentarna opozicija energicno osporava privatizaciju ESM i trazi, do daljnjega, moratorium za njenu prodaju. Ne zeli da o sudbini strateskih privrednih objekata odlucuju stranci i tvrdi da je Makedoniji dosta jedno lose iskustvo na tom planu. Za ilistraciju navode da od privatizacije Telekoma nema ni traga ni galasa obecanim boljim uslugama i nizim cenama. Gradjani sada telefoniraju cak 140% skuplje nego pre godinu i pol dana kada je Telekom prodat, a kupac je za to vreme uspeo da povrati ulozeni novac! Insistira se da se prvo donese razvojna strategija, obezbede mehanizmi zastite drzavnih interesa i izvrsi prestruktuiranje sistema, da se podeli na tri dela: proizvodnja, prenos i distribucija, da se u sistem ukljuce privatni proizvodjaci i trziste liberalizira, pa da se tek onda ponudi na prodaju. Sve ovo, sasvim sigurno, nije moguce obaviti do septembarskih izbora! Socijaldemokrati najvljuju ostru borbu u Sobranju kako bi osujetili, kazu:" namere korumpirane vladajuce koalicije". Porucuju eventualnom kupcu ESM da se ne zanosi i da ne rizikuje, jer ce, nakon izbora, sigurno biti suocen sa revizijom!

Vanparlamentarne partije najavljenu prodaju Elektroprivrede, u vremenu predizbornom, smatraju "pljackom stoleca". Ocenjuju da nema nikakvu pravnu logiku, te da nije u saglasnosti sa ustavom zemlje. Zalazu se za etapnu javnu, a ne tajnu privatizaciju ESM u kojoj ce biti ukluceno vise inostranih kompanija, a ne samo jedna, kako, pouceni dosadasnjim iskustvom, predpostavljaju da ce biti, u reziji premijera Ljubca Georgievskog.

Oglasili su se i radnici masovmin strajkovima i blokadama kljucnih saobracajnih arterija u zemlji. Nemocni da se bore protiv rastuceg siromastva, na taj nacin, izmedju ostalog, pokusavaju da sprece vladu, kako kazu: "da prodaje ono sto nije njeno". Tvrde da ce teret sigurnog povecanja cena struje pasti na njihova ljedja, da ce bez posla ostati novih sest hiljada ljudi!

Premijer Georgievski i ministar ekonomije Besnik Fetai pokusavaju da smire uzburkane duhove i ublaze reagovanja ogorcene javnosti. Demantuju sve optuzbe. Tvrde da ESM nece biti prodata pre izbora, jer za to, navodno, treba, minimum 11 meseci. Cine to dosta nevesto, pa izazivaju kontra efekte. Niko im ziv ne veruje, jer su se, samo koliko do juce, hvalili da ce od ESM dobro zaraditi!

Ceo slucaj je krajnje delikatan i potpuno neizvestan. I najveci optimisti se ustrucavaju da prognoziraju kako ce se zavrsiti ova nova makedonska privatizaciona ujdurma.

BRANKA NANEVSKA